Apel za očuvanje jedinstvenog nasleđa romske zajednice
Društvo konzervatora Srbije, Evropa Nostra Srbija i ICOMOS Srbija apelovali su na nadležne institucije Republike Srbije i Grada Beograda da spreče rušenje spomen obeležja romske zajednice u Ulici gospodara Vučića u Beogradu, zahtevajući ujedno hitno stavljanje tih jedinstvenih spomenika pod prethodnu zaštitu. Reč je o spomeniku palim romskim borcima iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, spomen-ploči palim romskim borcima iz Drugog svetskog rata i kapeli posvećenoj Tetkici Bibiji.
Strukovna udruženja za kulturno nasleđe naglasila su 14. oktobra u javnom apelu da je neophodna valorizacija tih objekata, odnosno celine, jer je utvrđeno da poseduju vrednosti na osnovu kojih bi mogli biti proglašeni za nepokretno kulturno dobro.
Udruženje beogradskih Cigana svečara Tetkice Bibije, ali i druga romska udruženja, koriste tu lokaciju u Gospodara Vučića 49 još od 20-ih godina XX veka, odnosno od regulacije Čuburskog potoka i Južnog bulevara. Na tom mestu su podigli i kapelicu – svetilište, posvećeno svetici Tetkici Bibiji, zaštitnici dece, koja je krsna slava pravoslavnih Roma. Ta slava obeležava se redovno u organizaciji romskih uduženja u prostorijama objekata lociranih u Gospodara Vučića 49. Takođe, slava Tetkica Bibija je od decembra 2019. godine uvrštena i u Registar nematerijalnog kulurnog nasleđa Srbije pod rednim brojem 49, čime kapela Tetkice Bibije postaje još značajnija kao aktivno kultno mesto, posvećeno toj nekanonizovanoj svetici.
U dvorištu se nalazi spomen-obeležje nastalo u znak sećanja na Rome stradale tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, a na njemu su četiri mermerne ploče sa 54 uklesana imena palih boraca, kao i imena dobrotvora i članova udruženja koji su podigli spomenik 1921. godine (ili ranije) uz pomoć dobrovoljnih priloga.
Taj spomenik je jedino obeležje na teritoriji cele Srbije koje je posvećeno stradalim Romima tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Pored spomenika, u dvorištu je postavljena i spomen-ploča posvećena žrtvama nacista iz 1941. godine.
“Sve navedene vrednosti, upravo zbog svoje jedinstvenosti i kulturno-istorijskih karakteristika, nedvosmisleno potvrđuju stav struke koju predstavljaju naša udruženja da ovo spomen obeležje zavređuje da bude utvrđeno za nepokretno kulturno dobro, a ne bespovratno uklonjeno. Imajući u vidu napred navedeno, apelujemo da se odmah zaustave sve vrste pritisaka na dosadašnji rad stručnjaka i romske zajednice koji udruženim snagama već godinama pokušavaju da navedene objekte istraže i zaštite, a užurbane akcije rušenja i netransparentna promena vlasništva nad objektima u okviru parcele sankcionišu. Gubitak ovih značajnih spomenika predstavljao bi nenadoknadivu štetu našem društvu i značio bi brisanje jednog izuzetno važnog istorijskog sloja u kulturi grada Beograda i Republike Srbije”, poručili su Društvo konzervatora Srbije, Evropa Nostra Srbija i ICOMOS Srbija. Takođe, pozvali su sve nadležne institucije koje se bave se zaštitom nepokretnog kulturnog nasleđa da što pre sprovedu proces adekvatne valorizacije tog prostora i donesu odluke u skladu da pravilima i principima struke, čime bi pokazali da su dorasli zadatku koji im je zakonom dodeljen.
Prema rečima predstavnika romske zajednice, već nekoliko meseci ne mogu ni da pristupe spomen obeležju, jer je katanac na kapiji zaključan.
Predsednik Odbora za odbranu svetinja Kosta Savić izjavio je nedavno da je prvi pokušaj rušenja bio početkom septembra 2019. godine, ali je pozvana policija, pa je uništavanje odloženo, a slučaj je zaveden i u Drugom osnovnom sudu. Iako su se obraćali gradskim vlasnicima i nadležnim institucijama, nije bilo odgovora, a kako je rekao Savić za portal Nadlanu, navodno je vlasništvo nad tom lokacijom dobio upravo čovek koji je planirao rušenje 2019. godine. “Nije bilo ništa javno, nije bilo nikakve licitacije, nagodbom su 'ispod stola' sve rešili. Oni su to sve započeli bespravno, morali su u katastru da zavedu, a nama su se tamo pravdali da su dobili naređenje od suda. Oni to sve planiski rade već pet godina unazad”, rekao je Savić i dodao da nemaju informacije da li će spomenik biti izmešten ili uništen, a kako je ocenio, sve liči na to da je drugi scenario verovatniji.
Istoričar dr Nenad Lajbenšperger iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd izjavio je za portal SEEcult.org da je spomenik Romima stradalim tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata najverovatnije podignut početkom 20-ih godina XX veka, ali nije sigurno da li je podignut na toj lokaciji ili se prvobitno nalazio na lokaciji koja se nalazi nešto severnije.
"Svakako da se kult Tetkice Bibije ranije svečario na prostoru severno od današnjeg, a pored nekadašnjeg potoka preko koga danas prelazi Južni bulevar. Do premeštanja mesta kulta, a eventualno i spomenika, došlo je kada su gradske vlasti premestile Rome sa tadašnje lokacije na današnju zbog potreba širenja grada”, naveo je Lajbenšperger, dodajući da je potrebno utvrditi i kako je tačno izgledao spomenik koji se pominje početkom 20-ih godina XX veka, odnosno šta mu je dodato kasnije.
Budući da je to jedino spomen obeležje u Srbiji koje je posvećeno stradalim Romima tokom balkanskih i Prvog svetskog rata, Lajbenšperger je naglasio da je zbog njegove jedinstvenosti i zauzet stav da zavređuje da bude utvrđeno za nepokretno kulturno dobro.
U dvorištu, u kojem se nalazi spomenik, nalazi se i spomen ploča za stradale Rome tokom Drugog svetskog rata, kao i kapela posvećena održavanju romskog kulta tetkice Bibije. Kapela je novijeg datuma, ali je u istom dvorištu, a pre Drugog svetskog rata postojala druga kapela.
Imajući u vidu da se na istom prostoru nalaze dva spomen obeležja, kapela i kultno mesto posvećeno tetkici Bibiji, potrebno je obaviti vrednovanje celog prostora kako bi se utvrdilo da li može da bude u celini utvrđen za nepokretno kulturno dobro, naveo je Lajbenšperger.
*Foto: Sanja Kesić Ristić
(SEEcult.org)
