Muzika i priroda u Lucernu
U raskošnoj koncertnoj dvorani na obali jezera Četiri kantona u Lucernu u Švajcarskoj otvoren je 19. avgusta čuveni festival koji će do 19. septembra pretvoriti taj pitoreskni grad u prestonicu svetske muzike, ili, kako neki vole da kažu - Lucerno u vreme festivala postaje peto godišnje, muzičko doba: glavni junak svetske muzičke scene. Grandiozna smotra, na kojoj učestvuje 20 najuglednijih orkestara na svetu, startovala je nastupom sopstvenog, festivalskog orkestra pod upravom Klaudia Abada.
U raskošnoj koncertnoj dvorani na obali jezera Četiri kantona u Lucernu u Švajcarskoj otvoren je 19. avgusta čuveni festival koji će do 19. septembra pretvoriti taj pitoreskni grad u prestonicu svetske muzike, ili, kako neki vole da kažu - Lucerno u vreme festivala postaje peto godišnje, muzičko doba: glavni junak svetske muzičke scene.
Grandiozna smotra, na kojoj učestvuje 20 najuglednijih orkestara na svetu, startovala je nastupom sopstvenog, festivalskog orkestra pod upravom Klaudia Abada.
Moto ovogodišnjeg festivala “Priroda” isprovocirao je ukuljučivanje u program Malerovih simfonija sa njihovim poklonjenjima pred veličinom stihije. Prva izvedena Malerova simfonija, prema mišljenju muzičkih kritičara, prozvučala je, medjutim, u manjoj meri grandiozno, još jednom potvrđujući prisustvo jednog, uopšteno rečeno, sezonskog orkestra među muzičkim kolektivima esktra klase, medju kojima su Koncertgebau i Maris Jansons, Bečka i Berlinska filharomonija sa Zubinom Metom i Sejmonom Retlom, orkestar Hevandhausa Rikarda Šajna, zatim Londonska filharmonija i Esa-Peka Salonen, Čikaški simfonijski orkestar...
Osim muzičkog, i pozorišni program, koji tradicionalno ne spada u jaču stranu Lucerna, ovog leta je veoma zanimljiv, a glavne teme su muzička i scenska interpretacija komada “Vojcek” Georga Bihnera. Ništa manje nije zanimljiva ni predstava Toma Vejtsa koju su organizatori ostavili za kraj festivala.
Muzički kritičari na sopstvenu dilemu - kome je ovaj festival namenio izazov, odgvovaraju: prevashodno samom sebi.
Direktor festivala Mihael Hefliger sasvim je uveren da se već deceniju unazad koncertni format Lucerna kardinalno izmenio. I festval odredjenim koracima ide u susret novim promenama: neki od koncerata, a među njima i oni koji se održavaju pod vedrim nebom u nekom od gradskih parkova, direktno se prenose na kanalu Art, a emisija se uključuje na internet.
U intervjuu “Basler cajtungu” direktor festivala podsetio je da bi sa većim uživanjem slušao koncerte u prirodi nego u koncertnoj dvorani u neizbežnom smokingu. Mediji primećuju da je takvu izjavu neobično čuti od čoveka koji stoji na čelu jednog ozbiljnog festivala na kojem se svira akademska muzika.
Preusmeravanje budućeg programa festivala, prema rečima Hefligera, u neposrednoj je vezi sa skorim završetkom nove muzičke dvorane u Lucernu - Salle Modulable. Zanimljivo je da, kada se pre nekoliko godina pristupilo izgradnji nove koncertne dvorane, problem nije bio u novcu. pošto ga je obezbdio jedan investicioni fond, nego u lokaciji na kojoj treba izgraditi pozorište. Za uzor je izabrano arhtektonsko rešenje po kojem je, pre nego što je napušteno, trebalo svojevremo da se gradi u Francuskoj Opera de Bastilja, a čiji je jedan od ideologa bio Pjer Bulez, stalni učesnik lucernskog festivala. Prednost tog projekta je u tome što omogućava transforamaciju i bine i dvorane zavisnno od žanra koji se izvodi: opere, drame, koncerta i plesa.
Izveštači sa festivala u Lucernu, koji je prvi put održan 1938. godine, nisu propustili priliku da podsete na jedan jubilej - navršilo se tačno 70 godina od kada je poslednji koncert u Evropi održao Sergej Vasiljevič Rahmanjinov. On je sa porodicom letovao na svom imanju Senar nedaleko od Lucerna, a pritisak u Evropi i strahovanja od fašizma se širio i jačao. Porodica Rahmanjinova se žurila da napusti Evropu, pa je za Švajcarsku vezalo još samo obećanje da će učestvovati na novom festivalu u Lucernu, drugom po redu. Ubrzo posle tog koncerta veliki ruski muzičar sa porodicom je napustio Švajcarsku i otišao najpre u Pariz kod kćerki, a odatle - pravac u Ameriku.
Sajt festivala u Lucernu je www.lucernefestival.ch
B. Rakočević
