Optimizam pozorišta u regionu, uprkos izazovima

Pozorišta u regionu suočavaju se sa sličnim problemima i izazovima koje je izazvala pandemija korona virusa, a iako zabrinuti, direktori teatarskih kuća u Beogradu, Ljubljani i Zagrebu, izrazili su optimizam u mogućnost oporavka pozorišnog života posle krize.

Učestvujući na onlajn konferenciji “Kultura vs korona” u Omladinskom pozorištu Dadov, koju su organizovali Sekretarijat za kulturu Beograda i gradska pozorišta, direktori Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, Mestnog gledališča Ljubljana, Slovenskog narodnog gledališča u Mariboru, Jugoslovenskog dramskog i Beogradskog dramskog pozorišta, željno iščekuju povratak publike u punom obimu, nakon niza otkazanih predstava, pa i privremenog ključa u bravu u vrhuncima krize.

DIrektorka zagrebačkog HNK Dubravka Vrgoč istakla je da je pozorište u istoriji pobedilo mnogo zahtevnije okolnosti nego što je pandemija korona virusa u 21. veku, ali da uznemirava što nema ranijeg iskustva o tome što se trenutno događaja.

“Nikada se nije dogodilo da u jednoj sedmici sve predstave u teatrima budu otkazane. To smo preživeli prošlog proleća, ali i pored toga sve do sada nismo uspeli pronaći način kako svi zajedno da to prevaziđemo, već smo na na neki način prepušteni sami sebi u borbi za opstanak pozorišta”, rekla je Dubravka Vrgoč.

Direktor Drame HNK-a Ivica Buljan ukazao je da su krize u istoriji menjale funkcionisanje sveta, pa je tako nakon Oktobarske i svetskih ratova pozorište promenilo delovanje.

“Taj naš model koji nismo promenili od vremena pobede nad fašizmom, polovinom 20. veka, sada puca iz zdravstvenih i ekonomskih razloga. Sada možemo delovati isključivo na osnovu sopstvenih kapaciteta kada nemamo pojma šta će biti sa publikom u narednih nekoliko sedmica”, naveo je Buljan.

Direktorka Gradskog ljubljanskog pozorišta Barbara Heing Samobor rekla je da optimizam zasniva na volji glumaca da rade i želji publike da gleda predstave.

“Glumci koji ne žele da prekinu probe i publika koja je kupila sezonske karte za pozorište bez obzira na crne slutnje oko repertoara zbog pandemije, vraćaju optimizam u ovim teškim danima”, rekla je ona, dodajući da strahuje, međutim, od ekonomske krize i očekivane inflacije u Sloveniji početkom 2021. godine.

Kako je navela, nije sigurna da li će ljudi biti u prilici da kupuju karte.

“Brine me i loša motivacija političkih elita u Sloveniji da podržavaju pozorište, ali uprkos svemu teatar će preživeti sve izazove, kao što se to događalo u istoriji”, dodala je Barbara Heing Samobor.

Da nema univerzalnog recepta za preživljavanje pandemije ukazao je reditelj Aleksandar Popovski, umetnički direktor mariborskog SNG-a.

“Svi se vrtimo u krugu već dosta dugo. Kada smo najesen imali publiku u dvorani, funkcionisanje pozorišta lako je dobilo svoj smisao”, rekao je on, dodajući da je sreća što su trenutno bar moguće probe.

“Fali nam kontakt i dodir, ali stvarno ne brinem za kulturu i umetnost u budućnosti. Ovakva situacija je naterala ljude da razmišljaju o smislu. Sada svi razumeu da umetnost oplemenjuje živote i daje ljudima drugu dimenziju. Svi razumeju da je strašno svet bazirati na ekonomskim parametrima i gledati oko sebe kroz brojeve, jer nedostaje misao i ideja”, naveo je Popovski.

Direktorka JDP-a Tamara Vučković ocenila je da je najveći problem u funkcionisanju pozorišta prekidanje procesa rada na predstavama.

U JDP-u su odložene premijere predstava “Beogradska trilogija” i “Pučina”, čije su probe završene, a u pripremi su još dve, koje pripremaju Miloš Lolić i Jovana Tomić.
“Probe počnu pa se prekinu, pa se nastave… Sve je to jako zahtevno”, rekla je ona, izrazivši bojazan zbog finansijskih teškoća koje se mogu očekivati i zbog kojih će morati da se prilagode i cene karata.

Direktor BDP-a Jug Radivojević očekuje da će proleće doneti svima olakšanje, a planira i ponovno otvaranje Letnje scene, koja je radila do oktobra.

“Plan nam je da taj prostor zaživi naredne godine, već od maja… Tako ćemo pet meseci neprestano biti napolju i igrati predstave, a unutra ćemo biti samo u januaru, februaru i martu, i to na Velikoj sceni, dok je Mala scena zatvorena upravo zbog pandemije”, rekao je Radivojević.

Berlinski reditelj Ersan Mondtag, koji bi u BDP-u trebalo da nastavi rad na predstavi "Living room", rekao je da mu je zbog epidemiološje situacije otkazan rad na već četiri predstave.

“Slobodno mogu nazvati ovo doba kao period depresije. Radio sam više projekata, a sada, kada je sve stalo, te premijere nisu izašle, ne mogu da vidim rezultate svog rada, što je poražavajuće”, rekao je Mondtag, dodajući i da pozorišta u Berlinu ne rade od novembra i da će tako osttai verovatno do marta 2021.

Ni u Vašingtonu pozorišta nisu otvorena za publiku, a zatvorene su i koncertne sale, muzeji… navela je producentkinja Milena Trobozić Garfild, navodeći da su mnogi u kulturi dobili otkaze. Pozorišni kritičar "Njujork tajmsa" pre nekoliko meseci dao je otkaz jer nema o čemu da piše, a jedan ugledni filmski kritičar počeo je da piše o knjigama. To govori, kako je konstatovala, i da nisu sve umetnosti u jednakoj krizi, jer je izdavaštvo doživelo porast prodaje knjiga tokom korone.

“Govori se o budućnosti digitalnog prikazivanja predstava, ali mislim da je to potpuna utopija”, dodala je ona.

(SEEcult.org)