• Search form

21.03.2023 | 21:41

Adolescent Silvena Grua i Fransoaz Petrović na BFI

Adolescent Silvena Grua i Fransoaz Petrović na BFI

Francuska predstava “Adolescent” koreografa Silvena Grua, koja učestvuje na 20. Beogradskom festivalu igre (BFI) 22. marta u Madlenianumu, kreirana je u saradnji sa desetoro mladih igrača na temu burnog životnog perioda adolescencije, a dizajn scene i kostima za tu produkciju Baleta Severa i Nacionalnog koreografskog centra (NKC) u Rubeu radila je francuska umetnica srpskog porekla Fransoaz Petrović.

“Smatram da je tema adolescencije iskonski bitna za svakoga od nas, da predstavlja temelje razvoja”, izjavio je 21. marta na konferenciji za novinare u ambasadi Francuske u Beogradu Silven Gru, odnedavno i direktor NKC u Rubeu.

Gru je napomenuo da je tokom 35 godina karijere uvek želeo da obrađuje posebne, jedinstvene teme, pa je tako radio koreografije na potpuno različite teme, kao što su smrt oca ili pad Kula bliznakinja usled terorističkog napada u Njujorku. Kada je osetio potrebu da se bavi temom adolescencije, zamenik direktora mu je preporučio da vidi rad Fransoaz Petrović.

“Posetio sam njenu izložbu u Belgiji. Bio sam šokiran i zanesen jednom slikom devojčice sa lutkom koja i nije sasvim lutka, koja predstavlja taj nemir koji postoji u adolescenciji. Specifično za ovu vizuelnu umetnicu je da ona kroz celu svoju karijeru crta adolescente”, rekao je Gru, autor koncepta i koreografije predstave “Adolescent”.

Zatim je organizovao audiciju za igrače, koji su došli iz različitih miljea i zemalja. “Pokušao sam da pronađem one koji na telesni način i svojim emocijama inkarniraju period adolescencije, odnos prema odraslom dobu, prema autoritetu, prema opasnosti, riziku, kapacitet da vole apsolutno, bez zadrške, sposobnost i moć da se bore sa autoritetima”, izjavio je Gru, dodajući da od igrača traži snažnu ličnost, ali i kvalitetnu tehniku.

Adolescent, foto: Frederic Iovino/BFI

“Tokom 35 godina istraživao sam zbog čega se bavim igrom. Mislim da je igrač poput pauna, on inkarnira strah koji imamo prema njemu, ali i privlačnost. Kada me neko danas pita šta je to igrač, referišem se na Pabla Pikasa koji je rekao da je on celog života tražio taj pokret, tu liniju koja pripada možda preistorijskim ljudima, koja je prečišćena ili liniju i crtu dece koja je prečišćena i rasterećena stvari koje su manje bitne”, kazao je Gru.

Sa odabranih desetoro igrača tražio je tu “bezobraznu crtu kod adolescenata”, iskrenost za koju veruje da je uspeo kod njih da uhvati. “Važno mi je i to što je muziku radila poznata grupa Molekul, koja spada u oblast elektro-daba i vrlo je cenjena upravo kod mlade publike u Francuskoj”, izjavio je Gru.

Pripreme za predstavu, kroz saradnju sa Fransoaz Petrović i bendom Molekul trajale su mesecima, a rad sa igračima šest nedelja.

“Imao sam jasnu sliku šta želim, ali sam im dao slobodu da svako u sebi traži odnos prema adolescenciji, prema tom periodu kada je sve moguće”, rekao je Gru.

Posle svake predstave u Francuskoj imaju razgovore sa publikom, a Gru bi boleo da to učine i u Beogradu.

“To je značajno i za mlade i za roditelje. U tim razgovorima čuju se vrlo različita pitanja i neke fascinantne stvari”, dodao je.

Prema njegovom mišljenju, umetničko delo kroz dramaturgiju, koreografiju, mizanscen… ne bi trebalo da nešto izjavljuje, da daje odgovore, već da ostavi mogućnost za gledaoce da sami sebi postavljaju pitanja.

“Često me pitaju šta označava crvena boja koje iz scene u scenu ima sve više na kostimima, a ja uzvraćam: ‘Šta to za vas znači’? Ne želim da redukujem predstavu na jedan odgovor, već da uključim publiku, da svako nađe svoj put u odnosu na fenomene kojima se komad bavi”, rekao je Gru.

Francuski ambasador Pjer Košar izrazio je zadovoljstvo što na 20. BFI učestvuju tri francuske produkcije, navodeći spektakl Blanke Li u predfestivalskom programu, kao i gostovanje Galaktik ansambla predstojećeg vikenda.

“Izbor predstave ‘Adolescent’ nam je vrlo značajan. Ona evocira period koji je važan za svakoga od nas, obraća se svima, ali posebno mladima, a to je vrsta programa na koje ambasada Francuske obraća posebnu pažnju”, rekao je Košar.

Ambasador je najavio da će Fransoaz Petrović, koja je trenutno zauzeta, doći sredinom maja da poseti beogradske galerije i muzeje. “Nadamo se da će srpska publika uskoro moći da vidi njena monumentalna dela”, rekao je Košar.

Ataše za kulturu Katrin Fodri je istakla da Francuski institut razvija niz aktivnosti namenjenih mladoj publici.

“Upravo takve projekte kakvima se bave Gru i Balet di Nord mi nastojimo da razvijamo u programu Teatroskop na regionalnom nivou”, rekla je Katrin Fodri, dodajući da je cilj demokratizacija savremene igre kako bi bila dostupna i onima koji nisu u prilici da posećuju pozorišta.

“Silven Gru organizuje predstave u školama, bolnicama, trgovinama. Slilčno radi sve više ustanova u Francuskoj. Reč je o pravu na kulturu. Želimo da približimo scenske umetnosti mladima, ali i da ih senzibilizujemo na kulturnu praksu”, izjavila je Katrin Fodri.

Direktorka BFI Aja Jung podsetila je da je jedan komad Silvena Grua izveden još na prvom BFI.

“Uzbudljivo je videti ga sada kao zrelog umetnika na jubilarnom festivalu. Njegova nova predstava je specifična po temi koju nije lako obraditi bez reči. Adolescencija kao jedan zamršen period života svakako je zanimljiv zadatak za koreografa”, rekla je Aja Jung.

Istakla je i umetnički doprinos Fransoaz Petrović, slikarke i vajarke, poznate po slikama ogromnog formata koje radi na podu. Inače, njen deda po ocu je Srbin koji je stigao u Francusku u vreme Prvog svetskog rata.

U katalogu BFI citirane su kritike: “Uz prelepe i prefinjene slike Fransoaz Petrović, koreografiju Silvena Grua zasnovanu na odličnoj muzici Molekula koja uspeva da zagrebe po svakom segmentu života, veličanstvenu i posve estetetičnu scenografiju koju je ulepšao Mišel Dez savršeno dizajnirajući svetla i znalački kombinujući belu i jarko crvenu boju, ‘Adolescent’ naglašava sva inherentna ponašanja jednog posebnog perioda za devojke i dečake” (Danser Canal Historique); “Adolescent” je odlučno moderan, nervozan, plastičan i simetričan rad. Tela desetoro igrača stapaju se dobrovoljno. Oni traže, odbijaju i privlače jedno drugo, uznemireni neizvesnošću vremena kroz koje prolaze (Nord Éclair).

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r