Kritika na delu: Neva Lukić – Krivo srastanje, 1/3

Krivo srastanje – fotografije Ivana Posaveca i Milisava Mije Vesovića iz Zbirke fotografije Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu, Salon MSU Beograd, 8-23. oktobar 2023. Kustoskinja izložbe: Leila Topić, viša kustoskinja MSU u Zagrebu, kustoskinja-koordinatorka izložbe za MSUB: Una Popović

Kritičarka na delu 1/3: Neva Lukić, istoričarka umetnosti

Istoričarka umetnosti Neva Lukić smatra da nedavna izložba “Krivo srastanje” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, sa radovima iz Zbirke fotografije zagrebačkog MSU, otvara pitanje kako danas percipiramo reportažne fotografije iz vremena bivše Jugoslavije, koje su objavljivane u omladinskim časopisima poput Poleta. Kako je ocenila u prvoj epizodi serijala Kritika na delu o izložbi “Krivo srastanje” sa fotografijama Ivana Posaveca i Milisava Mije Vesovića, takve postavke traže bogat prateći program koji bi pokazao šta publika, a posebno mladi, misle danas o tim radovima.

“Poletova škola fotografije vezuje se uz časopis Polet, omladinsko glasilo nekadašnjeg Saveza socijalističke omladine Jugoslavije. Zlatno doba te fotografije vezuje se za delovanje konceptualnog umetnika Gorana Trbuljaka, tadašnjeg urednika, koji je došao na to mesto 1978. godine i ta škola fotografije je najpoznatija u periodu od 1978. do 1981. godine”, podsetila je Neva Lukić, ukazujući da je Trbuljak dao fotografiji prostor ekvivalentan tekstu.

“Fotografija počinje da zauzima jako veliki prostor – od jedne do dve stranice. Uzore za to je pronašao u Intervju magazinu (Endija) Vorhola. I Intervju i Polet su stavljali crnu ivicu oko fotografije, što je predstavljalo dugi kadar i značilo je da je ostala u istom stanju kao u trenutku kada ju je fotograf snimao”, navela je Neva Lukić, ukazujući da su teme u Poletu bile omladinske, pa je više od 50 odsto sadržaja tog časopisa bilo posvećeno rok koncertima - tadašnjoj sceni novog talasa i panka. To se, kako je dodala, može videti i na izložbi Posaveca i Vesovića, kao i svakodnevni život grada. “Anonimni ljudi su bili jednako važni kao i neki možda važniji, kao i političke teme. Svima se davala podjednaka važnost – svakoj osobi i motivu”, dodala je Neva Lukić.

Fotografija je, kako je dodala, bila dosta subverzivna za to vreme, jer je vrlo često izbijao iz nje erotski naboj, što danas u savremenoj umetnosti ređe primećuje.

“Iako je bila u pitanju dokumentarna fotografija, naručena, nastala u okviru časopisa, svakodnevne scene tog vremena su bile dosta teatralne, i ondašnje doba deluje mnogo slobodnije i manje konzervativno nego današnje vreme”, konstatovala je Neva Lukić, navodeći da se sa 80-im godinama, novim talasom i fotografijom tog vremena dosta susretala i kroz susrete i razgovore sa akterima te scene u Zagrebu. U tom smislu najviše poznaje rad Vesovića i Fedora Vučemilovića, pored kojih iz Poletove škole fotografije izrasli mnogi drugi fotografi.

Neva Lukić ukazuje da je kustoskinja Leila Topić iz MSU u Zagreb posvetila izložbu legendarnom kolegi Davoru Matićeviću koji je 1985. godine otkupio dela Vesovića i Posaveca i zapravo na taj način dao prostor reportažnoj fotografiji u muzejskoj kolekciji. Izložba je stoga primarno prezentacija dela muzejske kolekcije, kojom Leila Topić referiše na Matićevića.

Vesović i Posavec, kako je podsetila, često su i delovali zajedno, a potpisivali su radove kao MO (Meko okidanje). U tom smislu, dodala je, ima smisla da njihovi radovi budu izloženi zajedno, jer su zajedno i nekako “krivo srasli”, kako kaže i naziv izložbe, pozajmljen od legendarnog albuma Azre iz 1984. godine i istoimene pesme.

“Moja generacija je dosta izrasla na tuđim legendarnim pričama, i moram priznati da mi novi talas već malo ide na uši, a i kustoskinja napominje u predgovoru kataloga da ovo nije izložba koja želi da glorifikuje to vreme, već zapravo želi istražiti i saznati kako danas percipiramo tu fotografiju i kako danas mlade generacije percipiraju te scene”, navela je Neva Lukić.

Prema njenim rečima, na izložbi Posaveca i Vesovića neke fotografije su univerzalnije i bezvremenije, poput portreta bezimenih devojaka i mladića u gradu, dok neke koje imaju svojevrsnu jugoslovensku ikonografiju, zbog čega su joj teže za iščitavanje.

“Za ovakvu izložbu bi bio potreban bogat javni program, gde bismo dobili odgovore na pitanja kako danas percipiramo fotografiju, šta nam ona govori… i kako bi se stupilo više u kontakt sa publikom i čule nove generacije - kako one to vide, pogotovo što je reportažna fotografija specifična, jer dokumentuje određeni trenutak i kontekst”, navela je Neva Lukić, koja je kao vrlo zanimljivo navela to što je reč o fotografiji koja “prvenstveno izvire iz časopisa – neodvojiva je od teksta”, što je primetio i Dejan Kršić u tekstu u katalogu.

“Neodvojiva je od toga da je nastala u kratkom vremenskom roku zbog toga što postoji rok za (štampanje) novina. Bilo bi mi zanimljivo videti tu fotografiju predstavljenu u prostoru tako da na neki način imamo utelovljen  taj časopis Polet, da imamo nekakav interdiciplinarni pristup toj fotografiji, da imamo i tekst uz tu fotografiju, da neki dizajner osmisli postavku – da imamo nekakav osećaj da smo ušli u taj prostor”, navela je Neva Lukić.

Akteri nekadašnje scene, kako je dodala, i dalje su aktivni - Posavec se, na primer, nedavno predstavio u Galeriji Matice hrvatske novim ciklusima.

Govoreći o savremenoj hrvatskoj sceni, Neva Lukić je istakla da se fotografijom iscrpno bave Ured za fotografiju, koji vodi Sandra Križić Roban, i Galerija Spot, koja izlaže fotografe različitih generacija i pokusasava kontekstualizovati njihov rad - od Borisa Cvetanovića i Posaveca, preko Sandra Đukića do Ane Mušćet i najmlađe generacije, poput Glorije Lizde.

“Reportažna fotografija manje se primećuje u kontekstu vizuelne umetnosti. Više primećujem da mlađi autori rade insceniranu fotografiju - tipa Glorije Lizde, ili svojevrsni foto-perfrmans, koji radi mlada umetnica Lucija Žuti”, navela je Neva Lukić, pominjući nedavnu izložbu “Rasvetljena soba” na kojoj je Sandra Križić Roban predstavila radove 64 umetnica fotografkinja. “Može se to povezati i sa Poletom, jer su u Poletu često kritikovali da su muškarci iza objektiva, a žene su objekti. Tako da se i dalje borimo protiv tih stereotipa, a izložba (Rasvetljena soba) to i dokazuje”, dodala je Neva Lukić.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2023. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2023.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimateljka: Ana Melentijević
Snimatelj zvuka: Nikola Mladenović
Montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture Srbije, Platforma "Svijet oko nas", Zaklada Kultura nova

(SEEcult.org)