• Search form

11.12.2019 | 20:15

Slika društva kroz fenomen Lepe Brene

Slika društva kroz fenomen Lepe Brene

Predstava “Lepa Brena project”, prema konceptu i u režiji Vladimira Aleksića i Olge Dimitrijević, sagledava kroz fenomen najveće muzičke zvezde bivše Jugoslavije ovdašnje društvo u proteklih 40 godina, a biće premijerno izvedena 18. decembra u Bitef teatru.

Različite aspekte fenomena Lepe Brene obradilo je petoro autora u formi monologa. Brena graditeljstva - prema tekstu Vedrane Klepice, biće Jovana Gavrilović, a Brena biznismenka, prema tekstu Maje Pelević - Jasna Đuričić. Za Brenu pesme tekst Olge Dimitrijević izvodi Jelena Ilić, dok Brenu Jugoslovenku Tanje Šjivar predstavlja Tamara Krcunović, a Brenu seksualnosti, prema tekstu Slobodana Obradovića - Ivan Marković.

“Lepa Brena project” odabran je na na konkursu Bitef teatra za nezavisnu scenu, u okviru sezone “Nastavimo iz početka”, a kako je istakao dramaturg tog pozorišta Filip Vujošević, uvršten je u redovan repertoar na osnovu istraživačkog pristupa i temi, i izvođačkim praksama.

“Predstava je na neviđeno dobila publicitet, zbog naslova. Mi smo zadovoljni prodajom karata, ali ono što je još važnije – otvaramo prostor za dijalog koliko su motivi iz popularne kulture legitimni u savremenoj umetnosti”, rekao je Vujošević 11. decembra na konferenciji za novinare u Bitef teatru, koji je koproducent tog projekta sa organizacijom Flyinginger.

Olga Dimitrijević je istakla da za nju i Aleksića Lepa Brena nije samo pevačica koju oboje vole, “što ne treba kriti, nego je vrsta fenomena kroz koji se na različite načine mogu sagledavati svet i društveni procesi u poslednjih 40 godina - otprilike koliko i traje njena karijera”.

“Razmišljali smo o stalnom prisustvu Lepe Brene u našem javnom prostoru, njenih pesama, nastupa i ikonografije. Čim imamo konekciju s našom savremenom istorijom moramo da govorimo i o istoriji jugoslovenskog kulturnog prostora. Kao što ni Jugoslavija nije neka monolitna struktura, prepuna je kontradikcija i različitih narativa, krenuli smo od toga da ni fenomen Lepe Brene ne može biti jednoznačan. Mi se ne bavimo njome kao ličnošću, bavimo se društveno-političkom analizom pomenutih 40 godina prelomljenih kroz fenomen Lepe Brene, jer smatramo da se kroz popularnu kulturu i kroz najveći šou biznis Jugoslavije ogledaju i sukobljavaju užasno važni aspekti naše društvene stvarnosti”, rekla je Olga Dimitrijević, dodajući da su nakon opsežnog istraživanja teme pozvali autore da obrade pojedine aspekte.

Vladimir Aleksić je podsetio da je sa Olgom Dimitrijević sarađivao i na predstavama koje se, svaka na svoj način, bave komunističkom prošlošću – “Drugovi, ja se ni sada ne stidim svoje komunističke prošlosti“ i "Crvena ljubav”.

“Bilo je prirodno da se u novom projektu nađemo oko ove teme našeg nasleđa, ali i trenutka koji sada živimo. Karijera Lepe Brene kao da prati sve promene i tranzicije naše bivše zemlje, a i sadašnje”, rekao je Aleksić, koji je i koproducent predstave.

