Sećanje na Vladana Živkovića

Komemoracija povodom smrti istaknutog glumca i dugogodišnjeg predsednika Udruženja filmskih glumaca Srbije Vladana Živkovića (1941-2022) održana je 13. januara u Jugoslovenskoj kinoteci, u prisustvu članova njegove porodice, prijatelja i kolega, koji su istakli njegov višestruki doprinos domaćoj kinematografiji. 

Živković je „obeležio jugoslovensku i srpsku kinematografiju, ali ne samo svojim nezaboravnim i mnogobrojnim ulogama, već i kao predsednik UFGS-a, kao član Upravnog odbora Filmskog centra Srbije (FCS) i kao umetnički direktor najznačajnijeg festivala domaćeg filma – Filmski susreti u Nišu“, rekao je upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović, na čiji su poziv prisutni dugim aplauzom uputili poslednji pozdrav Živkoviću.

O Živkovićevom umetničkom i društvenom radu, talentu i energiji govorilisu i glumac i član Predsedništva UFGS-a Radomir Nikolić, predsednica UO FCS-a Jelena Trivan, filmski kritičar Dejan Dabić, direktor Niškog kulturnog centra i Festivala Filmski susreti u Nišu Srđan Savić, reditelj Gordan Matić, koji je i direktor FCS-a, te producent i profesor filmske produkcije Feti Dautović.

Radomir Nikolić je rekao da je Živković imao "najlepši glumački glas, pravi muški glas". "Još ga čujem u hodnicima Udruženja, slušam njegovu energiju i strast“, rekao je Nikolić, prisećajući se saradnje na Filmskim susretima, gde je radeći kao voditelj programa izbliza pratio Živkovićevu posvećenost. „Nisam ga znao privatno, ali popili smo jedno 300 kafa u kancelariji i svaki njegov razgovor je bio o glumcima, o festivalu koji mu je toliko značio. Borio se protiv nepravde i uvek umeo da napravi kompromis“, rekao je Nikolić.

Jelena Trivan je izrazila zahvalnost Živkoviću za sve što je uradio za srpsku filmsku industriju u protekle četiri godine kao član UO FCS-a.

„Borio se status glumaca. Svaki njegov razgovor na UO bio je o tome na koji način da se vrati dostojanstvo glumcu koji je postao vlasništvo producenta, onih koji imaju novac. Tražio je sredstva za Filmske susrete, za glumačke nagrade dostojne imena koje nose. I stali smo iza toga“, rekla je Jelena Trivan, dodajući da se borio kao lav da Filmski susreti budu održani i kada je korona pretila da ih zaustavi.

„Sve što je radio – radio je za druge, sa ogromnom upornošću i energijom“, rekla je, između ostalog, Jelena Trivan.

Dejan Dabić je takođe istakao Živkovićevu posvećenost festivalu u Nišu. „Čuli smo se 15. decembra. Uključio se u sednicu, već teško bolestan i rekao: 'Dalje ćete morati bez mene'. Ali on će svojim duhom i idejama uvek biti s nama“, rekao je Dabić, a zatim se osvrnuo na njegov glumački opus: „U medijima je nedovoljno apostrofirana njegova glumačka karijera. Vladan Živković je bio i bard radio-dramskog stvaralaštva, sa više od 700 uloga koje je obojio svojim glasom, dikcijom, artikulacijom. U jednom periodu snimao je i po desetak filmova godišnje. Svi pominju da ga je otkrio Živojin Pavlović u filmu 'Kad budem mrtav i beo', ali ja smatram da je pravi početak njegove karijere kod Miroslava Antića u „Doručku sa đavolom“, gde je ostvario jednu od svojih najboljih uloga“.

Dabić je naveo i niz Živkovićevih uloga koje, i kada nisu po obimu velike, ostaju zapamćene.

„Bio je ozbiljan glumac sa ozbiljnom karijerom“, ocenio je Dabić, te među oko 150 Živkovićevih rola pomenuo one u filmovima i televizijskim serijama „Povratak otpisanih“, „Vruć vetar“, „Tesna koža“, „Rad na određeno vreme“, „Hajduk“, „Dečak i violina“, „Poslednja trka“ ...

Živković sarađivao s velikim rediteljima, od Živojina Žike Pavlovića do Gorana Paskaljevića i Gorana Markovića, a angažovao ga je i slavni Sem Pekinpo kada je u nekadašnjoj Jugoslaviji režirao „Gvozdeni krst“ (1977), podsetio je Dabić.

Srđan Savić je istakao da je Živković „imao i stas i glas i glumačko umeće širokog dijapazona“.

„Bio je dobri duh Filmskih susreta, kojima je pomogao da prežive teške devedesete godine prošlog veka. Sarađujući na Festivalu, razvili smo i prijateljski odnos. Bio je društveni delatnik starog kova. Insistirao je na principima i konvencijama. Cenio je branšu i uvek se zalagao za glumce, reditelje, sve filmske poslenike“, rekao je Savić, dodajući da se Živković izborio za sredstva za nagrade koja podižu ugled Filmskih susreta.

„Dao je nemerljiv doprinos našoj kinematografiji i kao glumac i ukupnim unapređenjem Filmskih susreta da postanu možda najrelevantniji festival kod nas i jedan od najprepoznatljivijih u regionu“, zaključio je Savić.

Gordan Matić je izjavio da je imao čast da bude, nažalost, poslednji reditelj koji je radio sa Živkovićem - u filmu „Pucnji u Marseju“ (2021).

„Tokom priprema molio sam ga da prihvati jednu veću ulogu, ali sam dobio koronu, a kada sam se vratio, on je sam zatražio manju jer nije više mogao da izdrži toliko dana snimanja. To pokazuje veličinu i dobronamernost i čoveka i umetnika. Na probe je dolazio spreman, ali ipak nezadovoljan sobom, želeći uvek bolje. Na snimanje je doneo osmeh, uneo pozitivnu energiju u sve sektore na setu. Bio je pre svega dobar čovek“, naglasio je Matić.

Feti Dautović se svog prisnog prijatelja prisetio kroz anegdote koje je nazvao Priča o pametnom i poštenom glumcu i Priča o kreatorima i kreaturama.

Pominjući da je veliki reditelj Sem Pekinpo gajio posebnu simpatiju prema Živkoviću, Dautović je rekao da razlog za takav odnos vidi u tome što su Živkovića, uz glumački dar, odlikovali jednostavnost, iskrenost i čestitost.

(SEEcult.org)