REZ na Berlin
Festival savremenog eksperimentalnog filma REZ predstaviće od 13. do 15. novembra u Domu omladine Beograda berlinsku scenu kroz radove četiri autora mlađe generacije i razgovore sa gostima koje će voditi filmski reditelji, aktivisti i teoreticari iz Beograda.
Među filmovima drugog REZ-a, koji Teorija koja Hoda (TkH) organizuje u saradnji sa DOB-om, najavljeni su “Laborat” Gijoma Kaja (Guillaume Cailleau) - dobitnik Srebrnog medveda za kratki film na Berlinalu 2014. godine, te kultni queer film “Japan Japan” Liora Šamriza (Shamriz), koji je premijerno prikazan u Lokarnu, a zatim ga je njujorški MoMA proglasio jednim od 10 najboljih filmova 2007. Uz filmove umetničkog para Sinema kopen (Cinéma Copains), biće prikazan i najnoviji film Renea Frelkea (René Frölke) “Lepa opasnost”, prikazan na najvećim festivalima autorskog i umetničkog filma širom sveta, kao što su Berlinale, FID Marsej, Toronto, Sao Paulo…
Pod sloganom “REZ na Berlin”, festival se ove godine nadovezuje izborom filmova na prošlogodišnje izdanje, kada je predstavljen rad nemačkog autora Hajnca Emiholca (Heinz Emigholz), profesora i osnivača katedre za eksperimentalni film na Berlinskom univerzitetu umetnosti (UdK), koji je filmskim konstrukcijama napravio svojevrsnu autobiografiju moderne.
Autori koje predstavlja drugo izdanje REZ-a – Gijom Kajo, Sinema kopen (Minze Tummescheit i Arne Hector), Rene Frolke i Lior Šamriz, ponudiće svojim filmovima i diskurzivnim intervencijama nove načine razmišljanja o filmu koji karakterišu aktuelnu berlinsku scenu.
Guillaume Cailleau, Laborat
Cilj festivala REZ, na kojem će posebno biti predstavljen i filmski kolektiv LaborBerlin, jeste da kreira umetničku i edukativnu platformu za predstavljanje i promociju inovativnih i radikalnih filmskih praksi. Osnovna ideja festivala jeste da svake godine u fokusu bude jedan/na od najznačajnijih i još uvek aktivnih autora/ki koji svoje radove smeštaju u polje filmskog eksperimenta.
Program festivala REZ obuhvata kratke filmove “Pre nego što su cvetovi prijateljstva izbledeli, izbledelo je prijateljstvo” (2007), “L’Amour Sauvage” (2014), “Poništena lica” (2015) i “Japan Japan” (2006) Liora Šamriza, koji je rođen 1978. u Aškelonu na istočnoj obali Sredozemnog mora, gde je i počeo da pravi filmove i muziku. Šamriz stvara esejističke narative u kojima koristi film kao izvedbu i filmski jezik kao proces refleksivnog beleženja.
Lior Shamriz, The Night
“Divlja ljubav” (L’Amour Sauvage) priča je o dvoje starih ljubavnika, koji su nekada činili muzički duo, a ponovo se sastaju i zajedno provode veče u Berlinu. Gledalac prolazi kroz prizore, kao da je reč o trejleru ili fan-video spotu za film koji nikada neće videti, koji potura lažna sećanja na mesto stvarnosti.
Lior Shamriz, L’Amour Sauvage
“Poništena lica” (Cancelled Faces) je film o Seulu danas. Kada Unk svojim motorom udari Boaza, nastaje divlja ljubav između dvojice mladića. Ali ubrzo, u težnji za samostalnošću, Unk počinje da živi u strahu da će ga njegov ljubavnik sasvim obuzeti. Za to vreme, u nekoj TV seriji, jedan pesnik se suočava s padom Jerusalima pre dve hiljade godina. “Poništena lica” su putovanje zamišljenim povestima filma i optimističnim telesnim zemljopisima. Film zalazi u izmišljeno područje, u kojem poetski queer film nastoji da ponese istu onu bestidnost uljeza koju je Sergio Leone (Serđo Leone) nosio na svom putovanju Divljim Zapadom.
Lior Shamrzi, Cancelled Faces
“Japan Japan” je priča o Imriju koji se sa 19 godina doseljava u Tel Aviv, ali sanja o životu u Japanu. Njegovi odnosi i susreti s drugim ljudima, različitim filmskim sredstvima, uvode nas u njegov život. Istraživanje života u egzotičnom gradu Tel Avivu predstavljeno je kroz junaka koji je i sam u sred istraživanja svog izbora egzotičnog mesta. Nastaje jedinstvena korelacija njegovih pogrešnih predstava o Japanu i naših pogrešnih predstava o njemu.
