Finalisti nagrade Mangelos za 2021.
Mladi umetnici Luka Cvetković, Stefan Lukić, Jelena Micić, Arpad Pulai i Tijana Radenković finalisti su nagrade “DImitrije Bašičević Mangelos” za 2021. godinu, koja će biti dodeljena jubilarni, 20. put.
Na konkurs za to prestižno priznanje, koje podrazumeva dvomesečni studijski rezidencijalni boravak u Njujorku i samostalnu izložbu u Beogradu, pristiglo je 25 prijava umetnika i umetnica, a žiri je odabrao petoro finalista uzimajući u obzir kvalitet prijava i stepen zaokruženosti kritičkih i estetskih promišljanja u njihovom umetničkom radu.
Žiri je odlučio da pohvali i prijave Sare Kostić i Igora Schillera, a radio je u sastavu: Katarina Kostandinović (istoričarka umetnosti i kustoskinja, Kulturni centar Beograd), Teodora Jeremić (istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja, Beograd), Dejan Vasić (likovni kritičar, samostalni kustos i urednik likovnog programa u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Beograd), Boško Bošković (samostalni kustos, Njujork). Dobitnik nagrade "Mangelos" za 2020. godinu Žarko Aleksić blagovremeno je obavestio organizatore da se iz ličnih razloga povlači iz žirija, a u izboru finalista/kinja pridružila se dr Milica Ružičić, profesorka na Beogradskoj akademiji poslovno-umetničkih strukovnih studija i dobitnica nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2004. godinu.
Drugi krug žiriranja i intervjui sa finalistima biće obavljeni početkom jula, a ime dobitnika ili dobitnice žiri će saopštiti na otvaranju finalne izložbe u Galeriji Remont, koja organizuje dodelu te prestižne nagrade za mlade umetnike sa Fondom “Ilija & Mangelos” iz Novog Sada, u saradnji sa njujorškim Residency Unlimited i uz podršku Trust for Mutual Understanding iz Njujorka.
Finalista Luka Cvetković, najmlađi kandidat za "Mangelos", rođen je 1995. godine u Ričmondu u SAD, a završio je osnovne i master studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u klasi Mrđana Bajića. Učestvovao je na samostalnim i grupnim izložbama, među kojima izdvaja: Radovi na sceni, Praško kvadrijenale 2019; It is Your Birthday, 2019 (Srbija), Vistula is Burning, 2020 (Poljska) i The Oracle Told Me I Would Fall In Love With The One, 2019 (Slovenija). Zbog potrebe za širim dijalogom, 2018. godine je sa grupom umetnika, kustosa i dizanjera osnovao “Institut za Aplauz”, kolektiv u čije, su fokusu istraživanja bili publika i umetnost u javnom prostoru. Dobitnik je više nagrada i stipednija, među kojima su nagrada za specijalnu kreativnu inovaciju i stipendija Hans Wilsdorf Fondacije. Trenutno je student master programa na Univerzitetu umetnosti i dizanja (HEAD) u Ženevi pod mentorstvom Martena Spangberga i Anselma Frankea. Takođe, angažovan je kao specijalni predavač u okviru studentskog programa Univerziteta umetnosti u Londonu (UAL).
Cvetković je vizuelni i performans umetnik zainteresovan za pitanje pozicije publike tokom umetničkog procesa (njene potencijalne participacije), dinamike moći unutar kulturne, političke i društvene stvarnosti i mogućnosti kreiranja novog diskursa - novog prostora delovanja u okviru kojeg je akumulacija revolucionarnog potencijala moguća. Cvetkovićeva umetnička praksa okupira prostor između nemoći i potencijala.
Luka Cvetković, LAMB (History always begins with you), performans, 2021.
Luka Cvetković, Smiling Firefighters, performans, 2020, foto: Jakub Slabek
Luka Cvetković, Protest 1, performans, 2019, foto: Dušan Rajić
Stefan Lukić, rođen 1985. godine u Užicu, diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2018. godine, a treću godinu osnovnih studija proveo je na razmeni na Akademiji lepih umetnosti u Parizu. Trenutno je na master studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Učestvovao je na master-klasu na Kraljevskoj akademiji u Amsterdamu 2019. Dobitnik je nagrade za slikarstvo na FPU za 2016. godinu.
Imao je nekoliko samostalnih izložbi, među kojima su Veličina (ni)je bitna! u alternativnom prostoru Kvaka 22, Međuprostor u Umetničkom prostoru U10, YUGOnostalgija u Narodnom pozorištu Užice, te Lice i naličje u Narodnom muzeju u Kragujevcu. Grupno je izlagao u Parizu, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu...Trenutno živi i radi u Beogradu.
