Državna pomoć kulturi u Hrvatskoj

Ministarstvo kulture Hrvatske nastavilo je da uvodi hitne mere povodom posledica pandemije koronavirusa, a iako po tome prednjači u regionu, akteri kulturne scene, koji su i skrenuli pažnju javnosti na posebno težak položaj kulture, nisu sasvim zadovoljni.

Među novim merama je i novčana podrška samostalnim umetnicima koji profesionalno obavljaju umetničku delatnost, a doprinosi im se plaćaju iz državnog budžeta. Iznos novčane pomoći je 1.625 kuna (oko 213 evra) ili 3.250 kuna neto mesečno, u zavisnosti od prosečnog mesečnog prihoda u 2019. godini koji su ostvarili samostalni umetnici kojima se doprinosi plaćaju iz državnog budžeta, a mogu dokazati da im je zbog posebnih okolnosti uslovljenih koronavirusom onemogućeno ili bitno otežano obavljanje umetničke delatnosti.

Samostalni umetnici koji su u 2019. godini ostvarili prosečan mesečni prihod manji od 1.625 kuna mogu ostvariti podršku u iznosu minimalne plate za nepun radni odnos, a oni koji su imali mesečno u proseku više od 1.6250 kuna, mogu ostvariti podršku u iznosu minimalne plate za pun radni odnos. Podrška se odnosi na period od 15. marta do 15. juna, a biće podložna reviziji svakoga meseca – u zavisnosti od priliva sredstava iz državnog budžeta, saopštilo je 1. aprila Ministarstvo kulture Hrvatske.

Pravo na podršku ostvaruje se na osnovu ispunjene e-prijavnice kojom se evidentiraju osnovni kriterijimi za ostvarivanje prava na podršku: opšti podaci, status i dokazi o uticaju epidemije koronavirusa na obavljanje umetničke delatnosti.

Ako su samostalni umetnici istovremeno vlasnici ili suvlasnici trgovačkih društava ili drugih pravnih lica, pa su ostvarili pravo na podršku na osnovu drugih mera Vlade Hrvatske povodom pandemije koronavirusa, nemaju pravo na korišćenje i ove podrške. Ministarstvo kulture zatražiće, prema potrebi, od Hrvatske zajednice samostalnih umetnika (HZSU) proveru dostavljenih podataka.

Ministarstvo kulture odlučilo je ranije i da se privremeno obustavi revizija statusa samostalnih umetnika na razdoblje od šest meseci, u skladu sa merama Vlade Hrvatske za pomoć privredi usled epidemije koronavirusa. Takođe, Ministarstvo kulture odložilo je izvršenje ugovorenih programa i omogućilo isplatu honorara za aktivnosti koje nisu mogle biti realizovane u roku zbog posebnih mera preduzetih u borbi protiv širenja koronavirusa.

Vlada Hrvatske usvojila je 17. marta krizne mere za pomoć kulturnom sektoru, kojima bi trebalo da se ublaže negativne posledice usled epidemije koronavirusa, a podrazumevaju osnivanje kriznog fonda za područja delatnosti u nadležnosti Ministarstva kulture, Hrvatskog audiovizuelnog centra (HAVC) i Zaklade Kultura nova.

U posebnoj poruci, koju je uputila umetnicima i radnicima u kulturi o svim postupcima u vezi sa posledicama pandemije koronavirusa, ministarka kulture Nina Obuljen Korinžek navela je da je Ministarstvo kulture svesno da je kriza zahvatila sve nivoe društva, privredni kao i kulturni, javni kao i privatni, te da stoga različitim merama nastoji da obuhvati sve segmente kulturnog sektora, ističući pre svega duh solidarnosti i zajedništva kao temelje pravednog i demokratskog društva.

“Merama želimo obuhvatiti sve umetnike i radnike u kulturi koji u ovim trenucima krize, čiji je puni doseg teško predvideti, gube mogućnost svog delovanja, čiji je društveni i ekonomski status u temeljima ugrožen. Njima želimo ublažiti razorne posledice pandemije koronavirusa, ali i nedavnog zemljotresa koji je dodatno ugrozio delovanje kulturnog i umetničkog područja, jednog od najranjivijih segmenata društva”, navela je Nina Obuljen Korinžek.

Povodom Odluke o odlaganju izvršenja ugovorenih programa javnih potreba u kulturi i uslovima isplate sredstava za odobrene programe u posebnim okolnostima, ona je navela da je osnovni cilj da se osigura da se programska sredstva koja su odobrena i isplaćena na osnovu Poziva za predlaganje programa javnih potreba u kulturi zadrže u sektoru, te da se omogući isplata naknada i honorara prvenstveno samostalnim umetnicima, umetnicima koji rade honorarno, kao i onima bez stalnih izvora prihoda.

