Mogu li nauka i politika zajedno protiv klimatskih promena?

Predstavnici naučne zajednice i politički zvaničnici u Srbiji načelno su postigli saglasnost o potrebi uključivanja nauke u kreiranje i sprovođenje javnih politika, učestvujući na konferenciji o klimatskim promenama koju je Centar za promociju nauke (CPN) organizovao u Skupštini Srbije 10. jula - na Dan nauke i 163. rođendan Nikole Tesle.

Konferencija “Nauka u parlamentu” (Science Meets Parliaments), održana pod pokroviteljstvom Objedinjenog istraživačkog centra (JRC) Evropske komisije kao prvi događaj te vrste izvan Evropske unije, bila je posvećena klimatskim promenama, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije kao važnim lokalnim, ali i gorućim problemima na nivou EU i globalno.

Da bi se postigli pomaci u rešavanju tih problema, kako je više puta istaknuto tokom panel diskusija, neophodno je uspostaviti kontinuirani dijalog naučne i političke zajednice, a kako je u završnici rekao prof. dr Miroslav Vesković, ključne reči u tom pogledu su poverenje i zajedničko kreiranje politika.

Da klimatske promene mogu dovesti do kataklizmičnih poremećaja na čitavoj planeti ukazuju projekcije porasta srednje godišnje temperature i do četiri stepena Celzijusa do 2100. godine. Trenutno taj porast iznosi 1,5 stepen, kako je rekao prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, a ako bi temperatura nastavila da raste, došlo bi do naglog otapanja leda na Antarktiku, porasta nivoa mora i okeana...

Te alarmantne prognoze nisu, kako je naglašeno, važno pitanje samo za nauku i donosioce odluka, već i za obične građane koji doživljavaju posledice klimatskih promena u svakodnevnom životu, zbog čega je i potrebno unapređenje njihove svesti, i to pre svega kroz obrazovanje.

I predsednica parlamenta Maja Gojković, koja je i na čelu skupštinskog Odbora za životnu sredinu, istakla je da je neohodno posvetiti se jačanju svesti o klimatskim promenama.

Najavljujući izradu krovnog zakona o klimatskim promenama i široku javnu raspravu, kao i "javno slušanje (u parlamentu)”, Maja Gojković istakla je da su nauka i inovacije ključni faktori ekonomskog, društvenog i ukupnog razvoja svake zemlje, te da Srbija ima čime da se pohvali. Pomenula je u tom kontekstu Nikolu Teslu, Mihaila Pupina i Milutina Milankovića, koji su dali veliki doprinos razvoju nauke na svetskom nivou.

Tom spisku je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević dodao i Ruđera Boškovića i Mihaila Petrovića Alasa, izrazivši optimizam u pogledu razvoja nauke u Srbiji, ali i priznajući da “mnogo toga još mora da se uradi i da se promeni u sistemu, mnogo rupa da se začepi”.

Dva dana nakon usvajanja Zakona o nauci i istraživanju, Šarčević je najavio novu strategiju za obrazovanje i nauku za narednu dekadu, a izrazio je uverenje i u njihov izvozni potencijal.

Ističući povećanje ulaganja u nauku za 36%, Šarčević je naveo i da je Fond za nauku već dao prve rezultate i da se sprema novi veliki konkurs, a naglasio je i znatno veću vidljivost CPN-a koji novim zakonskim rešenjima postaje “krovna kapa svih regionalnih centara”, poput Petnice, a uskoro i Tršića. “Time dajemo odgovor na pitanje šta želimo mladima da poručimo”, rekao je Šarčević, ističući kao veoma važnu i reformu obrazovanja u skladu sa klimatskim izazovima i značaj multidsciplinarnog pristupa toj problematici.

Rektorka Univerzita u Beogradu prof. dr Ivanka Popović naglasila je važnost multidisciplinarnog pristupa, ukazujući na 17 ciljeva održvog razvoja koji su globalno prihvaćeni, a prema njenim rečima, i većina univerziteta u svetu uskladila je svoje misije i vizije sa njima. I naučna zajednica u Srbiji bi trebalo da se menja u tom pravcu, jer je suviše ušančena u svojim rovovima, ocenila je ona, ukazujući i da su svi pozivi programa Horizon 2020 multidisciplinarni, te da se multidisciplinarnošću može ostvariti i kvalitetno obrazovanje, koje je i jedan od ciljeva održivog razvoja.

Univerziteti bi, kako je dodala, trebalo ne samo da poboljsaju svoj rad, već i da utiču na niže nivoe obrazovanja kako bi se dobilo svesno i odgovorno građanstvo koje može da reaguje na okruženje, i to ne samo u odnosu na klimatske promene, već i na druge sfere života.

U sličnom tonu govorio je i šef Misije EU u Srbiji ambasador Sem Fabrici koji je kao pravi pristup naveo “razmišljaj globalno, deluj lokalno”, ističući važnost podizanja svesti građana o zaštiti životne sredine i pojedinačnoj odgovornosti svakoga u tom pogledu.

“Klima je deo našeg svakodnevnog života, ali i globalni problem… Zato je važno šta individualno i zajedno možemo uraditi”, rekao je Fabrici, ističući da je nauka za EU jedna od ključnih politika, a da je klima deo modela za razvoj i održivost.

Zato su ta pitanja, kako je naglasio, važna i u procesu pridruživanja, što je naglasila i zamenica direktora Objedinjenog istraživačkog centra (JRC) Čarlina Vičeva, koja je predstavila format događaja “Science Meets Parliaments”, rad samog JRC-a, kao i neke od ključnih segmenata evropske politike u kontekstu glavnih tema konferencije.

