TANJA OSTOJIĆ: UKLANJANJE RADA KLASIČNA CENZURA

Umetnica Tanja Ostojić odbacila je neosnovane navode o pornografskom sadržaju svog rada, koji je nedavno uklonjen s rotacionog bilborda u Becu, ocenjujući da je reč o klasičnoj cenzuri i da ne bi bilo problema da na plavim ženskim gaćicama na tom radu nije bila zastava Evropske unije.

Navodeći da je kvalifikacije o navodnoj pornografiji plasirao najpre tabloid “Die Krone”, koji je tim proizvedenim skandalom podigao pretpraznični tiraž, ona je izjavila za portal SEEcult.org da je problem što je, posebno u početku, većina drugih medija, pre svega austrijskih, “neinteligentno preuzela taj jeftini diskurs i skandalozni ton, bez većeg udubljivanja u suštinu i sadržaj umetničkog rada”, predstavljenog u okviru projekta “EuroPart”.

“Da bi se neka slika okarakterisala kao pornografija ona mora da zadovolji sledeće kriterijume: jasno vidljive osnovne seksualne organe i da bude proizvedena radi izazivanja seksualnog uzbuđenja”, navela je Tanja Ostojić, napominjući da njen rad bez naslova, inspirisan slikom “Poreklo sveta” Gistava Kurbea, nema ni jednu od te dve karakteristike.

Tanja Ostojić podsetila je da je taj isti rad već bio predstavljen u Austriji, kao i u Kanadi, Britaniji, Nemačkoj, Americi… u umetničkim časopisima, kao fotografija (46 x 55 cm) na izložbama ili kao deo slajd projekcija u okviru njenih prezentacija na univerzitetima ili tokom performansa “Integration impossible”.

Navodeći da su brojne teoretičarke i feministkinje pisale i držale predavanja o njenom radu, te da diskurs seksizma nikada nije bio uveden u te diskusije, Tanja Ostojić izrazila je uverenje da se taj diskurs ne može primeniti ni u ovom slučaju.

Ona je ukazala i da je nagost na razne načine vekovima prisutna u javnosti, ali se kao simbolična vrednost ponekad koristi da bi prenela i neku dublju poruku. Tako je i ona spornom fotografijom, osim same kompozicije i naslova (L´origin du monde, ulje na platnu, 1866) direktno referirala na Kurbeovu poziciju u umetnosti.

“On je bio direktno uključen u klasnu borbu u vreme Pariske komune i verovao je u emancipatornu ulogu umetnosti u društvu. Njegove slike su skidane sa izložbi, a on je bio zatvaran pre svega zbog svojih političkih aktivnosti”, navela je Ostojićeva i dodala da je slika “Poreklo sveta” bila više od 120 godina skrivana u privatnim kolekcijama, a od 1980-ih se nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Ona je izrazila uverenje u tom smislu i da do problematičnih skorašnjih interpretacija njenog rada iz 2004. godine ne bi došlo da se na plavim gaćicama ne nalazi zastava EU u trenutku kada se Austrija spremala da preuzme stolicu predsedavajuće u EU.

“Ja sam se bavila ozbiljim sadržajem koristeći radikalnu estetiku - uključujući i nagost i ranije (npr. oglas Tražim muža sa pasošem EU, 2000-2003) da bih direktno kritički ukazala na određenu probelmatiku. Iskustvo mi govori da je sadržaj rada zapravo onaj koji provocira, a ne (samo) direktnost mog ženskog umetničkog tela (body of work) koji koristim”, rekla je Tanja Ostojić, dodajući i da je njena interpretacija Kurbeove slike daleko manje naga od originalnog modela.

Ostojićeva je ukazala i da je i u prethodnim radova, kao što su serijal “Prelaženje granica”, “U potrazi za mužem sa pasošem EU” i “Integracijski projekat” 2000-2005, izražavala kritičku analizu o politici ekskluziviteta EU - čak i na daleko očigledniji način.

“Interpretacije poruke mogu biti mnogobrojne, u zavisnosti od toga ko posmatra rad - za neke se radi o rođenu Unije, za druge o prevenciji rođenja, a za neke narastajuće teškoćje, s obzirom da nisu deo “novog seta”; poziv za željeni status?…”, navela je ona, napominjući da zemlje EU rapidno pooštravaju kontrolu ne-građana, (imigracione regulative), pa i da policija čak proverava i toplotu krevetskih čaršafa kako bi ustanovila da li se primenjuje brak između EU i ne-EU supružnika.

Tanja Ostojić navela je i da je na neki način razočaravajuće da akteri (ne-desničarske) opozicije u Austriji nisu bili u stanju da isčitaju i podvuku suštinske subverzivne elemente koje njen rad nosi, umesto što su se poveli za ponavljanjem slenga “Die Kroneovog” medijskog skandala.

