Kritika na delu: Refleksije našeg vremena - Akvizicije MSU 1993-2019, 5/5
Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993 – 2019, MSUB/Legat Čolaković, Beograd
Kritičarka na delu: dr Jelena Vesić, istoričarka umetnosti - 5/5
Istoričarka umetnosti dr Jelena Vesić smatra da izložba akvizicija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), umesto da ponudi presek prethodne tri burne decenije istorije te institucije, izražava neutralizujući stav. U poslednjoj, petoj epizodi serijala Kritika na delu o izložbi Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993 – 2019, Jelena Vesić ocenjuje i da postavka deluje kao svojevrsna sprdnja, kako u konceptualnom, tako i u vizuelnom smislu. Ujedno, smatra i da je izložbu akvizicija zapravo nemoguće kritikovati, s obzirom na druge ključne probleme MSUB-a, naročito nakon poništenja konkursa za izbor direktora i imenovanja Viktora Kiša za vršioca dužnosti.
Jelena Vesić smatra da izložba akvizicija MSUB ne pruža bilo kakvo novo saznanje ili pouku u vezi sa periodom na koji se odnosi.
“Iz ove izložbe ne možemo da izvučemo nikakvu posebnu pouku vezanu za prethodne tri decenije razvoja umetnosti – dakle za taj neki bum savremene umetnosti unutar koga nijedna sredina nije ostala pri nekoj nacionalnoj ili regionalnoj kulturi, već su se svi svetski centri internacionalizovali, i to se ogleda i na akvizicijama savremene umetnosti”, konstatovala je Jelena Vesić, napominjući da na izložbi ima niz zanimljivih radova, koje struka dobro poznaje i lepo ih je ponovo videti u muzejskom okruženju. Kao primer je navela rad Young Serbs Fila Kolinsa, koji se čak nalazi na istom mestu na kojem je bio postavljen svojevremeno u okviru izložbe “Konverzacija”. “Izložba ne nudi nikakav, bukvalno nikakav presek te epohe, niti na bilo koji način to povezuje sa istorijom, misijom, funkcijom muzeja, prethodnim otkupima, načinima na koji su formulisani otkupi, kao i načinima na koji su formulisani otkupi od 90-ih naovamo, a zapravo unutar njih mogu i treba da se čitaju vrlo različite i turbulentne politike različitih direktora. Bilo je i vrlo dinamične smene direktora nakon odlaska iz Muzeja Branislave Anđelković, čiji je rad zaista obeležio duži period i predstavlja svojevrsnu proklamaciju – stejtment o savremenoj umetnosti unutar ovog muzeja”, navela je Jelena Vesić.
Navodeći da bi stoga bilo izuzetno važno uključiti u izložbu i kontekst same muzejske institucije, Jelena Vesić posebno oštro se osvrće na didaktički aspekt postavke.
“Didaktički paneli na ovoj izložbi su, vrlo mi je žao, ali moram to reći – sramotni”, ocenila je ona.
Napominjući da poštuje i ceni koleginice u MSUB-u, koje čine autorski tim izložbe, Jelena Vesić je ocenila da su bazirale koncept postavke na vrlo starom modelu iz 50-ih ili 60-ih godina - izjavama tipa da umetničko delo ulaskom u muzej ulazi u večnost.
“To je jedan neutralizujući stav, i to se vidi na postavci. Ova postavka, ili na neki način paradoks ili sprdnja ove cele postavke, bazirana je upravo na tome da su umetnička dela i njihovo izlaganje tretirani u stilu 50-ih godina – da, prosto, delo koje je ušlo u muzej ulazi u večnost. A cela ta problematika prelaza je predmet savremene muzeologije itekako i pravi razliku između znanja koja su potrebna nekome da bude kustos i bilo koga drugog ko može doći i aranžirati radove u muzeju prema bilo kom osećaju. E ta razlika je upravo ono što čini da jedna postavka bude postavka ili da bude sprdnja. I to vidimo unutar ove postavke i na konceptualnom nivou, ali i na vizuelnom nivou”, ocenila je Jelena Vesić, koja se profesionalno bavi kao istoričarka umetnosti i kustoskinja upravo istorijom izložbi, novom muzeologijom i muzejskim postavkama, odnosno teorijskom artikulacijom izložbi.
“Ono čime se ja bavim, posmatrajući neke internacionalne preokupacije i primere, znači ono što je problem naše savremenosti, jesu pitanja koja su ekstremno važna za muzej i to nisu neka pitanja koja toliko moraju da izlaze iz fokusa. To su pitanja koja se odnose na meta-informacije o umetničkom delu, nešto što bi se moglo nazvati meta-muzealizacijom i praksama deartizacije …”, navela je Jelena Vesić, dodajući da se time u regionu bavi unutar same postavke jedino Moderna galerija u Ljubljani, a u svetskom kontekstu muzejska inicijativa u okviru Letr internacionale, koja takođe pokušava da se pozabavi problemima sa kojima se suočava muzej danas.