Vlada je usvojila i niz mera koje se odnose na sve građane i pravne osobe koje su se našle u poteškoćama, uključujući meru koju sprovodi Hrvatski zavod za zapošljavanje, a koja je usmerena, između ostalog, i na preduzetnike u kulturnim i kreativnim industrijama, kao i na samozaposlene umetnike i novinare. U pripremi su i mali i mikro krediti za preduzetnike u teškoćama, a pripremaju se i posebni programi podrške za pojedine grane privrede u koje će biti uključene i kulturne i kreativne industrije. Banke su najavile, a neke već i započele ugovaranje počeka za kredite građana.

Ministarstvo kulture paralelno ubrzano radi i na razradi mera podrške umetnicima i kulturnim radnicima koji nisu obuhvaćeni nijednom od dosad usvojenih mera. Reč je o onim umetnicima i kulturnim radnicima koji rade honorarno, obavljaju povremene poslove, a nisu samozaposleni, nisu ostvarili pravo na uplatu obaveznih doprinosa i nisu ni na koji način registrovani, osim članstva u strukovnim udruženjima, navela je Nina Obuljen Korinžek, dodajući da je nekoliko strukovnih udruženja dostavilo već Ministarstvu kulture precizne podatke o broju takvih umetnika koji su ostali bez prihoda, ali je zbog nepostojanja registra nemoguće proceniti njihov broj. Stoga je, prema rečima ministarke, izuzetno teško definisati i osnovne kriterijume podrške. Neka od strukovnih udruženja, koje u svojim statutima imaju ustrojene fondove solidarnosti, najavila su isplate pomoći iz tih sredstava.

“Znamo da u vremenima krize kultura ne zamire i zahvaljujemo svima koji ulažu dodatne napore da kulturne sadržaje učine dostupnima publici preko različitih digitalnih platformi, koje su trenutno jedino mesto delovanja i deljenja kulturnih sadržaja. Iako oni ne mogu nadomestiti intenzitet direktnog dodira sa umetnošću, pomažu nam u nadvladavanju teskobe i osećanja samoće u koje smo svi danas uronjeni”, poručila je Nina Obuljen Korinžek i najavila da Ministarstvo kulture razmatra i poseban ad hoc konkurs iz kojega bi se sufinansirale onlajn aktivnosti za vreme krize kako bi i na taj način bili osigurani dodatni izvori finansiranja za one čija je egzistencija ugrožena.

Ministarka je izrazila i uverenje da će ova situacija, “kakvu ne pamtimo u globalnim razmerima, stvoriti nove modele komunikacije i saradnje, nove kulturne vrednosti i novo zajedništvo, što će ostati trajna vrednost i u budućim vremenima”. “U danima koji su pred nama nastavićemo voditi konsultacije sa svim strukovnim udruženjima, jedinicama regionalne i lokalne samouprave i našim partnerima u Vladi, kako bi predložene mere dobile širi okvir, a time i svoj puni smisao i domet”, dodala je Nina Obuljen Koržinek.

Za hitne mere podrške kulturi usled pandemije koronavirusa, koja je zatvorila sve ustanove i obustavila rad vaninstituacionalnih organizacija i aktera u kulturi, zauzela se najpre inicijativa nezavisnih pozorišnih producenata, autora i izvođača, kao i Udruga koncertnih promotora - Promo, pozivajući ostale kulturne radnike, ustanove i organizacije da im se pridruže u apelu za hitnu pomoć domaćoj nezavisnoj kulturi. Zahteve je podržalo više od 4.000 pojedinaca.

Inicijatorka tog apela, rediteljka i glavna urednica portala Teatar.hr Nora Krstulović izjavila je za Novosti da je Ministarstvo kulture pokazalo "spektakularno nesnalaženje u celoj ovoj situaciji, te potpuno nepoznavanje problema na terenu", te da je zasad očigledno da planira da pomogne samo onima kojima i inače pomaže. "Ogroman deo sektora ostao je van vidnog polja. Dapače, nema nikakvih uputstava o tome odnose li se mere Vlade za očuvanje radnih mesta i na radnike/ce u organizacijama trećeg sektora, šta sa samozaposlenima u nezavisnim pozorištima ili udrugženjima, šta sa samostalnim umetnicima...", navela je ona, ocenjujući da Ministarstvo kulture koristi ove tragične okolnosti kako bi uspostavilo vertikalu poslušnosti.

"Da su zaista želeli pomoći celom sektoru, mogli su poziv za utvrđivanje štete poslati svim umetničkim organizacijama čije adrese imaju, svima koji su se ikada javili na konkurs za javne potrebe u kulturi, mogli su svašta… nisu. Imaju vrlo suženo vidno polje i krug odabranih sagovornika, čija je relevantnost na terenu dokazano – nikakva", ocenila je Nora Krstulović, koja smatra da ni sam kulturni sektor nije pokazao jedinstvo u nameri da se izbori za svoja prava u krizi nastaloj zbog koronavirusa.

