Mitovi o EU: Mileta Prodanović
Slikar i pisac Mileta Prodanović, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, smatra da je najzastupljeniji mit o Evropskoj uniji - verovanje da dobijanjem statusa članstva počinju da teku med i mleko. Prodanović inače smatra da je proces evropskih integracija Srbije jedini izlaz ka budućnosti, jer je u napetom vremenu, kakvo je danas, važno biti u širem okrilju iz političkih i bezbednosnih, ali i kulturnih razloga. Za serijal “Zašto DA NE u EU?” naglasio je da je svaki korak približavanja EU posebno važan za mlade umetnike i njihovu mobilnost.
- Da li ste za ulazak Srbije u EU?
M.P: Još od vremena Ante Markovića sam milsio, a mislim i danas, da je to nama jedini izlaz za budućnost. Mi Evropi i evropskoj kulturi pripadamo, možda ne baš na način koji se često koristi u floskulama, ali na dubok i temeljan način naša kultura je sastavni deo evropske kulture i to mora tako biti.
Ovo govorim nakon što je u Parizu stradalo onoliko ljudi od terorizma. Vrlo indikativno da je jedan od tih pokolja bio baš na koncertu. Živimo u napetom i teškom trenutku koji po nekim parametrima može veoma da podseti na zaletanje u Prvi svetski rat pre sto godina. Ne Evropa, nego ceo svet puca po šavovima i zato je važno doneti neke odluke i biti iz političkih, bezbednosnih i kulturnih razloga u jednom okrilju.
Kada bismo imali tu nesretnu strategiju u kulturi možda bi nam bilo jasnije ša je to što mi donosimo tom organizmu koji se zove Evropa i tom nekom mozaiku. Drugog puta nema, to je to.
- Šta bi sektoru kulture doneo ulazak u EU?
M.P: Pripadam generaciji koja je osetila nešto od tzv. predratne komunikacije. To je bila specifična situacija - Jugoslavija je bila tampon zona između dva bloka, mogli smo da putujemo, da izlažemo, bili smo deo Evrope, ali ne baš sasvim. Ovde ni danas, u vreme nastanka divljeg kapitalizma nije uspostavljeno normalno tržište u oblasti umetnosti, nego je i dalje stihijsko, a tržište nismo imali ni tih smaoupravnih godina. Ali smo ipak nekako putovali i izlagali na velikim izložbama. U vreme kada smo se mi bavili građanskim ratovima, a Istočna Evropa se prekomponovala.
Mislim da je svaki naš korak približavanja Evropi važan za mlade umetnike. Ja radim sa studentima, njima je veoma značaja mobilnost. Budući da sam na Fakultetu likovnih umentosti uvek bio hronično nezadovoljan obimom i stepenom razmene naših studenata, stalno sam mislio da toga može biti znatno više, u projektima kao što su Erazmus ili Erazmus Plus, da bi tek nedavno, pošto sam se više uključio u rad na Univerzitetu, saznao da je upravo moj fakultet imao najveću razmenu studenata.
Naši studenti idu na po jedan semestar u vrlo ozbiljne škole (Beč, Pariz, Minhen). Opet, mladi umentici vole da dođu ovde. Naša akademija je gostoljubiva, pruža uslove, što se malo zna… Dakle, razmena postoji, a ja verujem da će našim približavanjem Evropi razmena biti tehnički jdenostavnija, a doneće velike rezultate.
- Koji su najzastupljeniji mitovi o EU?
M.P: Jedan jedini mit o EU koji može biti jako štetan, a to je verovanje ljudi da onog trenutka kada uđemo u taj klub - počinju da teku med i mleko. Evropa nije krava muzara koja će rogom da nam pokuca na vrata i ponudi mleko. Za to se treba boriti.
(SEEcul.org)
Razgovor sa Miletom Prodanovićem deo je projekta “Zašto DA NE u EU?” koji ZMUC i SEEcult.org realizuju kroz seriju intervjua sa akterima sektora kulture u Srbije u vezi sa mitovima, očekivanjima, strahovima i dilemama kulturne scene u vezi sa priključenjem EU. Sagovornici su i evroentuzijasti, i evroskeptici, i neopredeljeni - kako sa institucionalne, tako i sa nezavisne scene.
Među sagovornicima su i: v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković, filmski scenarista Dimitrije Vojnov, pevač grupe Darkwood Dub Dejan Vučetić Vuča, Rastko Šejić iz udruženja Šta hoćeš, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović, Vladislav Nešić iz Omladinskog pozorišta PATOS u Smederevu, zatim aktivista, umetnik i urednik i koordinator tribinskog programa Kulturnog centra Rex Nebojša Milikić, Vlada Đurić iz Umetničke asocijacije, koji je i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, grafički dizajner Slavimir Stojanović, Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_Kuda.org u Novom Sadu, direktorka Centra za kulturu Sopot Suzana Anastasov Marković, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom Jelena Pajović van Reenen, direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, Marko Miletić, član Kontekst kolektiva i jedan od urednika portala Masina.rs, Zoran Gajić iz Centra za konceptualnu politiku, kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Nebojša Milenković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladislava Gordić Petković, umetnik Milan Bosnić, novinarka i urednica kulture u Radio Beogradu 202, pozorišna kritičarka i dramaturškinja Aleksandra Glovacki, umetnica i aktivistkinja Tanja Ostojić, šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport...
Pozivamo sve da se priključe raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”, a argumentovane komentare uzećemo u obzir prilikom daljeg istraživanja i analize.
Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.
