Podrška struke kustosima MSUB, Kiš – sve za publiku
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) izrazili su tokom vikenda podršku kustosima Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) povodom protivljenja odluci v.d. direktora Viktora Kiša da ukloni deo radova sa izložbe akvizicija radi izgradnje muzejskog kafea i planiranog gostovanja blokbaster izložbe venčanica Žan-Pola Gotjea. Kiš tvrdi da nije reč o kafiću, već o prostoru za odmor posetilaca, a kustosima je zamerio što nisu obavestili javnost da je izložba akvizicija praktično završena u integralnom obliku.
Prema oceni ULUS-a, odluka v.d. direktora MSUB-a o uklanjanju pojedinih segmenata izložbe “Refleksije našeg vremena: Akvizicije MSU 1993–2019” ukazuje na njegovu nedoslednost i nerazumevanje programske koncepcije muzeja savremene umetnosti kao javne ustanove kulture. “Intervenisanje u program i funkciju prostora koji je namenjen isključivo muzejskom izlaganju, bez uvažavanja mišljenja stručnih kustosa koji se godinama bave unapređenjem svoje stručnosti i praćenjem svetskih i lokalnih kulturnih tokova, očuvanjem, katalogizacijom i prezentacijom umetničke ponude, ukazuje na visok stepen ugroženosti i zapostavljenosti u kojoj se umetnost nalazi danas”, naveo je ULUS povodom uklanjanja rada Zorana Todorovića “Toplina” iz prizemlja MSUB-a radi pripreme prostora za muzejski kafe. “Nedaleko od desetina splavova i restorana, grubom intervencijom u izlagački prostor, zadire u sam smisao postojanja jedinstvenog Muzeja savremene umetnosti koji ni u jednoj fazi svoje istorije nije imao kafić u svom izložbenom prostoru. Takva zamisao bi trebalo da ima, pre svega, adekvatno arhitektonsko rešenje i dozvolu za prenamenu prostora, u protivnom je ovde reč o nečijoj samovolji”, ocenio je ULUS.
Povodom navoda Kiša da je izložba akvizicija završena u integralnom obliku, ULUS je upitao da li se radi onda o diskriminaciji autora i radova iz partera i sa petog nivoa - gde je planirana izložba venčanica Žan-Pola Gotjea, dok će drugi segmenti ostati dostupni za publiku.
ULUS je stoga apelovao da se publici omogući sagledavanje celovite postavke izložbe akvizicija u narednom periodu, a da se muzejskom kafiću pronađe adekvatniji prostor. Takođe, apelovao je i da se izložbi venčanica pronađe, uz minimum profesionalizma i stručnosti, adekvatan prostor za gostovanje - ukoliko je neophodno da publika u Beogradu “vidi vrhunsko komercijalan paket aranžman francuskog kreatora iz 80tih, baš kao što je prethodno Muzej ugostio ‘Čistač’ paket”.
Asocijacija NKSS zatražila je istim povodom hitnu smenu Kiša, kao i finalizaciju konkursa za izbor direktora, prestanak urušavanja institucija i uvažavanje mišljenje kolektiva, kao i njegovo osnaživanje budućim programskim aktivnostima na profesionalnom nivou, ali i na nivou ličnog integriteta kako bi u budućnosti imao snage i motivacije da se za svoju instituciju bori i ne dozvoli kršenje procedura i samovolju pojedinaca.
Oštro osuđujući odluku v.d. direktora MSUB-a da sa aktuelne izložbe akvizicija ukloni instalaciju “Toplina” da bi pripremio prostor za ugostiteljsku delatnost u tom muzeju, UO NKSS ocenio je da Kiš ne samo da ugrožava umetnika, čiji rad time biva cenzurisan, već na taj način ugrožava i rad kustosa, autora postavke - jednostrano se mešajući u nešto za šta nije ni nadležan, ni stručan. “Elementarno poznavanje produkcije i smisla jedne ovakve izložbe treba da uvažava njenu selekciju, organizaciju i postavku. Aktom uklanjanja bilo kog rada vrši se nipodaštavanje i svojevrsni mobing nad zaposlenim i međunarodno uglednim stručnim licima a samim tim i nasilje nad samom nadležnošću i kvalifikovanošću institucije”, navela je NKSS u saopštenju, ocenjujući da se time šalje poruka javnosti da je umetnost tek dekor i da se čak i iz muzeja ona može skloniti ako smeta nekakvoj drugoj ideji - na primer otvaranju kafića, čak i ako je reč o izložbi koja i dalje traje.
