Japanci najbolji u tangu
Japanski par natplesao je Argentince i ostale mnogobrojne učesnike Svetskog šampionata u tangu, održanog u Buenos Airesu. Hiroši i Kioko Jamao (Hiroshi, Kyoko Yamao) pobedili su u kategoriji tradicionalnog salonskog tanga, a šampionat je završen 31. avgusta finalom “scenske” verzije tog čuvenog plesa, koja kombinuje klasične pokrete sa elementima baleta i akrobatike. Japanski par, kako su preneli mediji, želeo je samo da uživa u takmičenju, ali je završio sa trofejem u rukama, uz novčanu nagradu od oko 4.000 evra.
Japanski par natplesao je Argentince i ostale mnogobrojne učesnike Svetskog šampionata u tangu, održanog u Buenos Airesu.
Hiroši i Kioko Jamao (Hiroshi, Kyoko Yamao) pobedili su u kategoriji tradicionalnog salonskog tanga, a šampionat je završen 31. avgusta finalom “scenske” verzije tog čuvenog plesa, koja kombinuje klasične pokrete sa elementima baleta i akrobatike.
Japanski par, kako su preneli mediji, želeo je samo da uživa u takmičenju, ali je završio sa trofejem u rukama, uz novčanu nagradu od oko 4.000 evra.
Bračni par Jamao pobedio je pritom u kategoriji najtradicionalnijeg argentiskog tanga, koja podrazumeva stroga pravila, pa se par ne sme razdvojiti ni u jednom trenutku dok se čuje muzika.
Kolumbijski par (Edwin Leon Medellin i Jennifer Arango Agudelo) zauzeo je drugo mesto, a treće aregntinski (Jorge Marino i Sara Parnigoni), dok su u kategoriji “scenskog” tanga pobedili Argentinci (Jonathan Spitel i Betsabet Flowers), nadmašivši ostalih 20 parova.
Osnovni principi plesa, koji je nastao 1880. godine, zasnovani su u nastupu, držanju i hodanju (scenskim pokretima).
Ta igra siromašnih, poniženih i uvređenih, nastala je u lučkim predgrađima Buenos Airesa i na periferiji grada Montevidea, a prvi su ga zaigrali imigranti iz Evrope i doseljenici iz Afrike.
U igri tanga sadržani su i elementi nemačkog valcera, poljske mazurke, a ima i ukusa španske i kubanske habanera ige i afričkih plesova.
U otmenim krugovima argentinske prestonice tango se sve do 20-ih godina prošlog veka smatrao nepristojnim plesom nižih društvenih slojeva i priznat je tek pošto je postao modni hit u evropskim prestonicama. Ubrzo zatim donosi svetsku slavu mnogim kompozitorima i muzičarima koji su stvarali u tom žanru, kao što su Karlos Gardel, D’Arancio, Di Sarli, Trilo i Astor Pjacola, koji se obično vezuje za uvođenje tanga kao žanra u visoku sferu ozbiljne muzike.
Počev od 1994. godine, širom sveta se priređuju festivali tanga, a već 2005. bilo ih je čak 127, prošle 130, a do kraja ove godine planiran je 141 festival tanga širom sveta.
Međunarodna federacija plesnog sporta, koja godišnje organizuje oko 600 takmičenja, uvrstila je 1996. godine tango u svoj program, a počev od 2003. godine Ministarstvo kulture Argentine organizuje godišnji Svetski šampionat u tangu, uz učešće više od hiljadu plesača, koje prati po 50.000 ljubitelja tog plesa.
Sajt Svetskog šampionata je www.mundialdetango.gob.ar
(SEEcult.org)
