Stručna recepcija Bitefa u Srbiji

Knjiga “Otvaranje granica: stručna recepcija Bitefa u Srbiji” Ksenije Radulović, u izdanju Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, prva je knjiga nekog domaćeg autora na temu Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala koja pripada oblasti studija pozorišta, a pored fokusa na kritičarsku i teatrološku recepciju Bitefa, pruža uvid i u druge aspekte tog vodećeg međunarodnog festivala u Srbiji.

Profesorka FDU Ksenija Radulović u uvodu knjige razmatra fenomen Bitefa u istorijskom kontekstu. Analizu nastavlja kroz tri poglavlja: Bitef i pozorišna kritika, Bitef i teorijski tekstovi i Bitef i knjige.

Urednik izdanja Ivan Medenica izjavio je 28. marta na promociji te studije u Ateljeu 212 da se o Bitefu uvek mnogo pisalo i da je autorka to uspešno sumirala, ostvarivši “pionirski i junački poduhvat da jedan segment priče o Bitefu u potpunosti zaokruži”.

“Uz fokus na stručnu recepciju Bitefa, knjiga se bavi i nekim drugim oblastima u kojima se o tom festivalu pisalo, ali ne iz teatrološkog ugla. Tu bih izdvojio kulturnu diplomatiju i kulturnu politiku, za koje je Bitef bio ključna institicija”, izjavio je Medenica, profesor FDU, pozorišni kritičar i bivši dugogodišnji umetnički direktor Bitefa.

Direktor Bitefa i Bitef teatra Miloš Latinović istakao je da je to “izuzetno značajna i dobro napisana knjiga”.

“Važna je jer smatram da je Bitef zanemaren u teorijskom sagledavanju. Žurnalističko-kritičarski diskurs je zadovoljavajući, ali nedostaje studioznije promišljanje Bitefa, njegovog programa i uticaja na javnu i umetničku sredinu. Ova knjiga se odlikuje lakoćom stila, koji ne zanemaruje vrednosne koordinate teatrološke nauke. Preporučujem je za čitanje. Naučićete puno, a nećete se mučiti mnogo”, rekao je Latinović.

Ksenija Radulović je izjavila da je istraživanje za ovu studiju pokazalo da je “bitka za Bitef” dobijena već u njegovoj najranijoj fazi, da su ga referentni kritičari tog doba vrlo dobro prihvatili i započeli ono što su nastavile sledeće generacije, a to je “dijalog sa Bitefom”.

“I kada ne bi bili zadovoljni nekim konkretnim izdanjem festivala ili konkretnom predstavom, taj dijalog je zadržavao svest o tome da je Bitef istovremeno stabilan, ali i krhka biljka i fenomen naše kulturne i društvene stvarnost”, navela je Ksenija Radulović.

Ugledni kritičari, kako je dodala, nisu nikada osporavali Bitef kao takav.

“Vodeći kritičari Vladimir Stamenković i Muharem Pervić, modernisti, zauzeli su bezrezervno afirmativan stav prema fenomenu Bitefa, ali nikada apologetski. Konzervativni kritičari su se bunili protiv radikalnih avangardnih predstava s nagim telima na sceni ili bacanjem brašna u publiku, ali su više nego podržavali umerenije struje Bitefa poput igranja dramske klasike na savremen način”, rekla je autorka.

“Zanimao me je ambivalentan stav prema Bitefu u našoj sredini – s jedne strane, on je visoko etablirana konstanta naše kulture, s druge strane stalno se vajkamo da nije pustio korene, da nema uticaj, da je izolovana pojava koja samo protutnji Beogradom svakog septembra. Stvarnost je složenija. Bitef je ostavio veliki trag. Nekada je to uticaj sa zadrškom ili posredan, ali je vrlo prisutan”, istakla je Ksenija Radulović, čija je knjiga objavljena u ediciji FDU Studije pozorišta i izvođenja.

Inače, prva knjiga u celini posvećena Bitefu koja kao stručno teatrološko izdanje pripada oblasti studija pozorišta, objavljena je u Moskvi – “Bitef: pozorište i festival” Natalije Vagapove 1998. godine. Posle desetak godina objavljen je i prevod na srpski jezik.

(SEEcult.org)