Nenadu Jovanoviću nagrada Biljana Jovanović za 2022.
Nagrada “Biljana Jovanović” za 2022. godinu dodeljena je pesniku Nenadu Jovanoviću za knjigu “Kain i Abot, Avelj i Kostelo” u izdanju Arhipelaga, uz obrazloženje žirija da se tom knjigom poezije potvrdio kao klasik, i to onaj koji “govori iz budućnosti”.
“Koliko samo poezije u jednoj knjizi. Koliko figura, prelaza značenja, slojeva kulturoloških znakova. Kolika lakoća pisanja poezije. Kao mogući rezime pevanja, kao nagoveštaj nekog budućeg pevanja, pesnička knjiga ‘Kain i Abot, Avelj i Kostelo’ iznova potvrđuje koliko je Nenad Jovanović autentičan pesnik, a svaka njegova pesma poezija za sebe. I ne samo da se u njegovim stihovima reflektuju neke transistorijske/intertekstualne pesničke niti, niti je njegova poezija samo duhovit onoliko koliko je trezven dijalog sa kulturom i savremenošću, nego kao da naša poezija ovom knjigom dobija neki svoj budući glas. I to onoliko koliko ‘klasik’ jednog vremena govori iz budućnosti. A Nenad Jovanović se ovom svojom knjigom potvrdio kao klasik”, istakao je u obrazloženju žiri, koji je u užem izboru razmotrio pet knjiga od ukupno 204 naslova prijavljena na konkurs Srpskog književnog društva (SKD).
Jovanovićevu poeziju, kako je istaknuto, treba čitati na najmanje tri ravni: prva je ironijska/parodijska, druga je intelektualna, treća: čista poetska figuracija.
“I da je samo jednu od navedenih ravni aktivirao i uobličio, već bi to bila izvanredna poezija. Jovanović, opet, hoće SVE. I da se otvorenom ili delikatnom ironijom poigra sa svim mogućim društvenim, kulturnim (mediji, film, literatura, najšire shvaćena umetnost) stereotipima, i da nam pokaže intelektualnu nadmoć preobilja znanja, i da nam sve to prezentuje u tako blagom, čak nenametljivom jeziku, koji levitira između filozofskog i uličnog diskursa. Bez grča, čak bez imalo napora, Jovanovićev ‘stil’ nas vodi u spiralu tako suptilno a drastično diferenciranih planova da više ne znamo u čemu uživamo: u ironiji koja se smekšava, u intelektu koji se pretvara u osećaj/sliku, u samim prelivima slika koje misle”, istakao je žiri, koji su činili Dragan Bošković (predsednik), Danica Vukićević i Tijana Matijević.
Prema navodima žirija, čitalac “Kaina i Abota, Avelja i Kostela” zato mora biti otvoren složenim slojevima i značenjima poetskih znakova i njihovom smislu koji će ga zaposesti. “Ili sve, ili ništa; ili poezija ili ništa – bio bi kredo ove knjige Nenada Jovanovića”, konstatovao je žiri.
Napominjući i da Jovanoviževa poezija nije razarajuća, nije ni nihilistička, pa ni tragička. žiri je istakao da je to ljudska poezija, i to u vremenima kada sve ljudsko odlazi u zaborav.
“Recimo: mangupski ljudska, intelektualno nadmena, a opet blaga kao gutljaj dalekoistočnog čaja. Sto deset strana ‘vožnje’ kroz svet (i istoriju) poezije i kulture, kroz različite geokulturne toponime kojima je Jovanović zavrteo ne ovu zemlju kakvu je kulturnoistorijski znamo nego nas je ubacio u neku novu, sadašnju a buduću ‘GEU’ i njenu kulturu. Sto deset strana ‘vožnje’, opet, nekim isuviše ličnim transverzalama. A ono što nam Jovanović nesvesno govori: nema, ipak, više nas, onog posebnog, individualnog, sputavajuće lokalnog: ‘vozimo’ nekom novom zemljom, novom kulturnom topografijom, ‘vozimo’ beskajima novog sveta, semiološki ‘vozimo’ kao proizvodi kulture. Ali i poezije. I zato još uvek ljudi! I cela ta ‘vožnja’ ispraćena je prelepom muzikom jezika. Sto deset strana muzike; ali i (globalno)kulturno-pesnička enciklopedija na sto deset strana, poetski katihizis; dnevnik...? U svakom slučaju: novi LP Nenada Jovanovića. A na ovom virtuelnom vinilu neponovljivi zvuk, ponavljamo, Jovanovićevog (transmodernističkog) SVE”, naveo je žiri, dodajući da mu “nišra drugo nije ostalo nego da nagradi to SVE Nenada Jovanovića, ono SVE Kaina i Abota, Avelja i Kostela”. Jer ono se ne može izgovoriti na nekom drugom diskursu, niti u ovom saopštenju, već samo na jeziku poezije Nenada Jovanovića. I to onako kako ‘Sveti Franja nije izgovarao, nego
blejao ime Vitlejema’!”
Žiri je Jovanoviću jednoglasno dodelio nagradu “Biljana Jovanović”, a u užem izboru, sačinjenom od 16 naslova u širem, bile su i knjige: Dragice Stojanović “Gluvonema” (Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”), Dragoljuba Pavlova “Put u Liliput” (Kulturni centar Novog Sada), Gorana Čolakhodžića “Dvorišna vrata zemlje” (Raštan izdavaštvo) i Maje Solar “A htela sam” (PPM Enklava).
Nagrada se dodeljuje u slavu Biljane Jovanović (1953-1996), književnice i antiratne aktivistkinje. Nagrada je ustanovlјena 2005. godine radi afirmacije književnih vrednosti koje su bile deo autentičnog književnog govora Biljane Jovanović - modernog i urbanog senzibiliteta i duha pobune protiv malograđanskog morala, konvencija i normi, tabua i zabrana svih vrsta, društvenih i književnih.
Dosadašnji dobitnici su: Srđan Valјarević za knjigu “Dnevnik druge zime” (za 2005. godinu), Danica Vukićević za knjigu poezije “Luk i strela” i Ibrahim Hadžić za pesničku knjigu “Nepročitane i nove pesme” (za 2006. godinu), Nemanja Mitrović za knjigu “Bajke sa Venere” i Uglјeša Šajtinac za knjigu “Vok on!” (za 2007. godinu), Jelena Lengold za knjigu priča “Vašarski mađioničar” (za 2008. godinu), Milena Marković za knjigu pesama “Ptičije oko na tarabi” i Slobodan Tišma za roman “Quatro stagioni” (za 2009. godinu), Vladislava Vojnović za knjigu poezije “PeeMeSme” (za 2010. godinu), Srđan Srdić za zbirku priča “Espirando” (za 2011. godinu), Ivančica Đerić za roman “Nesreća i stvarne potrebe” (za 2012. godinu), Zvonko Karanović za knjigu “Kavezi” (za 2013. godinu), Oto Horvat za roman “Sabo je stao” (za 2014. godinu), Svetislav Basara za roman “Anđeo atentata” (za 2015. godinu) i Žarko Radaković za roman “Kafana” (za 2016. godinu) i Mirjana Mitrović za roman “Helena ili o nemiru” (za 2017) i Zoran Pešić Sigma za knjigu “Biće sve u redu” (za 2018), Nenad Milošević za knjigu poezije “Pesme iz limba” (za 2019) i Sonja Veselinović za pesničku zbirku “Proklizavanje” (za 2020) i Marija Karaklajić za knjigu “Lice od stakla” u izdanju Arhipelaga (za 2021).
(SEEcult.org)
