Eksperimentisanje tradicijom
Makedonska umetnica Aleksandra Popovska, koja živi i radi u Holandiji, nastupiće 15. novembra u Madridu sa španskim pijanistom i aranžerom Raulom Santanom, čime će započeti seriju koncerata “Hajde da sviramo!”, dinamičan projekat u kojem će tokom nekoliko meseci nastupati sa različitim muzičarima na različitim mestima i u različitim gradovima.
Na koncertu u Španiji, na Konzervatorijumu Profesional de Música de Getafe, na kojem se Santana školovao, publika će moći da čuje muziku De Falje (Manue l de Falla), Albeniza (Isaac Albéniz), poeziju irskog nobelovca Šejmusa Hinija (Seamus Heaney), ali i da muzičarima predloži pojedine pesme za improvizaciju uživo.
Na programu će biti originalne kompozicije, inovativni aranžmani na poznate melodije i plesove iz Španije i Severne Makedonije, uz slobodnu mešavinu džez, world i savremene klasične muzike, u pokušaju povezivanja dve različite muzičke kulture - strastvenih ritmova španskog flamenka i srceparajućih tradicionalnih makedonskih melodija.
Aleksandra Popovska koncertnu seriju “Hajde da sviramo!” vidi kao priliku da istraži nove muzičke teritorije kombinujući svoj vokalni stil sa stilom i muzikom gostujućih umetnika, ne ograničavajući se pritom na pojedine žanrove.
Taj svojevrsni muzički mozaik, kako navodi, istovremeno je utemeljen u muzičkoj tradiciji, ali je i eksperimentalan, jer publici nudi priliku da se uključi i ponudi muzičarima teme za improvizaciju.
“Već neko vreme sam razmišljala o ovakvom projektu i srećna sam što sam konačno dobila priliku da ga realizujem. U osnovi svega je ideja o povezivanju umetnika, ali i umetnika i publike u realnom, ograničenom vremenu trajanja koncerta. Oduvek sam želela, pre svega, da ispitam sebe i svoje mogućnosti da se muzikom u trenutku povežem sa drugim ljudima, kulturama, muzičkim uticajima, da saznam da li i koliko možemo da budemo kreativni onda kada se to od nas očekuje. Šta se desi kada se sudare strahovi, očekivanja, želje, energije, u neku ruku preispitivanje u real-timu među svim prisutnima na koncertu? Sviđa mi se ta vrsta neizvesnosti: hoćemo li se prepoznati, uživati, hoćemo li otići kući promenjeni? Ja verujem i radujem se novim i svežim stvarima u životu i ovi koncerti su za mene takva vrsta kreativnog izazova. Istovremeno, kao umetnica duboko verujem u saradnju i srećna sam što imam priliku da je ponudim drugima, jer je ponekad potrebno samo da prvi pružimo ruku”, kazala je Aleksandra Popovska za SEEcult.org.
Stvaralačka energija Aleksandre Popovske dolazi iz života i uticaja kultura u kojima je živela, bez potpunog pripadanja ijednom od njih. Njena muzika nije žanrovski ograničena, crpi inspiraciju iz bogatog repertoara svetske muzičke baštine, različitih vokalnih tehnika, muzičke produkcije i intuitivnog spajanja makedonske tradicionalne muzike, pop muzike i eksperimentalnih zvukova.
Njen glas “premošćava daljine”, prema rečima makedonskog muzičkog kritičara Ljupča Jolevskog, a emigranstko iskustvo, život u bivšoj Jugoslaviji, obrazovanje stečeno i na Zapadu i na Balkanu, uticali su da lako spaja tradiciju sa novim muzičkim izrazima i formama.
Muzičku karijeru Aleksandra Popovska počela je u Makedoniji 90-ih godina kao studijski muzičar sarađujući sa gotovo svim istaknutim producentima i pop umetnicima u Skoplju, dok je od 2000. godine, kao članica Kvarteta Dragana Dautovskog - jedne od tada najaktivnijih muzičkih grupa na Balkanu, postala i međunarodno poznata. Tokom 14 godina rada sa kvartetom istraživala je makedonsku tradicionalnu muziku, snimila četiri albuma i izvela na stotine koncerata u više od 15 zemalja širom sveta.
Kao solistkinja je nastupala na prestižnim međunarodnim festivalima, poput Operskog festivala i World Music Days u Roterdamu, Muzičkih susreta u Najmejhenu, Gypsy festivala u Tilburgu, Neuköllner Opera u Berlinu, Big Bang festivala u Briselu i Lilu, Varšavskih jeseni, Ohridskog leta, OFFest-a u Skoplju, Nacionalne opere i baleta Severne Makedonije i mnogih drugih.
Prošle godine objavila je album sa muzikom kanadske kantautorke i slikarke Džoni Mičel.
Aleksandra Popovska je i kompozitorka, pedagog i istraživačica, a poslednjih godina bavi se i vođenjem društveno-angažovanih horova.
Rođena i odrasla u Lebanu u Srbiji, završila je Muzičku akademiju u Skoplju, a specijalističke studije u Holandiji. Njena muzika smeštena je u prostoru između vokalne tradicije Balkana, zapadne avangarde i eksperimentalnog zvuka. Od početka karijere ne ograničava se muzičkim žanrovima i njen glas i muzika mogu se čuti i u popularnoj, rokenrol muzici, muzici inspirisanoj makedonskim tradicionalnim pesmama, u pozorišnim predstavama, dokumentarnim filmovima, kao i u savremenim muzičkim formama (audio-vizualnim instalacijama, muzičkom teatru, improvizacijama sa elektronikom uživo...).Iako je poznata pre svega po muzičkoj karijeri, Aleksandra Popovska je kao vizuelna umetnica učestvovala na niz festivala i izložbi, predstavljajući slike, crteže, digitalne radove, fotografiju, instalacije...
Raul Santana počeo je da svira klavir sa šest godina i bio je posvećen klasičnoj muzici do 14 godine, kada je otkrio ljubav prema improvizaciji.
Studirao je džez klavir na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu pod mentorstvom Juraja Stanika i Volferta Brederodea, a master studije završio je na Kodarts u Roterdamu, gde je učio sa Francom fon Čosijem, Loranom Viteveenom i Polom van Brugeom. Njegov stil je eklektičan, uživa u kombinovanju različitih muzičkih elemenata i pristupa, u improvizaciji i takozvanom instant komponovanju. Svirao je sa različitim sastavima kao izvođač, aranžer i kompozitor.
Učestvovao je u snimanju više albuma, od kojih je najnoviji “Songs of Rage and Impotence” Giljerma Martin-Vijane. Može se čuti i u “So Far” Gotfrida di Franka i “Lost In” Svart-a, između ostalih. Zabeležio je brojne nastupe u Evropi - od Belgije, Nemačke i Francuske do Rumunije, Estonije i Češke. Njegovo sviranje dovelo ga je do zlatnih scena džeza poput prostora Bimhuis, LantarenVenster i TivoliVredenburg u Holandiji.
(SEEcult.org)
