Svadbe nekad i sad
Veliku bačku livadu u Kulpinu kod Bačkog Petrovca i park u njoj, koji zaokružuje najlepšu razglednicu vojvođanske ravnice - Dvorac Dunđerskih, proteklog vikenda su, uoči Petrovdana, privremeno zaposele svadbarske jedinice, učesnice vežbe “Svadba nekad i sad”. Osim nekoliko stotina učesnika, status svatova dobilo je i više stotina posetilaca, kojima je svadbarsku belu šengensku vizu overio stari svat, prof. Dr Jan Kišgeci, stručnjak za hmelj i lekovito bilje evropskog profila, koji je trenutno na dužnosti direktora muzeja Dvorca Dunđerskih.
Veliku bačku livadu u Kulpinu kod Bačkog Petrovca i park u njoj, koji zaokružuje najlepšu razglednicu vojvođanske ravnice - Dvorac Dunđerskih, proteklog vikenda su, uoči Petrovdana, privremeno zaposele svadbarske jedinice, učesnice vežbe “Svadba nekad i sad”.
Osim nekoliko stotina učesnika, status svatova dobilo je i više stotina posetilaca, kojima je svadbarsku belu šengensku vizu overio stari svat, prof. Dr Jan Kišgeci, stručnjak za hmelj i lekovito bilje evropskog profila, koji je trenutno na dužnosti direktora muzeja Dvorca Dunđerskih.
Kao što je teško bilo razabarati šta je čemu dekor: učesnici svadbenih rituala Dvorcu i njegovoj prvoj, ali večnoj odbrani - negovanom rastinju u parku, tako su se isto posetioci dvoumili kada je trebalo da odrede ko isijava više lepote i radosti tog vedrog julskog dana na Velikm livadama ispred Dvorca.
Manifestacija “Svadba - nekad i sad” pokrenuta je pre tri godine radi očuvanja kulturne baštine dolnozemskih Slovaka koju su se doselili u ove krajeve pre bezmalo tri stoleća, i to baš one koja je vezana za kult svadbenih svečanosti.
Ove godine su, pored slovačkih svadbenih rituala, koji su bili najbogatije zastupljeni, posetioci mogli da vide i šokačke, mađarske, romske, bugarske, rumunske i srpske bračne parove, obučene u svadbenu odeću iz svojih folklornih nacionalnih riznica. Posebno impresivno je delovao folklorni par iz Guče - venčanje iz 1905. godine, istog dana kad je Kraljevina Crna Gora objavila rat Japanu, a još ni do danas nije sklopljen mirovni ugovor.
Dvorac Dunđerskih je širom otvorenih i okićenih vrata i kapija primao učesnike i goste iz zemlje i inostsranstva, pružajuci doživljaje i lepotu multikulturalnog bogatstva narodnih običaja Srbije i posebno njene pokrajine Vojvodine. Svadba je praznik i radost svake porodice, jer donosi nagoveštaj novog života, u koji svi ukućani i rođaci unose plemenitu energiju, lepotu i ljubav koja prašta.
Dirljivi scenski prikaz slovačke svadbe, prikazan na bini pred gledalištem s balama slame umesto klupa, autentično je izveden scenski prikaz rituala slovačke svadbe, u kojem se mlada oprašta sa svojim bližnjima i blagodari svekrvu zato što je podigla i odgajala sina i zato što ju je primila pod kućnu strehu kao novu kćerku.
Muzikom i igrom posetioci su doživeli atmosferu svadbenog veselja, a estetski doživljaji su obogaćeni izvođenjem folklornih ansambala, koji su predstavlili svadbene običaje i pokazali nošnje.
Priredba je upotpunjena modnom revijom modernih venčanica, izložbama najlepših svadbenih torti, najblistavijih buketa i cvetnih aranžmana, a sve to nije moglo proći bez degustacija specijaliteta i vina.
U progamu koji je trajao do ponoći učestvovalo je 20 folklornih ansabala iz Srbije i inostranstva, među kojima su tri folklorna društva iz Slovačke (Njitre, Puhova i Harikovaca), zatim iz Bijeljine, iz Šapca, Kruševca, rumunski ansambl iz Kuštilja kod Vršaca, desetak folklornih slovačkih grupa iz Vojvodine.
Najatraktivniji je bio nastup folklornog ansambla Centra za turizam iz Guče koji su posle koncerta pozvali Petrovčane i njihove goste na predstojeći Sabor trubača, a umesto slavske pozivarske jabuke, poklonili su organizatoru - turističkom savezu opštine Bački Petrovac, pečenog ovna, što je sa oduševljenjem prihvaćeno.
Da sve izvanredno funkcioniše pobrinula se Turistička organizacija Bačkog Petrovca, koju predvodi maštovita i neumorna Majda Adlašević, a cela svetkovina asocirala je na Lenku Dunđerski i Lazu Kostića i njegov stih “Među javom i međ snom”.
Branko Rakočević
Foto: B. Rakočević