Art scena: Nikola Džafo

Novosadski umetnik Nikola Džafo, iako jedan od najznačajnijih savremenih vizuelnih stvaralaca u Srbiji i regionu, nedavno je ostao bez statusa samostalnog umetnika da bi mogao da dobije zdravstvenu knjižicu. Neumorni pokretač niza jedinstvenih umetničkih i aktivističkih inicijativa na ovim prostorima (Led art, Art klinika, Šok zadruga...), vođenih idejom da umetnost može da leči i menja svet, Džafo je nedavno izazvao pažnju, a ujedno i ukazao na stanje na sceni, i neuobičajenim konkursom za galerije, koje je pozvao da uvrste u svoj program njegovu izložbu i obezbede osnovne uslove za izlaganje, često izostale u praksi. U intervjuu za SEEcult.org, Džafo govori o "Pepeljuginom položaju" kulture i umetnosti u Srbiji, neprepoznavanju značaja umetničkog angažmana, kao i o svojoj neposustaloj veri da utopija može da promeni svet, a smatra da će se on meriti ubuduće po principu pre i posle korone.

- Nedavno si izazvao veliku pažnju konkursom za galerije, kojim si ih pozvao da zadovolje određene kriterijume izlaganja, koji su zapravo uobičajeni u svetu, ali na domaćoj sceni se podrazumeva da izostaju. Šta je prema tvom mišljenju razlog za to što nema zajedničkih zahteva za određene standarde na sceni, poput honorara za učešće na izložbama, pripreme i štampanja kataloga?

Nikola Džafo: Sve je u novcu. Ali, postoje i standardi i pravila ponašanja, koja niko ne uvažava i ne sprovodi, komunikacija ne postoji, budžet je bezobrazno mali, pravi ljudi - ako su još tu, nisu na pravim mestima, trebalo bi da se zna koliko ima umetnika, ko su umetnici, ko su kulturni poslenici, njihove socio-karte, ko će to da odradi, kakva je socijalna zaštita, šta je s kvalitetom obrazovanja, mapiranje prostora, koliko ima izlagačkog prostora, to su sve problemi koje treba analizirati i bar se zabrinuti ako već ne mogu da se reše… Da skratim, ova priča razvlači se i žvaće i više od pola veka i u njoj su razlozi zašto nema zajedništva i kolektivnih zahteva da sve bude podnošljivije itd. i trte-mrte.

U Srbiji, umetnost i kultura su Pepeljuga. Potreban je princ, nadahnut, prosvećeni vizionar, spreman da spašava i rešava probleme. Kada će stići u Srbiju - ne zna se. A dok ne stigne, snalazimo se kako ko zna i ume, hm-ha-ha.

- Rezultat tvog poziva je izložba koja je planirana bila za leto u Galeriji savremene umetnosti u Subotici. Šta pripremaš?

Nikola Džafo: “Sve jedno drugo pojede” - tako bi trebalo da se zove. Nastaje iz crtačke serije nikada dovršenih creteža “Prolećni vrt tajni”, o čemu je divno pisala Aleksandra Lazar. Veliki formati, oko tri metra kvadratna po komadu, na pimer, 160 x 180 cm ili 200 x 140 cm. Paralelno bi trebalo da bude izložen i sav prateći materijal i alati koji su korišćeni za crtanje. Među nama, to što su Subotičani prepoznali konkurs i pristali, ponudili dogovor i konkursom tražene uslove, veliki je kompliment, satisfakcija. Hvala im. Priznajem da nisam očekivao. Verovao sam da se niko neće javiti i da neću morati ništa da radim, da ću mirne i čiste savesti čekati, moći da sednem u čekaonicu i crtam do daljeg.

- Često se današnje vreme poredi sa 90-im, pa ima ocena da je čak i gore… Tvoj odgovor tada bio je “Zamrznuta umetnost”. Danas odgovaraš slikama koje daju neveselu sliku sveta, iako na prvi pogled ne deluju tako.

Nikola Džafo: Nikada nije isto ili nikada ne može da bude isto. Ružno se živelo devedesetih, ružno se živi i sada, to valjda podstiče da se poredi, razmatra i pokušava doznati razlog, da se nađe olakšanje. Odgovor na ondašnje vreme bio je velika ambicija i očekivanja od akcije “Zamrznuta  umetnost”, od izložbe u kamionu-hladnjači, od ideja i planova za muzej u zamrzivačima u hladnjačama PKB-a. Pregovaralo se i maštalo sa čestitim direktorom Čedomirom Pajićem – da bih danas imao/da bismo imali problem, jer ne znam/ne znamo šta sa dokumentacijom i ostalim espapom, balastom koji niko ne želi da preuzme, skladišti, arhivira. Čekam/čekamo da se upropasti, da je pojedu miševi i da se ratosiljamo svih muka i rešimo problem. Šta nam preostaje nego da je spalimo ili utopimo nekom u inozemstvo, he-he.

- Kako si odlučio da se ponovo vratiš slikanju i crtanju i prekineš praksu pasiviziranja umetničkog rada zarad individualnog i kolektivnog društvenog angažmana?

Nikola Džafo: Crtam, crtam, tim se dičim...  Pre svega crtanje, to je znanje kojim govorim da sam živ i da imam perspektivu. Nema utopija, iluzija, laži i prevara. Crtam/crtamo imam/imamo crteže i kolektivne crteže koji prevazilaze svetske razine.