“A šta su ti problemi? Jednostavno, predmeti kulture su predmeti varvarstva. Kako ćemo o tome govoriti? Muzej epistemološki jeste kolonijalni projekat. Kako ćemo uopšte vršiti dekolonizaciju znanja? Treće, institucionalna kritika. Umetničko delo i njegovo mesto bivanja nije prirodno smešteno u muzej. Ta tri, da kažem dramatična stepenika, koja umetničko delo prelazi da bi se našlo u muzeju, kategorizuju u krajnjoj liniji umetničko delo. Danas je neka opšta kultura muzeja da se time bave. Ja sam imala nekog apetita da se možda bavim tim pitanjem kada je postavljena stalna postavka MSUB-a, gde sam rekla da nije istaknut taj nivo, što bi značilo da se na neki način umetnička dela prave luda. Evo - ja sam čisto ovde. Međutim, to pitanje se ne može postaviti u ovoj sredini. I to je problem. Zato što ima toliko mnogo urgentnijih pitanja”, navela je Jelena Vesić, smatrajući da je MSUB kao institucija preotet od struke dovođenjem Viktora Kiša za v.d. direktora. “Ja ne želim da vređam njegove profesije – on zaista jeste jedan profesionalni varilac i kafedžija koji odlično radi svoj posao, ali taj čovek ne da ne zna da govori kao direktor muzeja, on prosto ne zna da govori… On ne pripada ovde”, ocenila je Jelena Vesić.
Jelena Vesić je dodala i da iz kontakta sa kolegama i koleginicama zna da se u MSUB-u “priprema jedna izložba koja apsolutno ne pripada ovom muzeju – izložba venčanica Žan-Pola Gotjea”.
“Šta znači izložiti u muzeju venčanice? To znači promovisati staru-novu ženu današnju kao da bi ona trebalo da se uda za bogatog čoveka koji treba da joj kupi takvu venčanicu. Pa takav gaf ne bi uradili ni komercijalni prostori, poput robne kuće Mejsis u Njujorku. To je nešto što je potpuna sramota za instituciju MSUB. Takvi neki ispadi sada ne dozvoljavaju da ja u potpunosti kritikujem izložbu koju su koleginice napravile, jer svakako da je bolje da se u ovom muzeju nađu umetnički radovi koji pripadaju otkupu, nego da se tu nađu venčanice Žan-Pola Gotjea ili bilo kog drugog dizajnera. Dakle, to je nešto što je najkonzervativnije i najkomercijalne u oblasti dizajna. Ako ćemo se baviti dizajnom, možemo postaviti nešto interesntnije. Dakle, situacija od zla gore dovodi nas u poziciju da ne možemo da kritikujemo ovu izložbu”, navela je Jelena Vesić.
Jelena Vesić je posebnu pažnju skrenula na deo izložbe akvizicija u Legatu Čolaković, čiji je kustos Miroslav Karić.
“Ja bih imala apetita da kritikujem izložbu kolege Miće Karića u Legatu Čolaković. Međutim, ta izložba, pored svog umetničkog, prikazivačkog elementa, gde se kolega Karić fokusirano na temu umetničkog portreta kroz akvizije MSUB-a, dakle izlozba koja je postavljena vrlo brzo i koja možda nije obavila dovoljno svoju funkciju u smislu refleksije portreta u umetničkom diskursu, istorizacije itd. Ali, mi ne možemo da dođemo do te ravni diskusije, jer je ta izložba, s druge strane, jedan neverovatan savremeni intervencionistički potez u trenutnu vladajuću politiku. Ta izložba je istorijom umetnosti, kustoskim znanjem da postavi izložbu, kustoskim znanjem i spremnosću da izdvoji jednu temu iz tako jednog ozbiljnog korpusa i da bude brz u svemu tome, ta izložba drži nogu istorije umetnosti u vratima Legata da ne bi postao poligon za šarene gluposti, kao što je bio jedan prethodni događaj – šareni hepening sa nekakvim kuglicama i rumba usisivačima, što je takođe delo trenutnog direktora MSUB”, navela je Jelena Vesić. “Dakle, konceptualni okvir te izložbe onda nije samo autoportret, nije samo autoportret umetnika, nego je jedan portret na delu kustosa, koji će intervenisati i izvršiti jednu progresivnu za ovaj trenutak okupaciju tog prostora i na taj način održavati jednu slobodnu teritoriju umetnosti i istorije umetnosti koja se danas nalazi pod udarom ne samo u MSUB-u, nego na širem planu”, naglasila je Jelena Vesić.
Prema njenom mišljenju, stanje u MSUB-u posledica je kulturne politike premijerke Ane Brnabić, kojoj se struka mora usporitivi.
“Ono što je tragično je da nas ovakve pojave drže u jednom konstantnom modusu provincijalizacije, što mi uopšte ne moramo da budemo, jer se ovde može raditi, jer ovde postoji istorija na koju se ljudi mogu oslanjati, jer ovde postoje ljudi koji mogu da rade stvari koje su internacionalno relevantne i koje se u potpunosti u skladu sa savremenim društvenim pitanjima i umetničkim pitanjima koja je važno adresirati, a koja se prikrivaju ovakvim izlozbama i koja se tek obaška prikrivaju izložbama tipa venčanica Žan-Pola Gotjea, o kojoj se govori da će je pokrenuti novi direktor MSUB”, navela je Jelena Vesić.
Prema njenim rečima, kulturna politika koju sprovodi premijerka Ana Brnabić i Savet za kreativne industrije je “objava rata struci, objava rata intelektu, objava rata umetnosti, i to ne može da prođe tek tako”.
“Mi ćemo se boriti da zadržimo svoje pozicije, jer bez intelekta, umetnosti i kulture ne može”, poručila je Jelena Vesić.
*U prvoj epizodi Kritike na delu o izložbi akvizicija MSUB-a govorila je dr Jelena Stojanović, u drugoj dr Branislav Dimitrijević, u trećoj dr Jasna Jovanov, a u četvrtoj istoričar umetnosti Dejan Vasić.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2020. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2020.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