Za razliku od energije, koja je obnovljiva, voda je ograničena, a kako pokazuje prezentacija Vičeve, 20% evropske populacije biće ugroženo nedostatkom vode do 2050. godine ako se obistini scenario o povećanju zagrevanja za dva stepena Celzijusa.

EU je, kako je između ostalog istakla, uspela da bitno poboljša kvalitet vazduha i stoga je postavila visoke standarde, ali je i dalje situacija nezadovoljavajuća u nekim gradovima.

Da je situacija u Srbiji u pogledu “prirodnih pluća” zabrinjavajuća, pokazuju podaci izneti tokom prezentacije dr Ljubinka Rakonjca, člana skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, prema kojima su prevelika eksploatacija i smanjen obim pošumljavanja (za više od 80% od 1982. godine do danas) doveli su do značajnog smanjenja površina pod šumom, naročito poslednjih 20 godina.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2018. godine zapremina posečenog drveta dostigla 3,3 miliona kubnih metara, što je 2% više nego u 2017. Samo u regionu Beograda posečeno je 19% više drveta nego u 2017. godini, a jedno je u Vojvodini procenat seče šuma smanjen za 3%.

Da bi se postigao optimalan stepen šumovitosti do 2050. godine, planirano je 1,29 miliona hektara novih šuma, kako je rekao Rakonjac.

Tokom panela o obnovljivim izvorima energije, prof. dr Nebojša Nakićenović iz Instituta za primenjenu analizu sistema istakao je da su ciljevi održivog razvoja međusobno povezani, kao i da je potrebna integracija energije i klime kako bi se dostigla održiva budućnost za sve. Kako je naglašeno, regija jugoistočnog Balkana poseduje veliki neiskorišćen potencijal po pitanju održivih izvora energije, a predstavljeni su i konkretni primeri iz prakse, poput prve privatne solarne elektrane u Srbiji.

Prof. dr Miroslav Vesković, bivši rektor Univerziteta u Novom Sadu i stručnjak JRC-a, istakao je da ta evropska institucija očekuje da joj se podrška pružena organizovanju konferencije u Beogradu i vrati na odgovarajući način – delanjem.

Vesković je rekao da je na nedavnoj naučnoj konferenciji u okviru Berlinskog procesa, kao i na samitu u Poznanju, jasno naglašeno da “politika zasnovana na znanju i činjenicama treba da bude jedan od opredeljenja regiona i da naučna zajednica regiona treba u velikoj meri da utiče na to”.

“Srbija je pokazala da je spremna da politika bude bazirana na znanju i činjenicama i JRC će se truditi da podrži i pomogne ovaj proces kroz izgradnju kapaciteta”, rekao je Vesković sumirajući diskusiju.

“Da bi naučna zajednica obezbedila da se komunikacija nauke i onih koji kreiraju politike dešava na potpuno adekvatan način, jedna od važnih stvari koja je neophodna je poverenje i to je prvi korak na kojem treba svi zajedno da radimo”, naglasio je Vesković.

Kao drugu ključnu stvar, koja je više puta pomenuta i tokom panel diskusija, Vesković je naveo ko-kreaciju, odnosno zajedničku kreaciju politika.

“Politike moraju da budu kreirane zajednički od samog početka i to JRC prepoznje u svojoj aktivnosti i prepopručuje svima”, rekao je Vesković.

Kao važan segment, naglasio je i monitoring javnih politika.

“Osim što politike treba da budu zasnovane na činjenicama, kao i njihov proces stvaranja, i usvojene politike moraju da budu praćene. Svaka politika sadrži u sebi određene vrednosti, koje treba pratiti. JRC oko 30% aktivnosti sprovodi u stvaranju činjenica za politiku, a skoro 70% aktivnosti usmerava na praćenje implementacija te politike”, rekao je Vesković i izrazio nadu da će i naučna zajednica u Srbiji obratiti pažnju na to, kao i kreatori javnih politika.

Vesković je napomenuo i da ne treba zaobići činjenicu da su naučna zajednica sa jedne i politička zajednica sa druge strane - dve kulture koje treba da nauče da komuniciraju na odgovarajući način.

“Naučnici moraju u obraćanju političarima da se uključe na vreme, da kreiraju podatke tako da budu jasni i razumljivi ljudima koji nisu u potpunosti u toj oblasti, ali imaju dobru volju. Pritom moramo da budemo realni i da kažemo da politika nije samo racionalno delovanje, već obuhvata u sebi i vrednosti i emocije. JRC je to prepoznao i sve više institira na behavioural science…”, rekao je Vesković, pominjući u tom kontekstu i da je pri JRC-u formiran Policy lab - laboratorija koja pokušava da sagleda kako se politike kreiraju i kakva je interackaija različitih segmenata grupa koje ih kreiraju.

“Ta grupacija pokušava i da se bavi budućnošću. Najbolji način da se predvidi budućnost je da se budućnost kreira, a kreira se, između ostalog, odgovarajućim politikama”, naglasio je Vesković.

Među učesnicima konferencije bili su i stručnjaci iz JRC-a prof. dr Ad de Ru i dr Klaudio Belis, kao i dr Jue Tao iz Pekinške akademije za nauku i tehnologiju, te ministarka nauke Crne Gore dr Sanja Damjanović, koja je naglasila važnost regionalne saradnje u borbi protiv klimatskih promena.

JRC je poverio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbija i CPN-u organizaciju konferencije “Science Meets Parliaments” prvi put van EU. Diskusiju je bilo moguće pratiti i uživo preko YouTube kanala i Fejsbuk strane CPN-a, kao i preko Tvitera (#EUSci4Parl).

*Foto: CPN

(SEEcult.org)