Stezanje kaiša za slovenačku izvođačku nezavisnu scenu

Neke od ključnih organizacija sa slovenačke nezavisne scene u oblasti izvođačkih umetnosti ostale su bez finansijske podrške Ministarstva kulture Slovenije na nedavnom programskom konkursu za naredne četiri godine, što je izazvalo burne reakcije na domaćoj, ali i na regionalnoj i internacionalnoj sceni, čiji predstavnici zatrpavaju ovih dana nadležne protestnim pismima. Ministarstvo kulture prebacilo je odgovornost na stručnu komisiju, navodeći da ima i drugih konkursa na kojima je moguće dobiti sufinansirajuća sredstva.

Reč je o konkursu za izbor javnih kulturnih programa u oblasti muzičkih, intermedijskih, izvođačkih i vizuelnih umetnosti u periodu 2022-2025. godine, na kojem su bez podrške ostale organizacije sa dugogodišnjom tradicijom i značajnim referencama - Maska, Mesto žensk, Emanat, Delak, Nomad Dance Academy Slovenija i Gledališče Glej. Iako su dobili dobre ocene komisije, sredstava je bilo samo za programe osam organizacija (Moment, Pekinpah, Bunker, Via Negativa, Flota, Španski borci, Mini teater i Plesni teater Ljubljana), što je posledica - prema većini reagovanja - ciljanog sužavanja prostora za nevladin sektor u kulturi, kojem su prilikom poslednjeg rebalansa državnog budžeta prepolovljena sredstva.

Uskraćivanje podrške će, prema navodima Maske, imati posledice ne samo po slovenačku, već i po međunarodnu kulturnu scenu, budući da je reč o organizacijama koje su među najvažnijim kreatorima novih produkcija i formata. Nedodeljivanje sredstava stoga se može razumeti, kako je navela Maska u javnom pismu, kao strategija dugoročnog smanjenja prostora za razvoj profesionalnih nevladinih organizacija, te kao nastavak nastojanja Ministarstva kulture da degradira i destabilizuje taj sektor, koji je, s druge strane, oduvek bio jedan od najživljih i najprogresivnijih delova savremene umetnosti.

Članovi kolektiva Maska (Tina Dobnik, Alja Lobnik, Urška Comino, Pia Brezavšček, Nataša Božič, Aleš Mendiževec i Rok Bozobičar), foto: Asiana Jurca Avci

Većini odbijenih organizacija, kako se ispostavilo, zajedničko je to što su prilikom ranijeg izbacivanja iz programskog finansiranja četiri od njih tužile Ministarstvo kulture, pa je sudskom odlukom naloženo da njihove prijave moraju biti ponovo razmotrene. Na osnovu nove procene komisije, Maska i Emanat su tako dobili sufinansirajuća sredstva. Sve organizacije koje su presavile tabak i tužile Ministarstvo ostale su, međutim, ponovo bez podrške ove godine.

“Nefinansiranje postaje sredstvo kažnjavanja i cenzorisanja izražavanja i stvaranja”, navela je Maska, dodajući da je odbijenim organizacijama zajedničko i to što su društveno-politički angažovane u odnosu na sve dosadašnje vlade, a njihove prakse često podrazumevaju preispitivanje formata i sadržaja, eksperiment i susret sa nepoznatim. “Može se reći da je ovo namerno uništavanje grupe organizacija koje uvek pomeraju granice. To je potez uskogrude i konzervativne kulturne politike, politike revanšizma”, poručila je Maska, podsećajući i na svoju bogatu istoriju.

“U svom delovanju nikada nismo pristali na usku definiciju umetnosti, već smo širili i redefinisali pojam scenskih i izvođačkih umetnosti. Pre 101 godine izašla je prva sveska revije Maska, prve u Evropi koja je posvećena izvođačkim umetnostima. Zavod Maska osnovan je 1993. godine, preuzevši izdavanje revije, ali i proširivši delatnost na književni, umetnički i obrazovni program”, odosno na interdisciplinarnu produkciju znanja. Od samog osnivanja Zavoda, Maskina misija je afirmacija kritičkog pristupa u savremenim umetničkim i teorijskim praksama.