Navodeći da je MSUB već tražio i dobio dozvolu da izgradi objekat na mestu na kojem je bilo postavljano klizalište prethodnih godina, te da bi mogao da bude upotrebljen za ugostiteljsku delatnost, NKSS je optužila Kiša da je intervenisanjem u postojeću postavku stavio jednu od osnovnih delatnosti muzeja - izlaganje umetnosti, na poslednje mesto. “Ovakve odluke ne samo da ukazuju na nedostatak elementarnih kompetencija vd direktora, već i govore i o njegovoj spremnosti da deluje protiv interesa kustoske struke i umetnika”, ocenila je NKSS, navodeći i da bahatost nadležnih institucija koje krše procedure za izbor direktora, bez obrazloženja poništavaju regularno sproveden konkurs i ne uvažavaju stručno mišljenje Upravnog odbora MSUB-a, pa po ko zna čijem nahođenju i kriterijumima postavljaju osobu bez kvalifikacija na poziciju v.d. direktora, dovodi do “potpunog urušavanja ugleda, reputacije i programskog kvaliteta institucije”.
“Nedostatak elementarnog poslovnog entuzijazma zaposlenih dovodi do daljeg urušavanja kvaliteta programa i standarda u radu Muzeju, o čemu svedoči i aktuelna izložba ‘Refleksije našeg vremena: Akvizicije MSU 1993–2019’. Međutim, čin uklanjanja rada ‘Toplina’ Zorana Todorovića sa aktuelne izložbe, na zahtev v.d. direktora, a bez konsultacija sa kustosima i samim umetnikom, predstavlja ozbiljan korak dalje u narušavanju integriteta struke”, navela je NKSS, ocenjući da takve odluke ne samo da ukazuju na nedostatak elementarnih kompetencija v.d. direktora, već i govore i o njegovoj spremnosti da deluje protiv interesa kustoske struke i umetnika.
Viktor Kiš je, s druge strane, izjavio da nije reč o kafiću, nego o prostoru za odmor publike, koja će imati priliku da popije kafu ili vodu.
“Mi nemamo nikakvih uslova da tu napravimo kafić, niti imamo osoblje koje služi. U pitanju je samo mesto gde će publika nakon dugog razgledanja moći da sedne, sabere utiske, možda prodiskutuje i da se osveži kafom ili vodom iz automata”, izjavio je Kiš državnoj agenciji Tanjug, navodeći i da apsolutno svaki muzej na svetu ima i restoran i kafe, jer je to odraz poštovanja publike.
“Na tom isto mestu su, inače, nekada postojali i kafić i restoran u MSUB”, naveo je Kiš, koji je kratko izjavio i za produkciju Newsmax Adria da je četiri meseca za jednu izložbu sasvim dovoljno. “Više ima ljudi sada okolo po drveću se penju nego što uđe dnevno u MSUB”, rekao je Kiš i reakcije struke okarakterisao kao “elitistički pristup predstavljanja našeg nacionalnog blaga, ideja i politike” koji se “svodi na 30 poseta dnevno”.
“Mi moramo da radimo na razvoju publike, to je praktično osnovna naša sada politika - da otvorimo naš muzej, da otvorimo sve naše ideje i muzej, koji praktično pripada svima”, rekao je Kiš, preneo je Espreso.rs.
Šef Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi dr Zoran Erić ponovio stav kustosa da izložba ne može da se završi odlukom direktora, navodeći da je, prema predlogu stručnog tima, trebalo da traje u integralnoj verziji do januara 2021. godine.
Erić je naveo i da rebalansom budžeta nisu predviđena sredstva za kafić, a postavio je i pitanje njegove svrsishodnosti u uslovima pandemije i neophodnog ograničavanja broja posetilaca. “Odakle sada pare za nešto što je još skuplje – za jednu blokbaster izložbu, za koga je ona namenjana i ko će moći u ovoj epidemiološkoj situaciji da dođe da je pogleda, a nekmoli da sedi u kafiću”, naveo je Erić za Newsmax Adria.
Kiš je navodno uputio izvinjenje Todoroviću i ostalim autorima radova koji su sklonjeni sa izložbe akvizicija, a odgovornost je u izjavi Tanjugu prebacio na kustose, navodeći da nisu obavestili javnost da se ta postavka nastavlja u smanjenom obimu zbog novih planova.
Prema njegovim rečima, izložba akvizicija se sada “formatira u oblik stalne postavke, koja će trajati do marta 2021. godine”, a budući da obuhvata samo oko 250 od otkupljenih oko 1.400 radova, smatrao je da “treba obnoviti i ponovo otvoriti Legat Čolaković” koji je, kako je rekao, “iz nekih neobjašnjivih razloga služio kao magacin za stare gume, ali i kao stovarište za više od 30 tona kataloga”.
“Molio bih kustose da mi ovaj put pomognu da izmestim onih 30 tona nerealizovanih kataloga sa proteklih izložbi, kao što sam za vreme prolećnih meseci suzbijanja pandemije, zajedno sa tehničkom službom već jednom lično uradio, kako bi na svojim rukama osetili težinu promašene investicije”, izjavio je Kiš, dodajući da “ne sme ni da zamisli koliko je to, izraženo u novcu, bačena investicija, ali i ružna slika odnosa prema publici, koja je neretko bila zakinuta za osnovni sadržaj bilo koje izlozbe – a to je katalog”.
