Emotivan oproštaj od Nede Arnerić

Mnogobrojne kolege oprostile su se 16. januara u Jugoslovenskoj kinoteci od slavne filmske, pozorišne i televizijske glumice Nede Arnerić, uz inserte iz njenog raznovrsnog i bogatog opusa od više od stotinu uloga. Velika retrospektiva filmova Nede Arnerić, koja je preminula 10. januara u Beogradu u 67. godini, biće priređena od 29. februara u Kinoteci, u okviru Festa, koji joj je 2018. godine dodelio nagradu Beogradski pobednik.

U prisustvu članova porodice, kolega, prijatelja i mnogobrojnih poštovalaca, komemorativni skup počeo je minutom ćutanja na poziv direktora Kinoteke Jugoslava Pantelića, koji je pročitao i telegrame saučešća, a o Nedi Arnerić, kao cenjenoj koleginici i dragoj prijateljici, govorili su glumci Ivica Klemenc, Elizabeta Đorevska, Feđa Stojanović i Milica Zarić, kao i pozorišna rediteljka Milica Kralj.

“Sklad unutrašnje i spoljašnje lepote koji je pratio veliki talenat bili su, uz nežnost, ono što je najbolje opisivalo Nedu”, rekao je Jugoslav Pantelić, dodajući da su je neverovatna skromnost i odsustvo preterane profesionalne ambicije činili još većom.

Podsetivši da je u svet pokretnih slika ušla veoma mlada, Pantelić je istakao da je ostvarila izuzetnu karijeru i za sobom ostavila životni put koji će sigurno inspirisati nastanak filma koji će nositi njeno ime. “Od saradnje sa Purišom Đorđevićem do one sa Barbarom Vekarić, Neda je bila i ostaće velika i to ne samo kada govorimo o njenom primarnom pozivu – glumi. Veliki umetnici ne odlaze nikada”, rekao je Pantelić.

Glumica Mira Banjac napisala je u telegramu saučešća da je Neda Arnerić bila “poslednja autentična zvezda” domaćeg filma. “Otišla je naša Neda sa svojom uznemirenom dušom”, dodala je Mira Banjac.  

Reditelj Goran Paskaljević poručio je da mu je žao što ne može biti na komemoraciji, jer je u Kalkuti. “Jako me je pogodila Nedina smrt, još uvek ne verujem da je otišla zauvek”, dodao je on.

Reditelj Lordan Zafranović napomenuo je u telegramu iz Praga da su se za kratko vreme ugasile tri sjajne zvezde jugoslovenskog glumišta – Dušica Žegarac, Milena Dravić i Neda Arnerić, te da mu se čini da se “s njima ugasila i duhovna Jugoslavija iz sretnih vremena”. “Milena je bila svestrana glumica, Dušica je bila tragičarka kao i njen život, a Neda Arnerić bila je život i ljubav”, napisao je Zafranović, dodajući da je Neda, sa kojom je radio dva filma, “unosila svu svoju lepotu i ljubav u svaki filmski kvadrat, dajući filmu sve što je imala u sebi”.

“Voleo sam Nedu, a film nam je tu ljubav uzvraćao svojim putovanjima po svetskim metropolama i festivalima. Neda Arnerić ostaje u nama koji smo imali sreću da osetimo njen talenat i ljubav, a biće i u svakom domu kad se pusti neki od njenih filmova”, poručio je Zafranović.

Predsednik Društva hrvatskih filmskih reditelja Antonio Nuić podsetio je na nedavno druženje sa Nedom Arnerić koja je “sa kolegama i zagrebačkom publikom podelila deo svog golemog glumačkog i životnog iskustva”.

“Hrvatski filmski reditelji primili su vest o njenom odlasku sa velikom tugom. Bili smo sigurni kako istinska diva i glumica poput Nede i u trećoj životnoj dobi još ima toliko toga za izreći i pokazati na filmskim ekranima i kazališnim pozornicama. Ovako, ostaje nam pamtiti njene brojne i nezaboravne uloge u kojima je osobnošću, darom, vitalnošću i ženstvenošću označila kinematogafije svih naših zemalja. Njen odlazak neizmeran je gubitak za sve nas”, navelo je Društvo hrvatskih filmskih reditelja u telegramu.

Pantelić je pročitao i tekst reditelja Slobodana Šijana koji je u monografiji o Nedi Arnerić, objavljenoj kada je dobila nagradu za životno delo “Pavle Vuisić”, istakao da je sa njom bilo “jednostavno i lako raditi, pravo zadovoljstvo”.

“To je glumica koja pored talenta i lepote i one specifične filmske fotogeničnosti, koja joj je obezbedila posebno mesto i dugo trajanje u našoj kinematografiji, poseduje i izuzetnu glumačku inteligenciju koja se sastoji u munjevitom razumevanju zahteva reditelja”, ocenio je Šijan, pominjući “Nedin romantični, naivni, ali paradoksalno - i pronicljivi pogled” kojim je pratila dešavanja na snimanju.

“Kapirala je sve! Zato, kada bi na nju došao red, ona bi već bila spremna... Naravno, ta lakoća je bila rezultat velikog Nedinog iskustva koje je često ostajalo prikriveno, u senci njenog dugogodišnjeg mladalačkog izgleda”, napisao je Šijan.