“Pritom kritiku razumemo na jednoj strani kao odnos prema realnosti i društvenim odnosima, čiji smo učesnici, a sa druge strane – kao metodološko oruđe, kojim naglašavamo analitičke, refleksivne i istraživačke aspekte umetničke prakse. Umetnost stoga razumemo kao deo društvenih događaja, kao prostor koji pođednako učestvuje u kreiranju odnosa u društvu i interveniše u njima. Maskine produkcije posebno su i poznate po velikom društvenom angažmanu, kao prostor za istraživanje i dokumentovanje, kao i za politički angažovanu teorijsku i pozorišnu misao”, navela je Maska, pominjući raznovrsne projekte, uključujući “Novu poštu”, koju programski vodi sa Slovenskim mladinskim gledališčem kao prostor za autonomno mišljenje, istraživanje i umetničko stvaranje, kao i za dijalog i odgovor na aktuelna društvena pitanja. Među aktuelnostima rada Maske je i Festival performansa (kolektivne intervencije), nagrađivani reditelj mlađe generacije Žiga Divjak, autor nekoliko dokumentarno-pozorišnih projekata o zeitgeistu u kojem smo se našli, zatim višestruko nagrađene predstave 6 i Gejm, te Vrućina (koprodukcija sa SMG i Štajerskom jeseni)… Uz kontinuirani obrazovni program (Seminar savremenih scenskih umetnosti) i druge programe namenjene razmišljanju, kontekstualizovanju, dokumentovanju i problematizovanju savremenih umetničhkih praksi, Maska će 2023. godine obeležiti tri decenije kritičke refleksije savremene umetnosti, objedinjene do sada u 206 svezaka revije i 86 knjiga.

Prema mišljenju Maske, programsko i finansijsko bezobzirno razbijanje nevladinog sektora, te odsustvo vizije za daljji razvoj kulturno-umetničke produkcije u celini predstavlja srž problema svih nevladinih aktera, kako odbijenih, tako i podržanih na konkursu za sufinansiranje, zbog čega je uverena da je samo zajedničkom borbom moguće razbiti ustajalu kulturnu hegemoniju.

Slično je reagovalo i Gledališče Glej, najstarija nezavisna pozorišna kuća u Sloveniji, upozoravajući da je rezultatima konkursa ugroženo više od sto umetnika i stručnih saradnika koje okuplja.

“Nedodeljivanje sredstava razumemo u kontekstu dugogodišnjeg smanjenja prostora za razvoj profesionalnih nevladinih organizacija, budući da se broj programski finansiranih organizacija nu oblasti izvođačkih umetnosti smanjuje već na nekoliko uzastopnih konkursa”, naveli su u izjavi za javnost članovi Umetničkog saveta Gledališča Glej (Inga Remeta, Barbara Poček, Anja Pirnat i Tjaša Pureber).

Iako Glej podržavaju i Grad Ljubljana, Evropska komisija, Centar za kreativnost, Ministarstvo za javnu upravu, Javni fond za kulturne delatnosti i pokrovitelji, najveći izvor finansija za to pozorište je predstavljalo upravo Ministarstvo kulture, zbog čega ne mogu da nadoknade nastali jaz bez pomoći drugih. Uskraćivanje podrške ih je pogodilo tim više što su poslednje dve sezone protekle u otkazivanju predstava i drastičnom smanjenju kapaciteta zbog mera za suzbijanje širenja korona virusa.

Za naredne četiri sezone, inače, planiran je ambiciozan program u kojem bi trebalo da učestvuju neki od najnagrađivanijih i najcenjenijih umetnica i umetnika, po kojima je Glej prepoznatljiv i na međunarodnoj sceni.

Gledališce Glej, u kojem su stvarali i Dušan Jovanović, Matjaž Pograjc, Sebastijan Horvat, Diego de Brea, Nina Rajić Kranjac, Primož Bezjak, Simona Semenić i drugi ugledni umetnici, bilo je od samog pokretanja mehanizma programskog sufinansiranja uključeno u taj program Ministarstva kulture, pa je ovo prvi put u istoriji da nije podržano.

