Ruski konzul za kraj 52. Festa

Film “Ruski konzul” reditelja Miroslava Lekića, prema istoimenom romanu Vuka Draškovića, koji govori o srpsko-albanskim odnosima na Kosovu i Metohiji 70-ih godina 20. veka, biće premijerno prikazan na zatvaranju 52. Festa 3. marta u MTS dvorani, a Lekić ističe da ta dramatična priča ima “izrazitu refleksiju na stvarnost koju živimo”.

Lekić je ocenio da su i Draškovićev roman “Nož”, prema kojem je snimio film još 1999. godine, i “Ruski konzul”, mada su pisani davnih 80-ih, veoma aktuelni i danas.

“U njima je na neki način anticipirano vreme koje će doći. Naravno, ni Vuk, ni mi nismo pokušavali da se bavimo potencijalnim rešenjima, nego smo hteli da pokažemo način na koji je možda jedino moguće izaći iz problema koji je i sada aktuelan”, izjavio je 2. marta na konferenciji za novinare Lekić, koji potpisuje scenario, u saradnji sa Igorom Bojovićem.

Glavnu ulogu, doktora Iliju Jugovića, koji je po kazni premešten u bolnicu u Prizrenu, igra Nebojša Dugalić, a naslovni lik je maestralno tumačio Žarko Laušević u svom, nažalost, poslednjem filmu. Samozvani “konzul” je zapravo profesor istorije Ljubo Božović iz Đakovice, naizgled psihijatrijski pacijent, koji tvrdi da će uskoro “Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko”. Protiv njega se okreću lokalni albanski moćnici, separatisti. Doktor Jugović pokušava da ga zaštiti, što će platiti odlaskom u zatvor.

Vuk Drašković je izjavio da je video nedovršenu verziju filma i da je veoma zadovoljan režijom, produkcijom i glumcima, ističući da je Laušević “odigrao nezaboravnu rolu”.

“I film i roman vraćaju nas i dočaravaju nam 70-e i 80-e godine prošlog veka, kada je došlo do erupcije kosovskog vulkana čija će se lava ubrzo iza toga razliti po celoj onoj velikoj državi koja se zvala Jugoslavija. Vremena zla iz 90-ih nema ni u romanu ni u filmu, ali se u njima ubedljivo čuje topot nadolazeće nesreće”, rekao je Drašković.

“Razmišljam da li smem da se upustim u avanturu pisanja nastavka i kako to da izvedem. Morao bih da vaskrsnem Ljuba Božovića”, kazao je Drašković, pitajući se šta bi on danas zatekao na Kosovu, koga bi krivio za nesreću i mržnju na ovim prostorima, da li bi i danas bio konzul carske Rusije, a i gde bi otvorio konzulat, jer u Đakovici više ne postoji Srpska ulica, niti ima njegove kuće u toj ulici.

Nebojša Dugalić je rekao da su mnogi tereti na plećima njegovog i drugih likova, ali da su nastojali da “apstrahuju što je više moguće ideološki okvir filma”.

“Trudili smo se da ne dociramo niti sudimo, već da posmatramo sudbine pojedinaca, ljudi koji su se zatekli tu gde jesu, na istoj ili na suprotnim stranama i kako se sva ta bremena na svakog od njih prelamaju i gnječe ih. Drago mi je što smo u nekim scenama na suptilan način postigli da se to vidi”, rekao je Dugalić navodeći scenu kada se Ilija u zatvoru rastaje sa albanskim zatvorenikom (igra ga Mensur Safqiu) kao s prijateljem.

“Vidi se da su oni u nekim drugim okolnostima mogli da budu braća, ali ih je istorijski sklop postavio tako da su na različitim stranama. Trudili smo se da sačuvamo ono što se i jedino da sačuvati u takvim vremenima, a to je ono gde čovek uprkos svemu ostaje čovek”, kazao je Dugalić.

Svetozar Cvetković igra doktora Murićija, direktora bolnice u Prizrenu koji je, prema njegovoj oceni, negativac sa savešću.

“Bila mi je velika provokacija i veliko zadovoljstvo kada je Lekiću palo na pamet da ja igram Murićija. Mi radimo zajedno od njegovog prvog filma, kao što je i Žarko radio, ali ova cela ekipa je nova i to me je privuklo. Film ima arhaični prizvuk jednog autentičnog vremena, koji nije praćen samo u scenografiji i kostimu već i tim licima koja vuku korene iz jednog prošlog vremena, sa emocijom koja izbija iz svega toga”, rekao je Cvetković.

Paulina Manov, u ulozi Božovićeve supruge Milice, opisala je taj lik kao “ženu koja razume svog čoveka”.

“Dok svi misle da je lud, ona ga podržava u svemu. Njen glavni zadatak je da zaštiti porodicu”, rekla je Paulina Manov.

Medicinsku sestru Mariju kojoj se doktor Ilija dopada, ali na suđenju lažno svedoči protiv njega, igra Danica Radulović, koja je izjavila da je “Marija sama, razvedena, nije joj lako u toj zatvorenoj sredini i onda u trenutku kada treba da izabere između pravičnosti i svoje egzistencije, odluči da spašava sebe”.

Lokalni moćnik Halit Beriša, koga igra Visar Viška, surovim pritiscima iseljava Srbe sa Kosova.

“Kada igraš negativca, ali i bilo koji lik, ti si njegov advokat. Moraš da nađeš šta ga je dovelo do toga”, izjavio je albanski glumac iz Severne Makedonije, dodajući da je Berišu predstavio po ugledu na današnje političare u njegovoj zemlji koji spolja deluju uglađeno, ali njihova dela pokazuju da su kriminalci.

Film je na špici posvećen Žarku Lauševiću.

Lekić je podsetio da su dugo radili zajedno, a istovremeno bili i prijatelji.

“Žarko je mnogo radio na ovom filmu. Spremali smo ga četiri godine i on je učestvovao svojim idejama u izradi scenarija. Nažalost, snimao ga je kad je bio već jako bolestan. Ali kad na setu kažete: Akcija! – njegova energija i posvećenost bili su fascinantni. Obeležio je ovaj film na poseban način”, rekao je Lekić.

Upečatljivu epizodu pravoslavnog sveštenika koji služi zatvorsku kaznu igrao je još jedan veliki, nedavno preminuli makedonski glumac Meto Jovanovski.

U velikoj ekipi su i Konstantin Fidanov, Petar Zekavica, Nada Macanković, Slaviša Čurović, Enver Petrovci, Tamara Aleksić i drugi.

Direktor fotografije je Dalibor Tonković, montažer Petar Jakonić, kompozitori Aleksandra Kovač i Roman Goršek, producent Dragan Đurković.

Film “Ruski konzul”, u produkciji Telekoma Srbije i VisionTeam-a traje 148 minuta.

Od 7. marta biće u bioskopima u distribuciji Art Viste, a u planu je i prikazivanje u regionu.

(SEEcult.org)