Šamrizovi radovi su, počev od 2007, prikazani na brojnim međunarodnim filmskim festivalima, uključujući Berlinale (2010, 2013, 2015), festivale u Lokarnu, Torinu, Sarajevu, festival Frameline, BAFICI, kao i u prostorima poput Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, KWBerlin, Centra Žorž Pompidu u Parizu i Ludvigovog muzeja u Kelnu. Uz nagrade na Danima kratkog filma u Oberhauzenu (2013, 2014, 2015), nagradu Achtung Berlin New Berlin (2010), te nominaciju za nagradu Max Ophüls za dugometražni film i ulazak u uži izbor za nagradu Nacionalne galerije Nemačke, imao je retrospektive na Međunarodnom filmskom festivalu u Solunu, na Festivalu izraelskog filma u Berlinu i festivalu Ars Independent u Katovicama.
REZ predstavlja i filmove “Fikcije i budućnosti #1” (2015), “Radovi u toku – deo I i II” (2012) i “Pijaca ‘Evropa’” (2004) umetničkog dua i produkcijske kuće Sinema kopen, koju su 2000. osnovali filmska umetnica Mince Tumešajt (Minze Tummescheit) i filmski umetnik, snimatelj i montažer Arne Hektor (Hector).
Cinéma Copains, Jamark Europa
U “Fikcijama i budućnosti #1” (Fictions and Futures #1) Glorija - glas istoimene trgovačke firme, uvodi nas u jezik i logiku sveta finansija. Iz njenih reči, kao i reči njenih pažljivo biranih gostiju, saznajemo koji narativi pokreću tržišta, zašto je nestašica sirovina razlog za radovanje i kako najavljenu katastrofu posebne interesne grupe mogu iskoristiti u svoju korist.
“Radovi u toku” (In Arbeit / In the works) su dokumentarna serija - filmsko istraživanje stvarnosti, mogućnosti i ograničenja kolektivne akcije. Film se bavi komunikacionim procesom istraživanja kroz niz razgovora u nekoliko zemalja Evrope. Pripadnici raznih grupa putuju sa autorima da bi se upoznali i radili s drugim kolektivima. Iz devet različitih susreta izranja slika praksi saradnje u raznim oblastima društva. Film istražuje kako se doživljava samoorganizovanje, kako funkcioniše i kako svaka od grupa sledi njegova načela uprkos praktičnim ograničenjima. U svakoj epizodi je upotrebljen drugačiji oblik filma, shodno kontekstu i grupi koja se prikazuje. Tako se prvi deo bavi kolektivnom filmskom laboratorijom, otvorenom radionicom, gde filmska traka može da se razvije, montira i kopira, a drugi deo je fokusiran na iskustvo zajedničkog političkog delovanja i bavi se time kako se jedan spontani pokret transformisao u otvorenu strukturu, koja se koristi za savetovanje, organizaciju slobodnog univerziteta, kao i istraživanja na temu sve prekarnijih uslova rada i zapošljavanja.
Cinéma Copains, Jarmark Europa
“Pijaca ‘Evropa’” (Jarmark Europa) prikazuje pijacu na stadionu Dziesieciolecia u Varšavi, jednu od najvećih u Istočnoj Evropi, koja je žarište trgovine na malo kojeg nema ni u jednoj poreskoj prijavi. Trgovci dolaze iz raznih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Većina njih je svoje ustaljene živote zamenila životom u stalnom kretanju između gradova u kojima žive i pijace “Evropa”. Mnogi od njih su profesori koji zarađuju premalo da bi mogli da prežive. Oni su pioniri-preduzetnici u jednom društvu u promenama. Zanimljivo je da su to uglavnom žene, koje na ovaj način izdržavaju svoje porodice.
Sinema kopen je učestvovao i u osnivanju filmske laboratorije LaborBerlin, koja će biti posebno predstavljena, a bavi se čuvanjem i razvojem kreativnih mogućnosti celuloidnog filma i DIY razvijanja. Mince Tumešajt i Arne Hektor učestvovaće 14. novembra u DOB-u u razgovoru o LaborBerlin koji će moderirati Marta Popivoda (TkH), beogradska filmska autorka koja živi i radi u Berlinu.
Publika REZ-a ima priliku da vidi i filmove “Laborat” (2014), “#1.01” (performans, 2011), “H(i)J” (2009), “Mere štednje” (2012) i “Vešanje” (2014) Gijoma Kaja koji je rođen 1978. u Francuskoj, a živi i radi u Berlinu.
