Društveni diktat privlačenja pažnje po svaku cenu
Norveški film “Muka mi je od sebe” Kristofera Borglija, prikazan u Glavnom takmičarskom programu 29. Festivala evropskog filma na Paliću, na duhovit, ali i ekstreman način kritikuje savremenu tendenciju privlačenja pažnje po svaku cenu.
Glavna junakinja Signe, mlada konobarica, stalno pokušava da bude u prvom planu – ne samo za svog partnera, narcisoidnog konceptualnog umetnika, već i za sve prijatelje, kao i na društvenim mrežama. Čak namerno uzima prekomernu dozu ilegalnog leka koji će joj unakaziti kožu i izobličiti lice.
Ovu kompleksnu rolu efektno je odigrala Kristine Kujat Thorp, gošća FEF-a, koja kaže da je zaista bilo teško.
“Trebalo mi je vremena da shvatim njen apsurdni način razmišljanja. Osetila sam i stid zbog njenog ponašanja. Kada glavni protagonista nije dopadljiv, u filmu, a i u životu, za takvu osobu pokušavamo da pronađemo izgovore u njenoj prošlosti, nekoj traumi. Ali mislim da je u ovom slučaju društvo napravilo Signe takvom kakva jeste”, izjavila je Kristine Kujat Thorp 20. jula na konferenciji za novinare na Paliću.
Tokom pripreme filma sa rediteljem, debitantom Borglijem, dosta je razgovarala o tendencijama u savremenom društvu. “Sve više smo u potrazi za pažnjom i empatijom, radimo sve te lude stvari samo da bismo bili viđeni i voljeni. Ovo je ekstremna verzija toga”, rekla je Kristine Kujat Thorp.
Poseban izazov tokom snimanja bila joj je maska, čije je postavljanje, u zavisnosti od toga u kojoj je fazi Signe, trajalo satima. Maska je tako uverljiva, a odvratna, da su neki gledaoci na Paliću zgroženi napustili projekciju. Gošća je izjavila da se na svetskoj premijeri u Kanu jedna žena čak onesvestila, pa je i hitna pomoć morala da interveniše.
U filmu, međutim, Signe nije jedini “frik”. Zahvaljujući novom izgledu, ona čak dobija posao modela u jednoj agenciji koja se zalaže za inkluziju, potom planira da objavi knjigu o svom slučaju, mašta o pozivu u televizijski šou…
Kritika ističe “čudan smisao za humor, između nadrealnog i komičnog” u ovom filmu koji “razotkriva praznine privilegovane klase mladih” i daje stav “o društvu koje je i samo bolesno, mada možda ne shvata u kojoj meri”.
U Glavnom programu FEF-a, ali van konkurencije, prikazan je italijanski film “Vesele devedesete” (Gli Anni Belli), čiji je reditelj mladi Lorenco d’Amiko de Karvaljo, a jedan od koproducenata programski direktor FEF-a Miroslav Mogorović (Art & Popcorn). Reč je o lakoj komediji koja se dešava u jednom letnjem kampu na plaži u Kalabriji. Gost FEF-a bio je glumac Stefano Viali, koji igra direktora kampa.
“Kroz sastav turista u kampu i različita događanja prikazan je mikrokosmos Italije devedesetih. To je i doba Berluskonija, početak sistema u kojem sve mora da se plati”, rekao je Viali, napominjući u šali da bi njegov lik čim bi došao na ovako divno mesto kao što je Palić uveo naplatu ulaska u park.
“Ipak, u ovom filmu osnovna je priča o adolescenciji i o pobuni. Svaki adolescent želi da pokrene sopstvenu revoluciju. Ova priča nam je govorila da je revolucija završena, jer su njeni akteri rođeni u vreme posle Drugog svetskog rata, u vreme rađanja evropskih integracija. Obećan im je period mira i slobode, a znamo da nije tako, i da za to moramo da se borimo svakog minuta“, izjavio je Viali.
Mogorović je izjavio da je kao producent već radio sa dosta debitanata u regionu, a da je za ovaj film imao i lični motiv.
“Lorenco mi je prišao sa svojim projektom. Privukao me je jer je to vreme moje mladosti. Bilo mi je interesantno da uporedim ta dva miljea – kako su živeli mladi u Italiji, a kako moja generacija ovde tih devedesetih godina”.
Kako je dodao, projekat nije podržan u Filmskom centru Srbije, ali on nije želeo da odustane. “Radio sam sa RAI, a to je važna kuća”, istakao je Mogorović.
Među gostima Palića je i direktorka i selektorka novog filmskog festivala "Petra“ Natalija Avramović koja je prvo izdanje te manifestacije najavila za decembar u DVorani Kulturnog centra Beograda, inspirisana feminističkim filmskim festivalom u Rejkjaviku na Islandu, gde je bila početkom ove godine.
"Jako mi se svideo koncept festivala, susret žena rediteljki i razgovori sa njima. Došla sam na ideju da bi bilo dobro i u Srbiji da napravimo ovakav festival, da bude međunarodni i takmičarskog karaktera”, rekla je Natalija Avramović i najavila da će se sedam filmova takmičiti u kategoriji dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova. Za otvaranje je najavljeno dokumentarno ostvarenje “Rudarke” rediteljki Marije Đoković i Nataše Janković.
Šestog festivalskog dana, 21. jula na Letnjoj pozornici na Paliću u Glavnom takmičarskom programu biće biti prikazano ostvaranje "Blizu” reditelja Lukasa Donta, te “Pušenje izaziva kašalj” Kventina Dupjua. U selekciji Paralele i sudari, u bioskopu Abazija na Paliću, na repertoaru su filmovi "Anadolski leopard” Emrea Kajisa i “Stric” Davida Kapaca i Andrije Mardešića, dobitnika specijalnog priznanja na nedavnom festivalu u Karlovim Varima, koji je i na programu 69. Pulskog filmskog festivala koji je u toku.
*Foto: Damir Vujković
(SEEcult.org)
