Motovunska nagrada 50 godina Ranku Mitiću Miti

Nagrada “50 godina” predstojećeg Motovun Film Festivala dodeljena je jednom od najtraženijih i najzanimljivijih hrvatskih filmskih profesionalaca – asistentu kamere i direktoru fotografije Ranku Mitiću Miti, koji je kao asistent kamere snimio čak više od 300 filmova,

Nagrada “50 godina” dodeljuje se od samih začetaka MFF-a, slaveći domaće filmaše koji su dočekali zlatni jubilej stvarajući filmove. U toj kategoriji Mitić je svakako rekorder; jer svoj je prvi film snimio pre nego što je čovek kročio na Mesec, a posljednji je završio pre nekoliko nedelja.

Zaljubljenik u film još od mladih nogu, Mitić je ceo život posvetio sedmoj umetnosti, najčešće kao asistent kamere i šarfer, ali i kao direktor fotografije, na rasveti, pa i u ulozi redatelja. U vreme dok još nije bilo zagrebačke Akademije, osnove zanata istesao je u sklopu Kinokluba Zagreb, gde je strastveni hobi konačno pretvorio u profesiju. Odmah po završetku edukacije bacio se na snimanje filmova. I otada nije stao, istakli su organizatori MFF, koji će biti održan od 26. do 30. jula.

Ranko Mitić, foto: Nazim Serhat Firat

Mitić kontinuirano snima još od 1967. godine, kada je angažovan na filmu Branka Ivande “Gravitacija ili fantastična mladost činovnika Borisa Horvata”. Od tada do danas učestvovao je u izradi više od 300 igranih i dokumentarnih filmova, uključujući klasike “Imam dvije mame i dva tate”, “Vlakom prema jugu”, “San o ruži”, “Što je muškarac bez brkova”, “Ti mene nosiš” i “Tko pjeva, zlo ne misli”.

Sarađivao je s gotovo svim velikanima hrvatskog filma, poput Nikole Tanhofera, Kreše Golika, Bogdana Žižića, Petra Krelje i prvaka hrvatske dokumentaristike – Krste Papića. S Papićem je radio na nekim od najznačajnijih domaćih dokumentarnih filmova, uključujući Charter let br…, Nezaposlenu ženu s djecom, Specijalne vlakove i dr.

Zavidna stručnost i znanje omogućili su mu da proputuje svet i doveli ga do saradnje s brojnim svetskim imenima, među kojima su Orson Vels, Pirs Brosnan, Ben Kingsli, Kolin Firt i mnogi drugi.

Snimanje filma "Gravitacija" 1967.

Mitić svoj rad gleda bez imalo taštine, te činjenicu da je uglavnom radio kao asistent kamere tumači stavom da mu je uvek bilo najvažnije samo raditi. Čak osmorici snimatelja pomogao je doći do Zlatne arene, no u šali komentariše da sada već navija da nagrada izostane jer ni s jednim od osmorice dobitnika kasnije više nije radio.

Tokom impresivne karijere koja broji više od pola veka i još traje, Mitić je dobro upoznao mehanizme svetske i domaće filmske industrije.

Osvrćući se na česta pitanja o iskustvu snimanja u Americi, kaže: “Pitaju me, kakva je razlika između američkog i hrvatskog filma? Isto, i jedan i drugi traju sat i po”. Samo što onde radiš sedam kadrova dnevno, a ovde moraš napraviti 30 do 35”.

Snimanje filma "Imam dvije mame i dva tate"

Mitić se s humorom priseća nezgode na setu američkog filma “Pobuna” Jona Avneta, koji je toekom snimanja zamalo oglušio kada je usred problema sa specijalnim efektima top otkazao poslušnost. U sećanju mu se zadržalo i snimanje “Posljednje utrke” s Reljom Bašićem i Ivicom Vidovićem: “Tu sam se namučio... Ivica Vidović ne zna voziti bicikl, a treba biti as koji vozi trku kroz Jugoslaviju. Postavio sam mu jednu dasku pored kombija za koju se mogao držati. To je bila živa muka”. Ništa dosadnije nije mu bilo ni na setu omiljenog mu filma “Tko pjeva, zlo ne misli”, gde se i sam našao u neprilici kada je gotovo nastradao pod udarom odmetnutog improvizovanog samoborčeka.

U čast tog predanog i samozatajnog umetnika iza kamere, koji je svojim delovanjem pomogao uzdići i unapriditi hrvatski film, MFF je najavio popularni kratkometražni dokumentarac Krste Papića “Mala seoska priredba”, na kojem je Mitić učestvovao kao asistent kamere. Film prikazuje priredbu u međimurskom selu na kojoj razni seoski talenti pokazuju svoje sposobnosti plesa, pevanja i zbijanja šala, a vrhunac večeri je izbor najlepše seoske devojke. Na Festivalu jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu 1972.  godine osvojio je Gran pri.

Mala seoska priredba

Nagrađujući doajena u kategoriji heroja iz senke, MFF želi odati priznanje uglavnom nepoznatim ljudima koji su čitav život posvetili stvaranju filmske čarolije, bez kojih ne bi bilo filma, niti kinematografije.

Kako je ranije objavljeno, počasnu nagradu “Maverick” za kinematografsku hrabrost i širenje granica filmskog izraza dobiće proslavljeni srpski i jugoslovenski reditelj Goran Marković, čiji su filmovi, kako je istaknuto, uvek išli protiv struje i dominantnog ukusa, a bili su i popularni i voljeni.

*Foto: MFF

(SEEcult.org)