Prema njenom mišljenju, kustosi je trebalo pravovremeno da dostave detaljne inforamcije javnosti o sadržaju svakog pojedinog rada u okviru projekta “EuroPart”, budući da informisanost/edukacija imaju moć da neutralizuju ili bar minimalizuju reakcionarne izlive.

“Ono što ostaje jeste opasnost za slobodu umetničkog izražavanja, umetnost u javnom prostoru, budućnost finansiranja umetnosti u Austriji, kao i prekrivanje raznih političkih problema”, ocenila je Tanja Ostojić, napominjući da nije pratila lokalnu kampanju “25pieces”, koja je autor projekta “EuroPart” tokom 2005, te je prekasno i saznala o celini konteksta, koji sada, retrospekivno, smatra veoma problematičnim.

Ona je navela da projekat sa posterima u kojem je učestvovala nije imao koncepciju da umetnici rade na “reklamama za EU”, dodajući da je ideja da se umetnici pozovu da misle o temi promene evropske geopolitike morala biti otvorena za kritička pozicioniranja, s obzirom da međunarodni umetnici reflektuju individualne pozicije.

“Ako je cilj bio na supra komercijalnoj liniji, onda koncept, kao što je praksa, nije smeo da izađe iz ruku profesionalnih menadžera izbornih kampanja i da uđe u otvoreno polje kulture”, dodala je ona.

Navodeći da je činjenica da je njen rad uklonjen sa jednog od rotacionih bilborda u Beču lično ne dotiče, ona je navela da je, međutim, bez dvoumljenja reč o cenzuri opasnoj za budućnost kritičke umetnosti u Austriji.

“Ipak, ovaj rad je, čak i više, prisutan u digitalnim medijima koji su apriori javni prostor i ja se nadam da će se konstruktivnija i intelektualnija diskusija dogoditi povrh ovih zahuhtalih medijskih reakcija”, navela je Tanja Ostojić.

Prema njenim rečima, apsurdno je uklanjanje rada iz moralističkih razloga, a obrzirom da taj akt služi samo kao manifestacija oficijalne egzekutivne vladajuće političke moći koja ne uspeva da služi svoju funkciju, kao i to što se sadržaj multiplikuje i doseže i do najudanjenijih ćoškova društva.

Više o radovima Tanje Ostojić i Gistava Kurbea moguće je naći na sajtovima kultur.at/howl/tanja i journalofaestheticsandprotest.org/3/Katsiaficas.htm

Rođena u Užicu 1972. godine, ona je studirala umetnost u Beogradu i Nantu, a radi kao nezavisna umetnica i kulturna aktivistkinja sa sedištima u Beogradu i Berlinu. Aktivna je na umetničkoj sceni bivše Jugoslavije od 1994, a na međunarodnom prostoru od 1997. godine.

Ostojićeva uključuje i sopstvenu ličnost u situacionističke performance i koristi različite medije u umetničkom istraživanju, ispitujući društvene konfiguracije i odnose moći. Radeći iz perspektive migrantkinje, pristup u njenim radovima pre svega je definisan političkom pozicijom, humorom i uključivanjem posmatrača.

Među njenim odabranim izložbama su “Venice Diary” (Muzej savremene umetnosti Zagreb, 2002), “Confrontation”, Lindart women art center, Tirana, 2002), “Integration Project: Sprachschule” (Halle fur Kunst, Lüneburg, 2003), “Strategies of Success/Curator Series”, La Box, Bourges, 2003), “Salon for Body&Soul” (Salon MSU, 2004), “Integration Project Office” i “Divorce Party” (Gallery 35, Berlin, 2005).

Među izabranim performansima Tanje Ostojić su “Personal Space” (Hollywood Leather Venue, London, 1997), “Would You Digitalize Your Soul” (ICA, London, 1999), “Crossing Over” (MSU Beograd, 2001), “Integration Project - dinner disscusion” (Kunstverein NRWF, Dizeldorf, 2003).

Učestvovala je i na grupnim izložbama, kao što su “Plato of Humankind” (49th Venice Biennale, 2001), “Zero Gravity” (Palazzo delle Esposizioni, Rim, 2001), “Visa” (IFA Gallery, Bonn & IFA Gallery, Stutgart, 2003), “In Transit" (Haus der Kulturen der Welt, Berlin, 2003), 2nd Tirana Biennale, National Gallery, Tirana (2003), “Privatisations” (KW Institute for contemporary art, Berlin, 2004), “Xenopolis” (Rathaus Gallery, Minhen, 2005) i “Shrinking Cities, Interventions” (GfZK, Museum of Contemporary Art, Lajpcig, 2005-06).

(SEEcult.org)