Guillaume Cailleau, Hanging
“Laborat” je prikazuje Onkološki istraživački centar u Berlinu, gde se filmska ekipa susreće sa naučnicima. Koristeći analogne filmske metode, ekipa snima oglede nad miševima, a paralelno snima i vlastite radnje, neophodne u procesu snimanja. Kajo prepliće te nivoe i sa velikom preciznošću beleži oglede koji se vrše na objektu ispitivanja, ali istovremeno promišlja i proces samog beleženja. Distanca prema objektu je suspendovana. Objekt postaje subjekt, a gledalac saučesnik…
“#1.01” je performans sa dva super-8 projektora i bubnjarem Vojislavom Višićem. “H(i)J” je ručno razvijen film izuzetno bogat kontrastima, u kojem crno i belo izgledaju kao da vode vlastite zasebne živote, naizmenično osvajajući čitav ekran. Film “Mere štednje” (Austerity Measures) je studija atinske četvrti Egzarhija, načinjen tehnikom razdvajanja boja tokom demonstracija protiv mera štednje krajem 2011. Na jednom mestu koje vrvi od mačaka i motora, policajaca i molotovljevih koktela, drevnih mitova i novih ruševina, gde se pesnice dižu kao brojni stubovi Partenona, to je film raznih površina – mermernih ulica prekrivenih grafitima i izlepljenih gradskih zidina – ručno razvijen u crvenoj, zelenoj i plavoj. “Vešanje” (Hanging) je zapis o jednom intimnom i ekstremnom telesnom iskustvu.
Kajo istražuje obične, svakodnevne procese i događanja, u nameri da razotkrije detalje koji se često previđaju, ali mogu biti veoma ilustrativni ako se izoluju i prebace u neki drugi kontekst poput galerije, muzeja ili pozorišta. Njegovi radovi obuhvataju 16mm i HD video filmove, kao i multimedijalne instalacije i performanse. Član je kolektiva LaborBerlin, kao i Hanninog ateljea za zvučne umetnosti u Ljubljani, ustanove za promociju i istraživanje oblika umetnosti zasnovanih na zvuku. Kajo sarađuje i sa više koreografa i izvođača. Njegovi radovi su prikazivani na filmskim festivalima širom sveta (Berlin, Njujork, Roterdam…) i u muzejima (Centar Pompidou u Parizu, Kraljevski muzej Ontarija u Torontu), a za kratki film “Laborat” osvojio je 2014. godine Srebrnog medveda na Berlinalu.
René Frölke, Jeremy
Program REZ-a obuhvata i filmove “Vođenje” (2011), “Jeremy Y. poziva Bobby O. ili Morgenthau bez suza” (2012) i “Le beau danger” (2014) Renea Frolkea, koji je rođen 1978. u Istočnoj Nemačkoj, a radi kao nezavisni montažer i snimatelj. Započeo je studije umetnosti 2007. u Karlsrueu, ali je 2012. odustao. Radio je kao montažer na filmu “Materijal” (Thomas Heise, 2008).
Frolkeov film "Vođenje” (Führung) govori o poseti najvišeg zvaničnika Nemačke jednom univerzitetu umetnosti oktobru 2008, na vrhuncu ekonomske krize. Univerzalan događaj: zvaničnik, predstavnik, velikodostojnik sreće se sa skupinom predstavnika. Govori se o umetnostima i iznova i iznova o ekonomiji. Takođe, to je pokušaj komuniciranja pod pritiskom. Svi prisutni izgledaju pomalo napeto. Gube se detalji, dolazi do pojednostavljivanja. Ali, iz hrpe teksta, pomaljaju se pokreti našeg vremena, našeg doba…
“Jeremy Y. poziva Bobby O. ili Morgenthau bez suza” (Jeremy Y. call Bobby O. oder Morgenthau Without Tears) priča je jednom Sizifu. Odlomci iz besomučnog gradskog života. Misli koje se iznova i iznova pojavljuju, mentalne igre o propuštenim prilikama, odlukama donetim ko zna kad. Nikakva sloboda nije jednaka svoj slobodi koja se može imati. Uglavnom, vreme leti, nema stajanja, nema povratka. Život kao jedan beskrajan dan, isprepletan s jednom paradom, euforijom novog doba, ljudima koji prelaze ulicu, jednim licem u Central parku. Licem bez daha. Jedan grad, između čežnje i žâla…
René Frölke, Le beau danger
Najnoviji Frolkeov film “Le beau danger” (Le beau danger), prikazan na brojnim festivalima širom sveta, predstavlja kinematografsku kombinaciju dokumentarnog portreta i književnog teksta. U preplitanju s pokretnim slikama i podeli na 170 crno-belih kadrova s tekstom, čitamo radove rumunskog pisca Normana Manee. Reč je o nastojanju da slika i tekst jedno drugo propituju i jedno drugom odgovaraju. Iz piščevih zapažanja o sadašnjosti, koja je i naša sadašnjost, ukazuje se unutrašnji sukob našeg doba, sukob u kojem informacija postaje suparnik iskustva, a time i samog sećanja.
Posle projekcija filmova drugog izdanja REZ-a najavljeni su razgovori sa autorima (na engleskom), a ulaz na sve programe je besplatan.
Program REZ-a realizuje se uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
Fb strana REZ-a je facebook.com/REZ.festival, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU.
(SEEcult.org)