- Da li je bilo još reakcija galerija na konkurs i kakvih?

Nikola Džafo: Da.

- Umetnici i stručna javnost su na društvenim mrežama zdušno pozdravili taj duhovit i ujedno vrlo kritički potez.

Nikola Džafo: “O čemu se tu/to radi”. Pa to je aktivnih, po mojoj proceni, 3-4% umetnika, stručne javnosti, radoznalih i ljubitelja. Blagorodan i fin svet, ljubopitljiv, pošten, začudni, vode brigu “O čemu se tu/to radi”. To je veliki  kompliment.

- Tokom ratnih 90-ih godina si pasivizirao bavljenje slikarstvom i maksimalno se aktivirao u borbi za društvene vrednosti i umetnički dignitet, vođen principom “Etika pre estetike”. Koje su prema tvom misljenju najznačajnije akcije grupe Led art, čiji si pokretač?

Nikola Džafo: Neprihvaćeno. Najznačajnije od svega jeste to što taj angažman nije prihvaćen, uvažavan i primećen, niko se nije primio, analizirao, podržao itd.

- Koliku si ličnu cenu kao umetnik platio za to, kako si svojevremeno naveo, “skretanje sa puta”, koje nije bilo “luzeraj”, već jedna paralela koja nije uspela da osvoji svet?

Nikola Džafo: Zatečeno stanje pri osvajanju sveta. Lokalna zajednica u kojoj živim nije prepoznala, ni uvažila moj rad, nije usvojila dokaze koje sam ponudio za više od 40 (i slovima, četrdeset) godina koje sam proveo radeći predano za dobrobit i budućnost. Hoću da kažem da nisam uspeo da ostvarim penziju.

- Status slobodnog umetnika trampio sam za zdravstvenu knjižicu i ono što je njom omogućeno kada se napuni 65 godina.
- Udruga ULUS, u lokalu je nadležan ULUV, nije mrdnuo prstom da pokuša da rešimo problem, a moram dodati da u Novom Sadu ima još nekoliko ljudi u sličnoj situaciji.
- Za sve treba biti talentovan, a u blizini političke elite i mogućnosti su veće da se postigne status elitnog umetnika, na državnoj kasici, kao službenik značajan za kulturu ili kulturni radnik ili profesor. Za to nisam imao ni vremena, a ni sluha.

- Tvoju umetničku praksu odlikuju određeni principi koji nisu česti na domaćoj i široj sceni, a podrazumevaju kritički stav, angažovanost, kolektivizam, svest o širem interesu… S druge strane, svedoci smo opšteg raspada sistema vrednosti, a situacija ni globalno nije mnogo bolja. Kako vidiš današnji civilizacijski trenutak uopšte?

Nikola Džafo: Lapot, prosvećeni lapot. I dalje verujem da Utopija i Utopijom može da se menja svet. Mislim, kada stignete do 65, a pogotovo do 70 godina, to su drugačija iskustva i drugačiji planovi. Ja sam u procesu prosvećenog lapota, da ne pojašnjavam kako i zašto. Drugačije se gleda na: kritički stav, angažovanost, kolektivizam, svest o širem interesu. Zadocnelo pitanje. Pogotovo od kako se pojavila Korona-projekat, svetska pandemija. Sve je stalo. Svi dogovori, planovi se zaustavljaju, sve se odlaže do daljeg. I naš razgovor će spadati u razgovore pre i posle pandemije. Ima puno straha, nedoumica zašto je tako, kako sam rekao - sve se svodi na priču pre i posle korone. Na optimiste i pesimiste o tome šta će biti. Najjači dojam ostavio je papa Franja, kaže: "Da se iskoristi vreme iskušenja pandemije korona virusa kako bismo se pripremili za budućnost u kojoj će nejednakosti biti ukinute, a najsiromašniji neće biti zapostavljeni".

- Suosnivač si i Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, Multimedijalnog centra “Led art” u Novom Sadu, te Art klinike, osnovane sa utopijskom idejom da umetnost može da menja i leči svet, a nakon njene eutanazije, učestvovao si 2013. i u formiranju Šok zadruge, koja pokušava da funkcioniše na istim etičkim principima kao i prethodna umetnička udruženja. Ipak, iako postojite na sceni već nekoliko decenija i nezaobilazan ste deo istorije umetnosti na ovim prostorima, adekvatna podrška nadležnih institucija često je izostajala. Kako to tumačiš?

Nikola Džafo: Pogrešna formula. Nemam odgovor, ne znam da li treba da poverujem da poziv da budemo aktivni  nosioci dela programa Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2021. može da se protumači time  da lokalna vlast ponavlja razred i pokušava uz našu pomoć da pređe u sledeći.

- Koji su planovi Šok zadruge? Da li imate eventualno neke pozive za saradnju za učešće u programu EPK Novi Sad 2021?

Nikola Džafo: Pozvani smo da učestvujeno u EPK Novi Sad 2021, ali onda je nastupila korona… Sve je odloženo do daljeg.

U PRILOGU: Kratak video intervju sa Džafom o položaju na umetničkoj sceni, kao i o umetničkoj sceni u Srbiji i u svetu generalno. Prilog je deo serijala "3 x ?" portala SEEcult.org, u okviru kojeg objavljujemo stavove umetnika različitih generacija, počev od 70-ih do danas. Prilog je snimljen pre proglašenja pandemije korona virusa.

+ Nikola Džafo - CV

(SEEcult.org)