Dati kulturi prioritet u oporavku od krize

Evropski oporavak je na vrhu prioriteta svih institucija Evropske unije, ali uprkos katastrofalnim posledicama koje je pandemija korona virusa prouzrokovala u kulturnom i kreativnom sektoru, kultura je izostala iz dogovora postignutog tokom proteklog leta – ukoliko se ne računa blago povećanje budžeta Kreativne Evrope sa 1,52 na 1,64 milijarde evra. To je daleko ispod 2,8 milijarde, koje su tražili Evropski parlament i predstavnici kulturnog i kreativnog sektora, saopštila je organizacija Culture Action Europe, koja sada traži od zemalja članica EU da stave kulturu među prioritete planova oporavka od posledica pandemije.

I Brisel i evropske prestonice usmerene su na razmatranje načina na koji će složena finansijska arhitektuta u post-pandemijskoj EU izgledati, što se, kakonavodi CAE, odnosi ne samo na višegodišnji budžet (2021-2027), već posebno na poseban fond namenjen oporavku “Sledeća generacija EU” (Recovery Fund – Next Generation EU), vredna 750 milijardi evra.
Iako se kultura i kreativni sektor nisu našli među prioritetima na nivou EU, zemlje članice bi mogle na nacionalnim nivoima da to učine.

Prema navodima CAE, nacionalne vlade bi od sredine oktobra trebalo da predstave prve nacrte načina kako će potrošiti 672,5 milijarde evra iz RRF-a (Recovery and Resilience Facility) u okviru budžeta “Sledeća generacija EU”. Uskoro bi, kako naglašava CAE, trebalo da počne dijalog sa Evropskom komisijom, koja je već objavila i vodič kako bi pomogla da se osmisli ceo taj proces.

Iako kultura nije najpre uvrštena u najvažnije projekte koje je predočila Evropska komisija kao prioritetne za intervenciju, bez sumnje je, kako ističe CAE, povezana sa mnogim od onih koji su istaknuti, počev od digitalizacije. Između ostalog, Evropska komisija je sama ranije već uvrstila kulturni i kreativni sector među 14 ekosistema koji treba da budu prioriteti u strategiji oporavka od posledica pandemije.

CAE podseća i da je rezolucija usvojena na plenarnim sastancima, snažno podržana od Evropskog parlamenta,  predvidela najmanje dva odsto nacionalnog RRF-a za kulturu. To je, između ostalog, i posledica zahteva CAE, odnosno stave koji je zauzet još u maju zajedno sa EVropskom kulturnom fondacijom, kada su pozvali da najmanje sedam odsto RRF-a bude namenjeno kulturi, u skladu sa doprinosom kulturnog i kreativnog sektora evropskom BDP-u.

Rezolucija EP-a delom je inspirisana i slučajem Francuske, prve zemlje koja je najavila poseban plan za kulturu u sopstvenom planu oporavka od posledica pandemije (France Relance) – dve milijarde od ukupno sto milijardi evra. Mnoge zemlje sledile su taj primer, uključujući Nemačku, koja je podržala i ideju da treba posebno uzeti u obzir kulturu u razgovorima o RRF-u, tokom nedavnog sastanka Odbora za kulturu pri Evropskom parlamentu.

Kompletni nacionalni planovi za oporavak zemalja članica EU od posledica pandemije trebalo bi, inače, da budu poslati Evropskoj komisiji do aprila 2021. godine.

(SEEcult.org)

*Funded by the International Relief Fund of the German Federal Foreign Office, the Goethe-Institut, and other partners