• Search form

19.12.2024 | 00:38

Morikone jugoslovenskog filma

Morikone jugoslovenskog filma

Kolekciju legata filmskih umetnika koje čuva Jugoslovenska kinoteka obogatio je prvi legat jednog kompozitora, i to jednog od najznačajnijih domaćih stvaralaca na tom polju Zorana Simjanovića (1946-2021), koji od 18. decembra može da se vidi u okviru stalne postavke u zdanju u Uzun Mirkovoj ulici.

Simjanović je "dosegao onaj ideal stvaraoca primenjene muzike da njegove kompozicije budu u službi konkretnih filmova, a da se u njima istovremeno može prepoznati pečat autora", istakao je direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić na svečanom otvaranju legata, kojem su, uz mnogobrojnu publiku, prisustvovali i reditelji Goran Marković, Slobodan Šijan, Đorđe Kadijević, nekadašnji dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović...

Pominjući da je Simjanovićev opus toliki da nije lako ni samo pobrojati sve filmove za koje je komponovao muziku, Pantelić je ocenio da je on "veoma uspešno odgovarao na brojne filmske priče i rediteljske poetike i da se izvrsno snalazio u različitim žanrovima".

"Bilo da se radi o nežnim ili setnim temama, kao što je ona iz serije Grlom u jagode Srđana Karanovića, koja je u našoj kolektivnoj svesti postala sinonim za osećanje nostalgije, ili iz filma Specijalno vaspitanje Gorana Markovića, koja odražava gorčinu teškog odrastanja; bilo da se radi o dinamičnijim i vedrijim temama koje pozivaju na ples, poput čuvenih kompozicija iz Markovićeve Nacionalne klase ili Balkan ekspresa Branka Baletića, kreirao je muziku koja je jednako dobro davala ton i emociju filmu, ali pratila i njegov idejni aspekt“, rekao je Pantelić.

Uz hit pesmu o Flojdu, Simjanović je stvorio čitav spektar kompozicija koje prate živote junaka u glavnom gradu i zajedno kreiraju vernu zvučnu sliku Beograda 70-ih i 80-ih godina, ali se sigurno kretao i kroz različita podneblja bivše Jugoslavije. Njegova muzika našla je svoj izraz i u svetu Emira Kusturice - Sjećaš li se Doli Bel i Otac na službenom putu, kao i u pričama iz ruralnih krajeva - Petrijin venac i Virdžina Srđana Karanovića.

"Simjanović je u našu kinematografiju uneo savremeniji muzički izraz, uspešno je kombinovao različite stilove i kodove, pa tako u njegovoj filmskoj muzici pronalazimo rokenrol, džez i druge moderne pravce u saglasju s klasičnim ili etno motivima. Mnoge njegove muzičke teme duboko su ušle u popularnu kulturu, živeći svoj život i mimo filmova", istakao je Pantelić.

Dekan Fakulteta dramskih umetnosti, reditelj Miloš Pavlović, osvrnuo se na pedagoški rad Simjanovića kao profesora primenjene muzike, a zatim i na novoj Katedri za zvuk, u čijem je osnivanju i učestvovao, ulažući u taj projekat svoje ime i autoritet.  

"Simke, kako su ga svi zvali, za mene je bio legenda. Kao dete sam slušao njegovu muziku iz filmova i serija. Kada sam postao student režije, on je već bio Enio Morikone jugoslovenskog filma. Kasnije sam imao zadovoljstvo da budemo kolege na FDU i čak da radim neke manje forme s njim“, rekao je Pavlović.

Kao profesor, kako je rekao, nije bio lak - tražio je da se zna. "Njegova erudicija, poznavanje i muzike i kulture, želja da ostavi trag na mladim ljudima koji nisu samo umetnici nego su i akademski građani, bila je vidljiva i za to mu se zahvaljujem. FDU to nosi i danas", istakao je Pavlović.

Šef Katedre za snimanje i dizajn zvuka Nikola Kokotović rekao je da su njegov sadašnji saradnik na Katedri Dragutin Ćirković i on bili prva generacija kojoj je Simjanović predavao primenjenu muziku. "Kasnije smo postali kolege. To je nezaboravno iskustvo", izjavio je Kokotović.

Ćirković je dodao kako su ih njegova predavanja impresionirala i proširila im vidike. "Prema studentima je bio fer, ali strog. Kod njega se znao red. Kada smo postali kolege saradnja je bila tečna i laka. Radio je mnogo, nije pokazivao znake umora, kao da je najmlađi među nama", rekao je Ćirković.

Kompozitor i producent Nemanja Musurović, takođe bivši Simjanovićev student, naveo je tezu teoretičara muzike i psihologa Derika Kuka da je poreklo svih značajnih melodija u korenu uspavanke, te ocenio da je u tom smislu Simjanovićeva muzika "negde na ivici nesvesnog".

"Kao takav kompozitor, Zoran je ostavio trag u kolektivnom nesvesnom i tako postao deo našeg identiteta. Njegova muzička misao bila je naslonjena na kolektivne emocionalne obrasce koji su ulazili u to kolektivno emocionalno sećanje", izjavio je Musurović.

Ispričao je da je kao mali bio fasciniran muzikom iz serije Grlom u jagode i pevao je neprestano satima, jer nije želeo da izađe iz prijatnog osećanja koje mu je ta muzika stvarala, a da je Simjanovića prvi put video uživo na studentskim protestima1996. godine i bio oduševljen što je tu, što ima ispravan sistem vrednosti.

"Kasnije u životu sam shvatio da je pitanje biti na pravoj strani suštinsko piatnje. Zoran je bio na pravoj strani i kao takav bio u stanju da pomiri balkanski mol i anglosaksonsku tradiciju, komponujući muziku koja i kada se oslanja na etno motive i kada se oslanja na džez, bluz i druge pravce, uspeva da u tome pronađe suštinu, da ta muzika na isti način komunicira i da postaje deo našeg kolektivnog nesvesnog. On spada u red umetnika koji su uspeli da pomire velike kulturološke suprotnosti, pa tako možemo da imamo i temu za Petrijin venac i onu za Nacionalnu klasu kao deo jedinstvenog opusa“, istakao je Musurović, dodajući da je Simjanović ostavio za sobom ogromno delo, a nije se hvalio koliko mnogo radi.

Kustoskinja Jugoslovenske kinoteke Irina Kondić izjavila je da je Kinoteka jako ponosna što je u svoje okrilje dovela legat tako velikog stvaraoca kao što je Simjanović.

"Ovaj legat smo planirali godinu i po dana, jer je gospođa Ljiljana Erić Simjanović ustupila ozbiljan korpus muzičkog studija. U Kinoteku su preneti muzički uređaji i instrumenti. Tu su i veliki broj međunarodnih i domaćih nagrada, lične stvari, obeležja početaka karijere kao klavijaturiste u rok bendovima, njegove ploče i knjige“, rekla je Irina Kondić.

Kako je dodala, ovaj legat zauzima posebno mesto, najveće u okviru stalne postavke, koja je sada proširena i na susednu prostoriju.

Na svečanom otvaranju nastupio je hor Kolegium muzikum i oduševio posetioce izvodeći neke od najpopularnijih Simjanovićevih muzičkih tema za filmove.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r