"Kretati se znači živeti, o tome govori moja umetnost", navodi Lukić, koji deluje kao vizuelni i performans umetnik koji kroz crtež, sliku, intervenciju u javnom prostoru i performans pokušava da zabeleži univerzalno stanje dok se nalazimo u tranzitu, migraciji, dok putujemo, odnosno dok smo u ulozi putnika i očevica.
Stefan Lukić, Idem da se vratim, intervencija u javnom prostoru, 2017. Foto: Marko Milovanović
Stefan Lukić, Daleko, koliko me noge nose, crtež-događaj, prečnik 32 km, 2020. Foto: Marijana Janković
Stefan Lukić, Veličina (ni)je bitna, crtež-događaj, 190 km, 2021. Foto: Marijana Janković
Jelena Micić, rođena 1986. godine u Knjaževcu, magistrirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beču (2020), na odseku za Tekstualnu skulpturu, a master studije filozofije (2012) i diplomske studije na katedri za skandinavske jezike i književnosti (2010) završila je na Univerzitetu u Beogradu. Dobitnica je Würdigungspreis der Akademie der bildenden Künste Wien za najbolje završne teze (2020), te stipendija Ö1 Talentestipendium Bildende Kunst (2018) i kültür gemma! (2018). Osnivačica je neformalne grupe UMETNIK*.
Među izložbama na kojima je učestvovala su: Alles in Ordnung (Wien Museum, MUSA Startgalerie. Beč), I learned from the best (DKSG. Beograd), Recikletar: Plastika ude u raj (Šok zadruga, Novi Sad), Soba za izolaciju (Dom omladine Beograda) - 2021; Multiple singularities (xhibitE. Beč), Die Geburt des Museums der Migration (Die Schöne, Beč), bleischwer (Fabrikraum, Beč) - 2020; Moleraj (Temporary Parapet, Bratislava), kunstnah/kunstfern (Galerija IG Bildende Kunst, Beč) - 2019; No-Yellow (Reflektor, Užice), minus20degree: Art&Architecture Winter Biennale (javni prostor, Flahau) - (2018; Bojna polja (KCNS, Mali likovni salon, Novi Sad), Tiefe Kirschen (Lisa Kandlhofer, Beč), Different Worlds (Kino Šiška, Ljubljana) - 2017; Anekumena (Dom omladine Beograda), Ohne Titel (Projektraum/Plattform), Austrian Sculpture Park, Grac - 2016; Otac/Father (Inex, Beograd) - 2015; FORMA.izam (SKC, Beograd) - 2014.
Jelena Micić bavi se u umetničkoj praksi društveno-političkim aspektima boje i bojnih sistema, što uključuje i terenski rad i prikupljanje vizuelnog materijala. Koristeći metodu aproprijacije svakodnevice, često preuzima odabrane obrasce ljudskog ponašanja i akcija koje ukazuju na njihovo prisustvo.
Jelena Micić, FARBENLEHRE: Rot/Gelb, instalacija: redimejd objekti, boja. Dimenzije varijabilne 2018/2020, foto: Wiener Städtische Versicherungsverein
Jelena Micić, Bez naziva, crtež: LEDA memorandum, flomasteri, 20,6 x 14,3 cm, 1989/2021, foto: Jelena Micić
Jelena Micić, was ich mache, performans: demonstracija arhive. Dimenzije varijabilne, 2020. foto: eSeL/Joanna Pianka
Arpad Pulai, rođen 1986. u Vrbasu, diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Tekstil, gde trenutno radi kao umetnički saradnik u nastavi. Na istom fakultetu upisao je 2019. godine doktorske studije, baveći se istraživanjem tekstilnih struktura pod uticajem biomimetike, koja za njega čini imperativ stvaralačkog razvoja tekstilnog dizajna.
Od 2011. godine aktivno izlaže umetničke radove u polju dizajna i umetnosti tekstila. Dobitnik je nekoliko nagrada, uključujući Veliku nagradu na 45. Majskoj izložbi 2013. godine za "Tekstilnu zidnu pregradu sačinjenu od termičke prese"’ kao i likovnu nagradu Nagyapáti Kukac Péter za 2017. Njegovi radovi se nalaze u kolekciji Ateljea 61, Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu i Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.
Član je ULUPUDS-a i Evropske mreže tekstilaca (European textile network). Bavio se i patinažom kostima u polju filmske produkcije, a radio je i u Školi za dizajn "Bogdan Šuput" u Novom Sadu kao profesor na predmetu Oblikovanje tekstila.