Ivica Klemenc se u prisnom tonu prisetio 35-40 godina druženja, putovanja učetvoro na nove godine, letovanja, jedrenja, kako Neda nije dala da se baci pikavac u more, kako je držala do reda i čistoće. “Ja sam je često zvao dobrica. Čuje ona to sve. Ako postoji ljubav onda to traje. Nedeljka, dogovarali smo se i za skijanje u martu. Ti sad više nećeš skijati, a ja ne želim”, rekao je Klemenc.

I Elizabeta Đorevska se obratila lično Nedi, priznajući da ima jaku tremu da ne bude patetična: “Da ne izneverim tvoju decentnost, da ne cmizdrim, jer mi smo ‘Odvažne devojke’, kako se zvala jedna od naših omiljenih zajedničkih predstava”. “Nedice, trudiću se da obuzdam emocije”, rekla je Đorevska, ali je ipak vidno potresena govorila o njihovom druženju, o Nedi kao skromnoj zvezdi i tananoj ličnosti, o njenoj ljubavi prema psima, o zajedničkim trenucima u pozorišnoj garderobi i na sceni, na kojoj je upravo i večeras trebalo da budu. “Uvek si bila tu, a i nisi bila tu. Tiho bi se ušunjala u pozorište, bife, garderobu, šminkernicu, pa i na scenu. A na secni bi postala glasna, konačno se pustila i otvorila skroz . Ti si u svom glumačkom biću i izrazu dobijala punoću života, slobodu, veru, radost, suze, od kojih si se toliko uzdržavala u životu, mada bi bilo mnogo bolje da nisi”, rekla je Đorevska.

Navodeći detalje iz privatnog života, Đorevska je primetila da su “velike zvezde u svom trenu odlaska tako žestoko same”. “Ti si nama dala sve što imaš i sve što si umela... Dok smo živi, ti ćeš živeti sa nama i u nama”, dodala je ona.

Feđa Stojanović je ocenio da je Nedi gluma donela puno, ali joj je puno i oduzela: “Još kao devojčica je postala velika zvezda, ali zbog toga nije imala detinjstvo, pa onda ni pravo devojaštvo. Sve je preskakala. Kada je ušla u zrele godine, činilo mi se da želi i to da preskoči i da stupi u neku novu fazu. Ali dalje nije postojalo. Dalje je bila samo depresija”.

“Često je govorila da je ljubav moguća i u ozbiljnim godinama. Radovala se na sceni, a onda je nastupala depresija iz koje nije uspevala da se izvuče. Neda je bila vredna, profesionalna i prava dama, sa velikim slovom d. Bila je nesigurna u sebe, u svoj talenat, a ostavila je iza sebe toliko toga”, rekao je Stojanović.

Milica Zarić je istakla da je Neda Arnerić bila veliki profesionalac, ali i divan sagovornik o svemu – o slikarstvu, letovanjima, bolestima, klopi, muškarcima, smejanju, suncu...

“Bila si mudra, lafica, dama ortak, šmekerka. I bila si hrabra, setna, krhka i snažna. Bila si prijatelj”, rekla je Milica Zarić.

Milica Kralj se zapitala “ima li u ovako osiromašenom rečniku kakav je danas, u ovako površnom vremenu jeftinih senzacija, ima li još uvek dovoljno dostojnih reči kojima se može opisati čovek i umetnik kao što je Neda”.

“Neda nije od fraza, od opštih mesta. Neda ne može da se obuhvati jednom pričom. Neda je istinska zvezda, njena karijera je impozantna. Ona će se pak truditi da vam se dojmi što običnijom, da bi vama bilo lakše. Neda svojim obrazovanjem i intelektom može da postidi svakog čoveka od intelekta, ali ona će pak poželeti da vam se učini naivnijom, blesavijom, da bi vama bilo lakše. Neda je veliki borac za demokratiju, za pravdu. Neda Arnerić je lepota i ljubav”, rekla je Milica Kralj, rediteljka predstave "Igra parova" u Beogradskom dramskom pozorištu, u kojoj je Neda Arnerić godinama igrala.

Rođena 15. jula 1953. godine u Knjaževcu, Neda Arnerić igrala je u više od 100 filmova, a odigrala je i četrdesetak uloga u pozorištu. Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su i Carica Teodora na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu, Zlatna i Srebrna arena na Filmskom festivalu u Puli, Plaketa Jugoslovenske kinoteke, nagrada “Pavle Vuisić” za izuzetan doprinos umetnosti glume na filmu...

Paralelno sa glumačkom karijerom, Neda Arnerić je studirala i diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Sredinom 80-godina otvorila je u centru Beograda galeriju "Atrijum", koju je vodila do 1999. godine. Bila je aktivna i u Niš art fondaciji.

Bila je i politički angažovana, kao članica Demokratske stranke i poslanica u Skupštini Srbije.

Ispraćaj za kremaciju Nede Arnerić je 18. januara u 16.30 časova na Novom groblju u Beogradu. Urna Nede Arnerić biće položena u Aleji zaslužnih građana.

(SEEcult.org)