Otvoren 34. Grad teatar - izložba skulptura prvi i zasad jedini program

Izložba “Savremena crnogorska skulptura”, sa delima iz fonda Centra savremene umetnosti Crne Gore, otvorena je 24. jula u crkvi Santa Maria in Punta u Budvi, čime je simbolično počeo i 34. festival “Grad teatar”, čiji je ceo ostatak programa odložen zbog epidemiološke situacije povodom korona virusa.

Izložba je zasnovana na hronološkom pregledu vajarskih dela iz fonda CSUCG, u izboru muzejske savetnice Marine Čelebić, a za sada je jedini program 34. “Grada teatra”, koji je odložen dan uoči otvaranja u skladu sa preporukama Instituta za javno zdravlje Crne Gore.

Prema navodima Marine Čelebić, ono što se podrazumeva pod skulptorskim tehnikama je vajarski rad u različitim materijalima, od tradicionalnih, koji se upotrebljavaju od praistorije do danas (kamen, drvo, glina i metal), pa do novijih materijala, koji se pojavljuju u vremenu industrijske proizvodnje (fabrički oblikovani metali, žice, ploče, plastične mase). Osnovnu vajarevu tehniku određuje ne samo materijal, nego i njegov odnos prema materijalu u kojem radi.

Savremena crnogorska skulptura, kako pokazuje izložba, raznovrsna je kako po tehnici, tako i po načinu tretiranja forme.

Izložba obuhvata dela 12 autora - Stevana Luketića, Marka Brežanina, Luke Tomanovića, Srđana Kovačevića, Krsta Andrijaševića, Pavla Pejovića, Rista Radmilovića, Miodraga Šćepanovića, Peka Nikčevića, Tijane Dujović Liščević, Ane Đukanović Miljkovac i Sanje Bulatović.

Stevan Luketić koristio je za realizaciju svog dela “Skulptura LLS IX” odsluženi industrijski materijal-hladnjak. Transpozicijom odbačenog industrijskog materijala/predmeta, stvorio je novi plastični oblik, dajući mu suštinu, estetski i umetnički cilj, istakla je kustoskinja izložbe.

Marko Brežanin, poznat kao autor brojnih portreta, i ovom prilikom predstavljen je radom u gipsu “Portret Aleksandra Čilikova”. Naglašena je realnost ličnosti, sa težnjom da prodre u njeno psihičko stanje i uspeva da laganom stilizacijom forme, pokaže izraz, kao manifestaciju snažnijeg unutrašnjeg pokreta, da se primakne suštini tog stanja i približi njegovom simbolu, navela je Marina Čelebić.

Luki Tomanoviću od materijala je odgovaralo drvo iz kojeg je izvlačio sugestivne poze i postizao uzbudljivu asocijativnost, “uhvaćeni” pokret. Skulptura “Ležeći akt” je preformulisana iz mirne forme u ležeću pozu tela, uopštena da se približava apstrakciji, zadržavajući asocijativnu sugestiju.

Miodrag Šćepanović je skulpturu “Pogled“ uradio u drvetu. U formi debla-javora sproveo je zamisao koja odražava smisao za realno. Posebno zaokuplja obrada same površine, ženskog lika sa maramom, sprovedena do kraja sa naglašenim fiksiranim pogledom.

Srđan Kovačević, koji obrađuje drvo, promišljeno i nastoji da uklopi svoju zamisao u izdužene forme debla i tokove koje ono sadrži. Vodi računa prilikom izbora drvenih formi iz prirode o vrsti, boji, kvalitetu. Skulptura  “Dva lika jedne žene”, urađena u orahovom drvetu, tamne je boje. Na drvenoj formi iz prirode na jednoj strani intervenisanje je svedeno na minimalno, gotovo reljefno ucrtavanje ženskih atributa, dok su na drugoj strani oni naglašeni.

Krsto Andrijašević koristio je drvo za izradu skulpture “Ženska”, gde je  ženska figura oživljena aplikacijama od metalne žice sa takvom obazrivošću da te intervencije izgledaju kao prirodne. Neke delove na figuri akcentirao je crvenom bojom.

Pavle Pejović predstavljen je kompozicijom “Dugo iščekivanje”, koju čine četiri ženska akta u bronzi koje je uradio u karakterističnom arhaičnom maniru sa naglašenom ekspresijom njihovih mitsko-simboličkih slojeva. Aktovi su u različitim pozama: ležećim, sedećim, glave uzdignute, okrenute u stranu ... kako sam naziv kompozicije kaže - kao u nekom iščekivanju.

Risto Radmilović predstavlja se reljefom bez naziva u metalu-mesingu, nastalim uz vešto korišćenje njegovih specifičnih svojstava, stvaranjem  masivne apstraktne forme oštrih ivica.

Peko Nikčević za izradu svog dela koristio je kamen. Poštujući sve njegove karakteristike, intelektualnu preokupaciju i zamisao sproveo je minimalnim, jednostavnim intervencijama na prirodnoj kamenoj masi ili njenom delu.

Tijana Dujović Liščević koristila je pečenu glinu i žicu za rad “K nebu” koji predstavlja arhitektonski oblik koji seže uvis, blago navijen. Vrh je ogoljen, a na vrhovima žičanih konstrukcija zadržali su se trouglasti đelići keramike. Širi donji deo tog malog eksponata čini “kuća” od blago oker keramike sa tamnim prugastim urezima, vertikalno i horizontalno.

Ana Đukanović-Miljkovac je zastupljena skulpturom “Stojeća” iz ciklusa “Terakota I”, pa sam naziv ciklusa upućuje na tehniku izrade. Forma poseduje elemente koji asociraju na žensku figuru.

Sanja Bulatović jednostavnim, mekim linijama stvara asocijativnu formu pognute figure u belom mermeru “Setna”. Volumen sa svih strana deluje jedinstveno, zatvoreno, statično, a omeđen je glatkim površinama koje prate njegove pregibe. Na mestima gde se volumen savija nastaje blaga, mekana igra svetlosti i sene.

Izložba “Savremena crnogorska skulptura” biće otvorena do 22. avgusta, a prema preporučenim merama IZJCG, broj osoba koje se mogu nalaziti u istom momentu u izložbenom prostoru ograničen je na dve, uz korišćenje maski i upotrebu dezinfekcionog sredstva koje će biti postavljeno na ulazu.

(SEEcult.org)