U Gleju kažu da će pokušati da 2022. godinu prežive na račun drastičnog smanjenja troškova i samog programa. Pokrenuli su i donatorsku kampanju, kojom se obraćaju za pomoć javnosti, a iskoristiće i sve raspoložive pravne mogućnosti kako bi do kraja godine mogli da obezbede stabilno finansiranje. Moraće, kako su naveli, ispitati i sve mogućnosti daljeg (ne)postojanja Gledališča Gej”, u nadi da neće doći do najcrnjeg scenarija.

Bez podrške Ministarstva kulture ostalo je i društvo Mesto žensk, jedna od prvih organizacija u Sloveniji koja je fokusirana na feminizam i jednakost polova u kulturi i umetnosti, a međunarodno je poznata po istoimenom festivalu u Ljubljani, na kojem je od sredine 90-ih učestvovalo više hiljada lokalnih i međunarodnih umetnica i kolektiva iz svih oblasti umetničke produkcije. Mesto žensk je, između ostalog, dobitnik i prestižne nagrade Evropske kulturne fondacije “Princeza Margrit” 2019. godine, a dvostruki je dobitnik nagrade EFFE Evropske asocijacije festivala.

Mesto žensk 2021.

Društvo Asociacija, koje okuplja organizacije sa slovenačke nezavisne kulturne scene i samostalne umetnike, takođe je reagovalo povodom rezultata programskog poziva Ministarstva kulture za 2022-2025. godinu, podsećajući da je još 2018. godine, nakon rezultata tadašnjeg konkursa, ukazalo na niz manjkavosti, ali je Ministarstvo kulture ukinulo mehanizam pomoću kojeg je bilo moguće razjasniti sporove pred konačno odlučivanje. Tako je neizabranim učesnicima konkursa preostalo jedino da se obrate sudu.

Ukazujući i na drastično smanjenje sredstava za nevladin sektor u kulturi prilikom poslednjeg rebalansa državnog budžeta, Asociacija je istakla problem proporcionalnosti i raspodele sredstava, odnosno selektivne razvojne orijentacije pojedinih oblasti stvaralaštva. Posebna zabrinutost izražena je zbog stanja u oblasti izvođačkih umetnosti, gde su uočene najproblematičnije odluke. Ministarstvo kulture, kako je navela između ostalog Asociacija, podriva temelje slovenačke kultrure time što odustaje od finansiranja organizacija koje su vidljivo usmerene na razvoj mladih stvaralaca.

Smatrajući da situacija u vezi sa programskim konkursom zahteva novo rešenje, Asociacija je predložila Ministarstvu da izdvoji dodatna urgentna sredstva i tako ispravi nastale probleme. “Gubimo programe vrhunskih organizacija koje sa višedecenijskom, pa i stoletnom tradicijom, nagradama i izuzetnom međunarodnom prepoznatljivšću, ostaju bez državnog finansiranja”, navela je Asociacija.

I veliki broj drugih organizacija, umetnika i kulturnih radnika, izrazio je podršku organizacijama koje su odbijene na programskom konkursu, ističući da je slovenačka savremena umetnička scena bez njih i njihovih programa nezamisliva.  Protestujući zbog aktuelne situacije, apelovali su na Ministarstvo da uključi kompetentne profesionalce u proces odlučivanja i zatražili povećanje budžeta za kulturu, kao i restrukturiranje pozicija u samom Ministarstvu kulture.

Protestna pisma i apele Ministarstvu kulture uputili su, između ostalih, Frosina Dimovska, Matteo Fargion, Karolina Susa, Tala, Gerco de Vroeg, Antisezona, Andjela Zugic, Nikolina Pristaš, Christos Papadopoul, Jure Flierl, Goran Sergej Pristaš, Ana Pehrsson, Martina Ruhsam, Celine Larrere, Marta Jallageas, Aleksandra Janeva...

Ministarstvo kulture odbacilo je optužbe nevladinih organizacija kao neosnovane, navodeći da su sredstva na konkursu za izbor javnih kulturnih programa u oblasti umetnosti za period 2022-2025. godine dobili najbolje ocenjeni projekti, čije su "aktivnosti na nacionalnom nivou prepoznate kao vrhunske i apsolutno neophodne za sprovođenje principa raznovrsnosti i dostupnosti javnih kulturnih dobara". Odabrani nosioci iz nevladinog sektora realizuju programe koji su uporedivi sa radom javnih ustanova ili obavljaju delatnosti koje u njima nisu predviđene, navelo je Ministarstvo kulture 18. januara u opširnom saopštenju, kojim je pokušalo da odgovori na mnogobrojna pisma podrške organizacijama koje su odbijene na konkursu.

