Preispitivanje Bitefa

Kakav nam Bitef treba – pitanje je kojim je započeta serija diskusija koje će biti organizovane tokom pripreme 57. festivalskog izdanja, kao i na samom festivalu, koji je nedavno dobio novog umetničkog direktora Nikitu Milivojevića, nakon višegodišnjeg vođstva Ivana Medenice.

Bitef je dobio i koselektorski tim koji, osim Milivojevića, čine i producentkinja programa Ksenija Đurović i dramaturginja festivala Tijana Grumić.

Osim koselektorskog tima, na prvom u nizu najavljenih radnih sastanaka učestvovali su i Bojan Đorđev, Bojana Kovačević, Veljko Golubović, Dimitrije Kokanov, Filip Vujošević, Igor Koruga, Irena Ristić, Jelena Knežević, Miloš Latinović, Nebojša Romčević, Radivoje Dinulović i Svetozar Cvetković.

Učesnici su se složili da je od tema i formi bitnija ideja i kritička pozicija koju Bitef zauzima spram društvenih okolnosti u kojima funkcioniše, kao i osvajanje slobode kroz zauzimanje alternativnih prostora, kako fizičkih, tako i misaonih, idejnih i ideoloških.

Formiranje koselektorskog tima, kao i organizovanje takvih događaja, težnja je Bitefa da se okrene ka kolektivnim umetničkim praksama u promišljanju koncepcije, kao i tome da se mišljenje stručne javnosti u tom procesu čuje i uvaži, saopštili su organizatori.

Izvršna direktorka Bitefa Jelena Knežević naglasila je u uvodnoj reči da je takav događaj za Bitef značajan jer predstavlja svojevrsnu potrebu za autorefleksijom i preispitivanjem sopstvene pozicije kako u zemlji, tako i u svetu.

Tijana Grumić započela je razgovor kroz otvaranje teme o upečatljivim sećanjima učesnica i učesnika na prethodna festivalska izdanja, kao i o razlozima dolaska ili nedolaska na Bitef.

U diskusiji na tu temu svi prisutni su istakli važnost Bitefa i njegove uloge u kontekstu otvaranja prozora ka nečemu novom, ka prostoru za istraživanje, eksperimentisanje i pomeranje granica u promišljanju pozorišta, ali i kako se to sa godinama, odnosno promenom sveta u kome živimo, sve manje dešavalo. Diskutovalo se i o tome da je pritisak na festival trenutno velik, budući da se od očekuje da ispuni očekivanja šire i veoma raznolike publike, te da bi se taj pritisak znatno umanjio kada bi institucionalna pozorišta u regionu imala veću povezanost i življe razmene sa evropskim pozorištima, čime bi se festival ponovo vratio novim pozorišnim tendencijama.

Ksenija Đurović pokrenula je u drugom delu razgovora temu o pozitivnim praksama sa drugih festivala koje bi mogle biti implementirane u predstojeća izdanja Bitefa, u cilju kreiranja zajednice okupljene oko festivala.

Nikita Milivojević istakao je da je želja Bitefa da, kako kroz kreiranje tima koji će sa njim raditi na koncepciji festivala, tako i kroz aktivnosti poput ovog događaja, ali i mnogih drugih, otvori Bitef za sve, što je u suprotnosti sa onim kako je Bitef obično doživljavan.

U tom kontekstu umetnički direktor agencije New Moment Beograd Veljko Golubović ukazao je na važnost beskompromisnosti koja je deo Bitefovog identiteta, a koja mora biti prisutna i u načinu na koji Bitef komunicira sa publikom, a i sa širom javnošću.

U diskusiji je razmatrano i da li Bitef treba da se fokusira na produkcije manjeg i srednjeg obima i tako otvori vrata autorkama i autorima koji još uvek nisu afirmisani, čime je otvoreno i pitanje toga da li bi velike produkcije trebalo da budu deo takmičarskog dela festivala.

Radni sastanak održan je u prostorijama agencije New Moment Beograd koja je i partner 57. izdanja Bitefa, zadužen za kreiranje vizuelnog identiteta i promotivne kampanje.

*Foto: Jakov Simović

(SEEcult.org)