"Kulturu u Hrvatskoj u 99 posto slučajeva finansira javni sektor, a preostalih jedan posto čine donatori, sponzori voljni platiti na svoje donacije još i 25 posto PDV-a ili pak ‘ludaci’ poput mene, koji vlastiti prihod iz drugih delatnosti ulažu u kulturu. Državi, ovakvoj kakvu trenutno imamo, to savršeno odgovara jer time kontroliše ceo sektor, a da se ne lažemo – odgovara i velikom delu terena. U tim i takvim okolnostima nije za očekivati neku veliku solidarnost. Deo ljudi pretplaćen je na prvo mesto u isplatnom redu, deo je uvek zakinut. Koliko će se, i hoće li se uopšte, struka uspeti postrojiti po tom pitanju, ne znam. Dala sam sve od sebe, ali već i ja lagano dižem ruke", dodala je ona.

Hitne mere za pomoć kulturi uputili su bili i Platforma za radne uslove u kulturi (BLOK, OOUR, Skribonauti, Atelijeri Žitnjak, Centar za dramsku umetnost) i Inicijativa “Dosta je rezova!”, ukazujući da će posledice pandemije koronavirusa i obustave svih javnih događaja većinu radnika u kulturi gurnuti na samu ivicu egzistencije.

Poteze Ministarstva kulture u BLOK-u vide kao odsustvo posmatranja kulturne proizvodnje iz šire društvene optike, odnosno svođenje kulturne politike na politiku elitne umetnosti.

"Naspram takvog shvatanja kulture, i u ovim izvanrednim uslovima, svedočimo koliko je kultura važna u organizaciji svakodnevnog života. Mrežama kolaju filmovi, knjige, snimci predstava, virtuelne šetnje muzejskim zbirkama, sve odjednom besplatno za sve... U proizvodnju tih programa nisu uključeni samo najeksponiraniji umetnici, nego i celo mnoštvo ‘nevidljivih’ kulturnih radnika i umetnika – od dizajnera i prevodilaca do administratora i tehničara, koji često rade honorarno, privremeno, povremeno, besplatno ili izuzetno potplaćeno", navode u BLOK-u, čiji predlozi mera sežu od priznavanja troškova (rada) na programima koji su odloženi, preko osnivanja posebnih fondova za pomoć pri odloženoj realizaciji, pa sve do konačnog priznavanja velike količine neplaćenog i neprepoznatog rada, odnosno do zahteva za uvođenje temeljnog dohotka za sve radnice i radnike u kulturi koji rade u nesigurnim radnim uslovima za vreme trajanja vanrednog stanja, ali i kao mera trajne zaštite kulturne proizvodnje.

Nezadovoljno je i krovno hrvatsko muzičko strukovno udruženje - Hrvatsko društvo skladatelja, koje je 27. marta uputilo Vladi pet predloga pomoći muzičkoj industriji, uključujući državno finansiranje fondova za naknade izgubljenih prihoda od autorskih honorara, koja su pala za oko 60%.

Kantautor Adam Semijalac (Bebè na Volè) ocenio je kao "potpuno suludu" poruku muzičarima da koriste svoju kreativnost i narednih nedelja stvore nova dela hrvatske muzike, s obzirom na to da su kolektivno preko noći ostali bez posla. Semijalac smatra i da su ovo "idealna" vremena da se vidi da li su kulturne institucije na strani svih umetnika i muzičara ili samo povlašćene manjine, koji smatra da bi jedini ispravan put bio basic income, odnosno temeljni lični dohodak. "To je jedini način kako se horizontalno solidarisati!, izjavio je on za Novosti.

Kultura je stala širom regiona i sveta zbog pandemije koronavirusa, a dok se od nje očekuje da se preseli u virtuelno okruženje i tako olakša građanima period izolacije, sve češći su apeli kulturnih radnika i umetnika za podršku u uslovima krize kako bi uopšte opstali. Na apele, peticije i zahteve sektora kulture, koji je hronično marginalizovan, a i ovoga puta jasno pokazuje zašto je od životne važnosti za svako društvo, još nema adekvatnih odgovora, iako su nadležni u pojedinim zemljama u regionu pokazali dozu svesti. Slična je situacija i širom Evrope, ali i sveta, pa i velike međunarodne mreže u različitim oblastima umetnosti pokreću apele za pomoć kulturi, koja će biti itekako potrebna i po završetku aktuelne krize, s obzirom na velike gubitke zbog otkazanih programa, odlaganje, pa čak i otkazivanje pojedinih konkursa za sufinansiranje projekata, kao što je slučaj sa gradskim u Beogradu za 2020.

*Foto: Pixabay, SEEcult

(SEEcult.org)