Navodeći da konkurs za programsko finansiranje nije jedini na koji se nevladine organizacije mogu prijaviti, Ministarstvo je istaklo da je u oblasti umetnosti trenutno otvoren i višegodišnji konkurs za projekte 2022-2025, a u februaru je predviđeno raspisivanje jednogodišnjih konkursa.

“Površno je i pristrasno tvrditi da je Ministarstvo kulture obustavilo sufinansiranje pojedinim nosiocima javnih kulturnih programa”, navedeno je u saopštenju, u kojem se kao primer navodi da su Mesto žensk, Delak i Nomad Dance Academy Slovenija dobili sredstva na višegodišnjim i jednogodišnjim konkursima.

“Naglašavamo stoga da Ministarstvo kulture nijednoj od ovih organizacija nije povuklo sredstva, jer ima različitih konkursa, od kojih su neki u toku ili će tek biti”, navelo je Ministarstvo i naglasilo da su za rezultate konkursa, odnosno ocenjivanje i vrednovanje u skladu sa predviđenim kriterijumima, odgovorne stručne komisije koje su formirane za posebna područja (za izvođačke umetnosti - Matjaž Pograjc, Barbara Drnač, Tanja Lužar, Metka Damjan i Vilma Rupnik). Pomenulo je i da je još 2013. godine ukinuto diskreciono pravo ministra da odlučuje, ali je ministar Vasko Simoniti ipak odlučio bio da iskoristi zakonsko pravo da vrati komisiji predlog o finansiranju na ponovno odlučivanje. To je uradio u slučaju Gledališča Glej, uzimajući u obzir njegovo dosadašanje delovanje, dugogodišnju tradiciju, kvalitet prijavljenog programa i strateški nacrt sa vizijom razvoja. Komisija je ponovo razmotrila prijavu Gleja, ali nije promenila odluku.

Ministarstvo kulture odbacilo je i tvrdnje da su odbijene organizacije koje su društveno angažovane i kritički orijentisane prema vlasti. Uslovi i kriterijumi, na osnovu kojih su stručne komisije procenjivale prijave, “ni na koji način ne odnose na poglede na svet” aplikanata i njihovih programa, dodalo je.

“Najoštrije odbijamo političko etiketiranje stručnih odluka i istovremeno etiketiranje svih koji su izabrani”, navelo je Ministarstvo kulture, koje je na konkursu za izbor javnih kulturnih programa u oblasti umetnosti podržalo aktivnosti 34 organizacije. Ukupan budžet tog konkursa za četiri godine je 14,39 miliona evra, od kojih je za 2022. godinu predviđeno 3,59 miliona. Sredstva za te namene povećana su u odnosu na period 2018-2021, kada su iznosila 11,25 miliona evra (2014-2017. bilo je izdvojeno 10,9 miliona evra).

Ministarstvo će sufinansirati osam programa u oblasti izvođačkih umetnosti u naredne četiri godine sa ukupno 4,22 miliona evra. I u prethodnom periodu (2018-2021) za sufinansiranje je prihvaćeno osam programa, za koje je izdvojeno 4,34 miliona evra, dok ih je u periodu 2014-2017. bilo šest, a sufinansirani su sa ukupno 3,34 miliona evra.

Osim u oblasti izvođačkih umetnosti, bez podrške su ostali i neki poznati akteri u drugim oblastima, među kojima je i grupa Laibach, koja je saopštila da od Ministarstva na čelu sa Simonitijem nije mnogo ni očekivala. Pomenula je da joj Ministarstvo kulture u dva navrata nije isplatilo sredstva koja su joj formalno dodeljena za vreme mandata prethodnih ministara.

Ministarstvo kultrue kratko je navelo u saopštenju samo da grupa Laibach “nije bila dosad nikada sufinansirana na programskom konkursu”.

(SEEcult.org)