Aja Sofija postaje džamija

Čuvena Aja Sofija u Istanbulu, remek-delo vizantijske arhitekture i umetnosti, gubi muzejski status i ponovo postaje džamija, na osnovu sudske odluke i ukaza turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Državni savet Turske, koji ima status najvišeg administrativnog suda, poništio je 10. jula muzejski status Aja Sofije, koja je podignuta pre 15 vekova kao pravoslavna hrišćanska crkva, a 1934. godine postala je muzej, na osnovu odluke tadašnjeg predsednika Turske Mustafe Kemala Ataturka, koja je sada proglašena nezakonitom.

Foto: Earl Goodson/Pixabay

Pretvaranje Aja Sofije (Svete Sofije) iz muzeja u džamiju predložio je sam Erdogan, a za to su se godinama i zalagali islamisti u Turskoj, dok je sekularna opozicija bila protiv. Erdoganov predlog izazvao je oštre kritike i među verskim i političkim liderima širom sveta, pa je Ruska pravoslavna crkva izrazila žaljenje zbog odluke turskog suda, ocenjujući da dovesti do još većih podela. Grčka ministarka kulture Lina Mendoni izjavila je da nacionalizam Erdogana vraća Tursku vekove unazad, a prema navodima medija, dodala je i da odluka turskog suda predstavlja “apsolutnu potvrdu da nema nezavisnog sudstva”.

Foto: Falco/Pixabay

Unesko je izrazio žaljenje zbog odluke turskih vlasti i podsetio da status Aja Sofije na Listi svetske baštine podrazumeva niz obaveza, zbog čega svaka država mora da osigura da se ne prave bilo kakve izmene izuzetne univerzalne vrednosti takvog zdanja na njenoj teritoriji. Svaka izmena, kako je saopšteno, podrazumevala bi prethodno obaveštavanje Uneska, a ukoliko je potrebno, to pitanje bi razmatrao Odbor za svetsku baštinu te organizacije UN. Ističući da Aja Sofija, kao deo Istorijskog jezgra Istanbula, ima jaku simboličnu, istorijsku i univerzalnu vrednost, Unesko je saopštio da je to preneo i vlastima u Turskoj u više navrata i pozvao ih još jednom na dijalog pre nego što donesu bilo kakvu odluku koja bi mogla da utiče na univerzalnu vrednost tog zdanja.

Formalni inicijatori preispitavanja zakonitosti odluke o muzejskom statusu Svete Sofije naveli su da je to zdanje vlasništvo otomanskog sultana Mehmeda II Osvajača, koji je 1453. godine osvojio Istanbul – tada Konstantinopolj, pretvorivši tada devet vekova staru hrišćansku pravoslavnu crkvu u u džamiju. “Odluka iz 1934. godine kojom je okončana njena upotreba kao džamije i definisan njen muzejski status nije bila u skladu sa zakonom”, presudio je Državni savet.

Turska je odgovorila na kritike tvrdnjom da pretvaranje Svete Sofije u džamiju neće sprečiti lokalno stanovništvo ili strane turiste da je posećuju, kako je rekao portparol predsednika Erdogana Ibrahim Kalin, a preneli turski mediji.

Istorija Svete Sofije počela je 537. godine, kada je vizantijski car Justinijan izgradio to ogromno zdanje, koje je bilo u vizantijskim rukama vekovima, osim u kratkom periodu 1204. godine. Kada je sultan Mehmed II osvojio Istanbul, tada Konstantinopolj, Sveta Sofija pretvorena je u džamiju, a ubrzo su joj dodata četiri minareta, a hrišćanske ikone i mozaici prekriveni su arapskom religijskom ikonografijom.

Foto: Mojca J/Pixabay

Vekovima kasnije, Sveta Sofija je 30-ih godina pretvorena u muzej, u Ataturkovom pokušaju da i na taj način učini Tursku sekularnijom državom.

Kao jedna od najpopularnijih turističkih lokacija u Istanbulu, Sveta Sofija privlačila je više od 3,7 miliona posetilaca godišnje.

*Naslovna fotografija: Falco/Pixabay

(SEEcult.org)