Dramaturg Dimitrije Kokanov istakao je da su za ovaj projekat jako važni pojmovi kolektiva i višeglasja. “Imamo dvoje reditelja, a tekstove su pisali autori različitih stilskih i poetskih afiniteta i potreba. Odlučili smo da ne idemo na ‘peglanje’ raznorodnih glasova nego da svi oni ravnopravno čuju na sceni”, izjavio je Kokanov, koji u programu predstave ukazuje da su teoretičari odavno primetili koliko jugoslovenska popularna muzika i dalje često prenosi osećaj zajedničkog iskustva širom regiona, te da kao takva stoji u kontrastu sa etno-nacionalističkim stratifikacijama kulturnih polja u svim pojedinačnim državama. Pored toga, kako je artikulisala Ana Hofman, javna pojavljivanja Lepe Brene mogu se posmatrati kao "strategije navigacije kroz presek diskursa jugoslovenske prošlosti, konflikta, pomirenja, evropeizacije; kao presek debata o nacionalizmu, balkanizmu, multikulturalizmu, i percepcije svega toga od strane pevačicine publike i šire javnosti“.

Tamara Krcunović (Brena Jugoslovenka) izjavila je da je emotivno reagovala na tekst Tanje Šljivar i da bi mogla da potpiše svaku reč, ali da se glumački teško probijala kroz složen proces ove predstave.

Jovana Gavrilović je priznala da je kada joj je ponuđena uloga, kako je rekla, jedan deo nje bio iznenađen, ali je drugi deo to prihvatio kao normalno. “U pozorištu se bavimo različitim pričama i ne znam zašto bi ovo bilo šokantno. I u životu se bavimo tim temama, konkretno graditeljstvom kao refleksijom na doba prosperiteta, a zatim upadanjem, posle ratova, u kanal destrukcije koja se i dalje dešava”, rekla je ona, pominjući i raskopanu ulicu Džordža Vašingtona ispred Bitef teatra.

Jelena Ilić je izrazila zadovoljstvo što je u ovom uzbudljivom procesu sarađivala sa ljudima koji slobodno misle, preispituju stvari, ne boje se da greše i ne boje se da sanjaju bolje svetove.

“Bilo je naporno, ali mislim da smo se probili do jednog prostora iz kog je moguće da pevamo o raspadu, o posledicam tog raspada i da se pitamo koje je naše mesto, gde smo, kuda idemo i zašto ne idemo, zašto stojimo. U tom smislu je ova predstava možda najmanje o Lepoj Breni. To nije zabavljačka, površna predstava, već ozbiljna studija društva i posledica raspada tog društva, kroz pesme, graditeljstvo, seksualnost, biznis i Jugoslaviju koje više nema”, rekla je Jelena Ilić.

Direktor Bitef teatra Miloš Latinović istakao je da je to pozorište sigurna kuća za nezavisnu scenu i za teatarska istraživanja.

“Nezavisna scena je živa, ali moramo joj pomoći. Bitef teatar se po tome izdvaja u našem pozorišnom svetu, jer prepoznaje vrednost i kvalitet onoga što iznedri taj nezavisni duh. Vladimir Aleksić i Olga Dimitrijević su već bili naši saradnici. Oni su taj novum koji mi želimo da prezentujemo, jer je u osnovi Bitef teatra posvećenost novim pozorišnim tendencijama”, rekao je Latinović.

Prema rečima Latinovića, kao direktor Bitef teatra dobijao je različita pitanja u vezi sa ovom predstavom, čak i da li će Lepa Brena da nastupa. “Čudno je da ljudi iz branše ne prepoznaju šta mi radimo. Ovo je istraživanje jedne teme. Ne bavimo se estradom. Dajemo pogled na jednu temu kroz umetničko dejstvo”, istakao je Latinović.

Koreograf je Igor Koruga, scenograf Nikola Knežević, kostimografkinje Senka Kljakić i Milica Kolarić, a kompozitor Draško Adžić.

Predstava je realizovana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Fonda za otvoreno društvo.

Koproducent je Schlachthaus theater iz Berna, gde će se predstava u januaru igrati četiri puta i zatim jednom u Cirihu.

U Bitef teatru reprize će biti 20, 21. i 22. decembra.

*Foto: Bitef teatar, probe predstave

(SEEcult.org)

ALL YOU NEED IS SOMEONE LIKE ME....
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r