Osnivač je udruženja građana "Čunak" koje ima za cilj revalorizaciju tekstilnih tehnika, rad na horizontalnim i vertikalnim razbojima, obuku ručnog i mašinskog pletenja i likovno-tekstilne radionice. Član je umetničkog saveta Atelje 61.
Arpad Pulai, Introspekcija, vuna, mokro filcanje, igle za filcanje, 300 x 300 x 170 cm, 2017. Foto: Vladimir Perić
U umetničkoj praksi uglavnom se bavi sociološkim temama, održivošću tekstilnog dizajna u okviru ekoloških, prirodnih materijala i reciklaže. Umetničko-istraživački rad Pulaia u polju tekstilnog medija ima eksperimentalno-introspektivni koncept u kojem preovlađuju motivi zoomorfnih, biomorfnih i ljudskih formi. Takav koncept rada mu omogućava da preispituje sebe i unutrašnje porive u društveno-sociološkom kontekstu okruženja i na taj način stvara imaginarne skulptoralne forme. Pulai koristi i biomimetiku pomoću koje iskazuje probleme ekološke svesti, poput: reciklaže, uništavanje biodiverziteta, nedovoljnog korišćenja prirodnih materijala... Godinama već istražuje i tehnike rada sa vunenim vlaknima pomoću kojih formira sopstvene metode modelovanja koji mu obezbeđuju sistematičan način rada i apsolutnu manipulaciju u toku stvaralačkog procesa.
Arpad Pulai, Tekstilna bašta, vuna, filcanje, 120 x 130 x 5 cm, 2020. foto: Arpad Pulai
Super – Ego – Logija čoveka, vuna, filcanje, igle za filcanje, 43 x 75 x 150 cm, 2020. U kolekciji Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, foto: Đorđe Zlatković
Među finalistima je i Tijana Radenković (1991), koja je završila osnove studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. dr Čedomira Vasića, master studije 2014. godine u klasi prof. dr Milete Prodanovića, a 2021. godine i doktorske umetničke studije pod mentorstvom doc. dr Zorana Todorovića. Kao doktorand je bila na Erasmus razmeni na Fakultetu za umetnost i dizajn u Bratislavi, kod prof. Ilone Nemet. Učestvovala je na više grupnih i samostalnih izložbi u Srbiji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj. U 2021. godini učestovala je na dve umetničke rezidencije - K.A.I.R Arstist in Residence u Košicama i SNG Shaubmarov Mlyn u Pezinoku u Slovačkoj. Učesnica je festivala S.U.T.R.A. (2016) po pozivu kustosa Ivana Stanića iz Muzeja nauke i tehnike u Beogradu. Takođe, učestvovala je na 37. Susretima akvarelista (2016) Idoli i ideali, te na Umetničkoj koloniji Ečka po pozivu kustoskinje Slavice Popov iz Savremene galerije Zrenjanin.
Radovi Tijane Radenković nalaze se u kolekcijama Narodnog muzeja u Kraljevu, Surduličkog kulturnog centra, Savremene galerije Zrenjanin, te Imago Mundi Luciano Beneton kolekcija.
Tijana Radenković živi i radi u Bratislavi, gde predaje u srednjoj Dizajnerskoj školi.
Interesovanja u umetnosti usmerava na ispitivanje identiteta, problematizacije, funkcije i percepcije ljudskog tela, lepote i ideala. Takođe, istražuje vezu reči / zapisa, bilo da se radi o lingvističkim strukturama ili zapisima na telu-objektu. Koristeći metode sakupljanja, arhiviranja predmeta ili bio-elemenata (bakterije, koža, otpaci iz ljudskog tela...), Tijana Radenković bavi se u radovima pitanjem stabilnosti stvari/organizama u njihovom ličnom prostoru, ali i u prostoru koji delimo sa drugima, posebno preispitujući granice na mikro i makro nivou.
Tijana Radenković, Still Blooming, instalacija u prostoru, cveće, stakleno zvono, knjiga, tablet, 2019. Foto: Bojana Janjić
Tijana Radenković, Eden Immortal Place, instalacija u prostoru sa biljkama i zvukom - instalacija sa objektima, silikon, biomaterijal, uljanje boje i metal, 2021. Foto: Tatiana Takáčová
Tijana Radenković, Closeness, instalacija u prostoru, mikroorganizmi na objektima, 2017–2019. Foto: Boris Burić
Nagrada "Mangelos", koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, deo je međunarodne mreže Young Visual Artists Awards (YVAA), koja obuhvata sve zemlje na prostoru bivše Jugoslavije, kao i Albaniju, Bugarsku, Češku i Slovačku.
(SEEcult.org)
