Budžet za kulturu povećan, ali...

Budžet za kulturu i informisanje u Srbiji u 2022. godini veći je od ovogodišnjeg za oko dve milijarde dinara, ali je u odnosu na ukupan državni budžet, koji je takođe povećan - ostao na gotovo istom nivou.

Zakonom o budžetu za 2022. godinu, koji je 23. novembra usvojen u parlamentu, za kulturu i informisanje predviđeno je 14.770.854.000 dinara, odnosno oko 125,6 miliona evra, što je 0,87 odsto od ukupnog državnog budžeta (1.688,4 milijardi dinara). Ako se oduzmu sredstva koja su predviđena za sistem javnog informisanja, onda je za kulturu izdvojeno u 2022. godini oko 0,79 odsto ukupnog državnog budžeta (ove godine 0,76).

Povećanje od 2,06 milijarde dinara (oko 17,6 miliona evra) u odnosu na 2021. godinu, kada je budžet za kulturu i informisanje (pre rebalansa) iznosio 0,85 odsto ukupnog državnog budžeta (1.483 milijardi dinara), odnosi se velikim delom na ustanove kulture, a u okviru projektnog finansiranja kulture i umetnosti, posebno na filmsko stvaralaštvo.

Sredstva za ustanove kulture povećana su za oko 670 miliona dinara (sa 7,29 milijarde na 7,96), što se najvećim delom odnosi na unapređenje sistema zaštite kulturnog nasleđa, za koje je predviđeno 4,73 milijarde (ove godine 4,08 milijarde).

Za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva, odnosno za rad ustanova kulture u oblasti savremenog stvaralaštva predviđeno je 20 miliona dinara više (3,177 milijarde).

Za uređenje i razvoj sistema u oblasti kulture i informisanja predviđeno je 673,5 miliona dinara, odnosno oko 30 miliona više nego 2021, a oko 22 miliona povećani su troškovi za administraciju i upravljanje.

Znatno su povećana sredstva za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva koja se dodeljuju na osnovu konkursa (sa 1,46 milijardi na 2,78 milijardi dinara), i to najviše – za oko milijardu dinara - u korist filmske umetnosti i ostalog audiovizuelnog stvaralaštva (sa 830 miliona na 1,85 milijardu).

Ostatak povećanja najvećim delom odlazi na projekat “Prestonica kulture Srbije”, a prvi grad koji će poneti tu titulu 2023. godine je Čačak, izabran na osnovu konkursa MKI. Za tu stavku je predviđeno 300 miliona dinara, dok je 2021. izdvojeno 12 miliona – za pripremu tog projekta po ugledu na “Evropsku prestonicu kulture”.

Za digitalizaciju kulturnog nasleđa predviđeno je 75,05 miliona (četiri  miliona više nego 2021), a oko 34 miliona više planirano je za podršku istraživanju, zaštitu i očuvanju nematerijalnog i pokretnog nasleđa (192 miliona).

Za obnovu manastira Hilandar predviđeno je 80 miliona, koliko i 2021, za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju 67 miliona (pet miliona više nego 2021), a za podršku radu Matice srpske deset miliona manje nego 2021.

U okviru kapitalnih investicija, koje u državnom budžetu za 2022. godinu iznose ukupno 486 milijardi dinara, predviđen je 81 milion dinara za istraživanje, zaštitu i prezentaciju arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, 200 miliona dinara za adaptaciju, sanaciju i rekonstrukciju Arhiva Jugoslavije, te 56,4 miliona za konzervaciju, restauraciju i prezentaciju arheološkog nalazišta “Caričin grad” u Lebanu.

Povećana su i sredstva za međunarodnu kulturnu saradnju – sa 644,2 miliona u 2021. na 752,6 miliona, što uključuje i podršku programu Novog Sada – EPK 2022. u iznosu od 346,8 miliona dinara (2021. iznosila je 302,9 miliona).

Sredstva predviđena za nacionalna priznanja za vrhunski doprinos kulturi povećana su za oko 23 miliona (sa 234 na 257).

Za sistem javnog informisanja predviđena su ista sredstva kao i 2021. godine – 1,37 milijarda dinara, uključujući i deo koji se odnosi za podršku ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja (na osnovu konkursa – 233,2 miliona), podršku Radio-televiziji Vojvodine (900 miliona), te projektno finansiranje javnih medijskih servisa (130 miliona).

Približno ista sredstva kao ove godine predviđena su za podršku radu ustanove za novinsko-izdavačku delatnost “Panorama” (55,2 miliona).

(SEEcult.org)