Najavljujući ponovo zatvaranje Legata Čolaković do sredine decembra, jer su pronađeni donatori koji će završiti rekonstrukciju te zgradena Senjaku, Kiš je zamerio kustosima i zbog nezavršavanja kataloga izložbe akvizicija, kao i na, kako je naveo, “predaji i povlačenju” ubrzo po izbijanju pandemije u martu, kada je i stupio na dužnost. ”Tek sam stigao, a Muzej je zatvoren. Nikada u zivotu nisam prisustvovao takvoj predaji i povlačenju iz nekog projekta, kao što se dešavalo tada sa kustosima u Muzeju. Brzo sam shvatio na čemu sam”, naveo je Kiš, ističući značaj projekta “Gorka pilula” umetničkog para mentaKLINIK iz Brisela, koji je postavljen u Legatu Čolaković, a predstavljen onlajn.
Taj projekat sa robotima-usisivačima, koji kretanjem po šljokicama na podu prave “crteže”, vredan je 20.000 evra, a MSUB ga je dobio na poklon, naglasio je Kiš i ponovo zamerio kustosima zbog protivljenja tom projektu.
“Projekat je od strane kustosa odbijen glatko, uz obrazlozenje da je to izuzetno neprimerena stvar i da dobro pazim šta radim. Možda je po istom principu ranije prošle godine, odbijena izložba Jana Fabra, koja se potom na sreću održala u Narodnom muzeju, na čemu čestitam i zahvaljujem kolegama. Po statutu, kustoski tim savetodavno telo, kao i telo koje pomaže direktoru pri realizaciji projekata…Preuzeo sam na ličnu odgovornost realizaciju ovog projekta i u saradnji sa mentalKLINIKom smo pokrenuli robote usred pandemije”, naveo je Kiš.
Kustosi MSUB-a izrazili su prethodno izrazito protivljenje odluci v.d. direktora da se “deo izložbenog prostora u prizemlju Muzeja, gde je bio postavljen rad ‘Toplina’ Zorana Todorovića, pretvori u muzejski kafe”. Takođe, izrazili su neslaganje sa planom da se u izlagački program uvrsti Gotjeova izložba “Love is Love”, jer njeni eksponati nisu primereni programskoj politici MSUB-a.
“Sklanjanjem Todorovićevog rada ozbiljno je narušena koncepcija uvodnog segmenta aktuelne izložbe. Smatramo da je nedopustivo da izložbeni prostor samovoljom v.d. direktora dobije drugačiju namenu, i to bez saglasnosti kustosa MSU, autora projekta rekonstrukcije enterijera Muzeja, kao i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Takva odluka bi odmah trebalo da se preinači”, naveli su kustosi MSUB-a.
Izložba akvizicija prva je u MSUB-u posle retrospektive Marine Abramović “Čistač”, koja je zatvorena krajem januara ove godine, a zbog njenog sklapanja, MSUB je trebalo da bude zatvoren za posetioce do kraja marta. Pandemija virusa korona i uvođenje vanrednog stanja odložili su, međutim, ponovno otvaranje vrata MSUB-a za posetioce, a to je napokon učinjeno 27. juna otvaranjem izložbe akvizicija, koja je delom predstavljena i u Legatu Čolaković na Dedinju.
I samo imenovanje Kiša za v.d. direktora MSUB-a izazvalo je burne reakcije u javnosti početkom ove godine, budući da je takvom odlukom Vlade Srbije, koja je ostala neobrazložena, poništen inače regularan konkurs za izbor direktora, na koji su se prijavili bili dotadašnji v.d. direktor Slobodan Nakarada, istoričari umetnosti Branislav Dimitrijević i Zoran Erić, te umetnik Vladislav Šćepanović. Povodom odluke o imenovanju Kiša ' godinu dana nakon raspisivanja konkursa kojim je upravo trebalo da bude okončano višegodišnje v.d. stanje MSUB-a, oštro su reagovali Stručni tim MSUB-a, Nacionalni komitet ICOM Srbija, Međunarodno udruženje likovnih kritičara AICA – Sekcija Srbija, Društvo istoričara umetnosti Srbije, Stručni savet Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Kolegijum urednika i Sindikata "Nezavisnost" Doma kulture Studentski grad... Kiš je odbacio kritike stručne javnosti povodom njegovog imenovanja kao odraz “politizovanja svega”, a naveo je i da je i "sam bio zapanjen kada mu je pružena prilika da svojim radom, talentom i ugledom među mladim generacijama doprinese i van svog dvorišta”, odnosno festivala Dev9t u Staroj ciglani, čiji je jedan od osnivača.
(SEEcult.org)
