Odnos muškosti i snage kroz ritual

Predstava “Još jedna stvar” mladog izraelskog koreografa Adija Butrusa, koju će sa još trojicom igrača izvesti 28. i 29. marta na 18. Beogradskom festivalu igre (BFI), preispituje odnos muškosti i snage, vrednosti grupe i pojedinaca koji je čine.  

Kroz ritual koji povezuje savremenost s tradicijom Adi Butrus, Žeremi Alberž, Arijel Gelbart i Uri Diker prelaze put zasnovan na empatiji, zajedničkoj sudbini i dubokom razumevanju.

“Početna tačka bila je želja da nastavim istraživanje maskuliniteta i percepcije roda, čime sam se bavio u nekim prethodnim koreografijama. Razlika je što sam u novom komadu to želeo da radim u okviru rituala. Namera je bila da nađemo strukturu unutar koje onda možemo da prilagođavamo stvari i da idemo kroz proces zajedno, da osećamo jedni druge na sceni”, izjavio je Butrus 26. marta na konferenciji za novinare BFI. Vrednosti tog procesa, kako je istakao, jesu uzajamna posvećenost, briga jednih za druge, međusobna podrška.

“Ovo je jedno fizičko putovanje kojim stižemo do emocija pri kraju komada. Moj stil rada je realizam. Fizički aspekt tiče se funkcionalnosti i na tome smo radili kroz puno improvizacija. Ja ne učim igrače pokretu, nego ga nalazim u njima. Pratili smo kako utičemo jedni na druge svojim akcijama. Ne pokušavamo da glumimo pokazivanje emocija, nego da stignemo do tog mesta putem, između ostalog, iscrpljivanja vrlo teškom fizičkom akcijom. Onda se javljaju interesantni odnosi i emocije između nas”, rekao je Butrus.

Predstavu su spremali u proleće 2020. godine, uz teškoće zbog pandemije korona virusa, jer jedan član grupe, mada Izraelac, živi u Parizu. Premijera je planirana za Tel Aviv dens festival, koji jeste održan, ali samo onlajn, tako da su igrali za kamere.

Prava premijera, pred publikom, bila je u oktobru u Parizu, u Teatru de la Vil.

“Uskočili smo u jednu ‘rupu’ između dva zaključavanja. Igrali smo pet puta, planirano je još, ali je zbog novog talasa korona virusa sve otkazano. Beograd je tek drugi grad u kojem nastupamo pred publikom. Došli smo malo ranije da bismo mogli zajedno da vežbamo uoči izlaska na scenu Beogradskog dramskog pozorišta”, rekao je Butrus, zahvalivssi na pozivu na BFI i diplomatsko-organizacionoj pomoći da okupe trupu i putuju.

“Privilegija je dobiti priliku da se igra pre živom publikom. Juče smo bili na predstavi trupe ‘Zapala danca’ u okviru BFI. Iskustvo da se bude sa živim ljudima pored sebe, nada da se kultura vraća i da smo mi deo toga – sve je to dobar i snažan osećaj. Hvala što nastavljate festival uprkos svim teškoćama. Zadovoljstvo je biti ovde”, istakao je Butrus.

Direktorka BFI Aja Jung ispričala je da je u oktobru 2020. godine bila na festivalu u Gorici, gde je srela direktorku Teatra de la Vil, a ona joj je toplo preporučila predstavu “Još jedna stvar” koja je upravo izvedena u njenom pozorištu u Parizu.

“Odmah sam poslala imejl Butrusu. Brzo i lako smo se dogovorili da gostuju u Beogradu. Butrus je obećavajući mladi umetnik. Drago nam je da BFI može da ponudi promociju za one koji tek dolaze”, izjavila je Aja Jung.

Butrus se bavi i di-džejingom, a u ovoj predstavi potpisuje dizajn zvuka.

“Novi komad nikad ne počinjem od konkretne muzike. Ja sam oduvek u muzici, svakog dana istražujem i ako nađem neku interesantnu melodiju ili zvuk to obavezno sačuvam. Kada uđem u baletski studio prolazim kroz tu listu i uzimam ono što mi se čini da može da se upotrebi i kombinuje. Zatim, kako tokom procesa više shvatam šta radim, za čim tragamo, tako pokušavam da nađem muziku koja odgovara toj atmosferi, filingu koji želimo da postignemo. Pokret i zvuk – to nije dihotomija, ima mnogo puteva i načina za prožimanje. Za mene je slušanje muzike, traganje za novim zvucima, stalno kupovanje ploča - jedno non stop istraživanje i nije vezano za neki konkretni koreografski komad”, rekao je on.

“U ovoj predstavi muzika je vrlo raznovrsna. Počinje sa svahili muzikom iz centralne Afrike, ceremonijalnog tipa, nastavlja se novom eksperimentalnom muzikom, zatim idemo nazad kroz vreme uz popularnu muziku iz 80-ih godina prošlog veka, a koristimo i kompoziciju jermenskog umetnika iz 18. veka Komitasa, kao i ljubavnu pesmu na hebrejskom, ali ne morate razumeti stihove da biste primili nešto od senzacije koju nosi ta muzika”, rekao je Butrus i dodao da je to “jedno muzičko putovanje, paralelno sa fizičkim”.

Muziku, kako je dodao, tretira kao još jednog igrača na sceni.

“Ona nije usputna. Poštujem muziku, ali poštujem i tišinu. U predstavi ima i dosta tišine”, rekao je Butrus.

Novinarima je ispričao kako je još kao dečak otkrio da voli da dubi na glavi i da hoda na rukama, što mu je bilo i fizički atraktivno i interesantno kao posmatranje sveta oko sebe iz obrnute perspektive. Zatim se bavio gimnastikom i kao amater savremenom igrom.

Profesionalnu obuku počeo je pri Mate Ašer školi za scenske umetnosti u Kibucu Gaaton, nakon čega je nastavio usavršavanje u Tel Avivu.

Nastupao je u komadima poznatih izraelskih koreografa, poput Iris Erez, Hilel Kogan, Dane Rutenberg, Noe Šadur i drugih. Njegovi koreografski radovi su izvođeni u Izraelu i na svetskim scenama, uključujući pariski Teatar de la Vil, Bijenale igre u Lionu, amsterdamski Julidans festival, Crni paviljon u Eks an Provansu…

Dobitnik je prve nagrade na Shades festivalu igre (2013) za svoj debitantski komad “Šta me stvarno izluđuje”. Pored koreografskog rada i nastupanja, Butrus je kolekcionar ploča i DJ. Njegova muzička ekspertiza je usmerena na period od 1950-1979. godine i uključuje žanrove Srednjeg Istoka, Zapadne Afrike, Kariba i Latinske Amerike.

U okviru gostovanja na BFI i Beogradskom dramskom pozorištu, trupa Adija Butrusa držaće radionice za polaznike baletske škole pri Nacionalnoj fondaciji za igru.

Program 18. BFI počeo je gostovanjem trupe Alias 23. i 24. marta u BDP-u, a zbog pandemije korona virusa biće realizovan do kraja jeseni.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

Foto: Ariel Tagar

(SEEcult.org)