Mitovi o EU: Milan Bosnić

Umetnik Milan Bosnić smatra da su najzastupljeniji mitovi o Evropskoj uniji oni koji se tiču toga da će “pare da pljušte sa neba” i da će biti izgubljen nacionalni identitet. Bosnić kaže za serijal “Zašto DA NE u EU” da od ulaska Srbije u EU očekuje pristup brojnijim fondovima i intenzivniju saradnju s kolegama i institucijama kulture u inostranstvu. Smatra da Srbija nigde “logičnije i prirodnije” ne pripada nego EU, ne samo geografski, već i kulturološki.

Umetnik Milan Bosnić smatra da su najzastupljeniji mitovi o Evropskoj uniji oni koji se tiču toga da će “pare da pljušte sa neba” i da će biti izgubljen nacionalni identitet. Bosnić kaže za serijal “Zašto DA NE u EU” da od ulaska Srbije u EU očekuje pristup brojnijim fondovima i intenzivniju saradnju s kolegama i institucijama kulture u inostranstvu. Smatra da Srbija nigde “logičnije i prirodnije” ne pripada nego EU, ne samo geografski, već i kulturološki.

- Da li ste za ulazak u EU?

M.B: Da, apsolutno sam za ulazak Srbije u EU. Mislim da ne može ništa loše u svemu tome da se desi. Nisam siguran da će Srbija doći do EU, da će nas neko primiti, nisam siguran ni da će do tada EU postojati i da će izgledati kako izgleda danas, ali u svakom slučaju, već sam proces približavanja EU je pozitivna stvar zato što nosi sa sobom regulativu, zakone i, konačno, evropske političare koji su u stanju da pritiskom nateraju naše moćnike da donesu i primene neke zakone, da poprave situaciju u državi, što je već samo po sebi neprocenjivo.

- Šta bi se moglo očekivati u sektoru kulture ulaskom Srbije u EU?

M.B: Ono o čemu se najčešće govori jeste pitanje novca. Naravno da neće padati s neba, ali sam siguran da će ga biti više. Na primer Slovenija - mala država sa znatno manje stanovnika od Srbije i znatno manjom kulturnom scenom, pa samo ŠKUC ima veći godišnji budžet nego verovatno ceo nevladin sektor u vizuelnim umetnostima u Srbiji. Znam da su pre nekoliko godina u jednom trenutku imali milion evra na godišnjem nivou. Za mene kao umetnika značajno to što ću imati bolji pristup institucijama, lakše mogućnosti boravka u inostranstvu. Već nam je bela Šengen lista dosta pomogla, ali recimo, diSTRUKTURA ima po nekoliko ATA karneta godišnje, pa su to neverovatna maltretiranja svaki put na granici. To su sve sitnice, ali kada se skupi, jako je naporno. Dakle, pristup brojnijim fondovima i bolja, intenzivnija saradnja s institucijama kulture u inostranstvu.

- Koji su najzastupljeniji mitovi o EU u oblasti kulture?

M.B: Počev od toga da će pare pljuštati s neba, a neće - moraćeš da se potrudiš oko toga. Ovde je teško zaraditi novac, i napolju je isto, samo što tamo ima više mogućnosti.

Drugi mit je da ćemo izgubiti naš identitet. Ja ne znam šta je to srpski identitet. Mi smo izlagali u Tokiju nekoliko puta i kada se izmakneš malo i iz perspektive Azije posmatraš Evropu, ne znam koliko su partikularni identiteti primetni.

Najviše putujem po Evropi, više meseci godišnje provodim po evropskim zemljama i zaista nisam primetio da neko ugrožava bilo čiji identitet. Možda to postoji, ali ja to nisam primetio. Mislim da je neko u ranijem intervjuu za ovaj serijal rekao da bi ovde mogao da se dogodi sličan primer kao u Portugaliji - da kvalitetni, obrazovani i inteligentni ljudi napuste zemlju onog trenutka kad ona uđe u EU. Mislim da je ovde nemoguće da se to desi, jer su takvi ljudi već napustili Srbiju.

Dakle, to su neki mitovi u koje ja apsolutno ne verujem i mislim da nigde logičnije i prirodnije ne pripadamo nego toj istoj EU. Konačno, i geografski joj pripadamo, a svako ko misli da ne pripadamo kulturološki, neka svrati do Turske, Rusije, pa neka vidi - neka živi tamo dva meseca, pa neka se prebaci u Austriju i videće gde više pripada.

- Kakva su vaša iskustva s korišćenjem evropskih fondova?

M.B: Iskustva mi nisu bogata, moja organizacija je mala, a kao umetnik uglavnom se oslanjam na institucije koje to rade u moje ime. Moja organizacija ProArtOrg je bila nosilac projekta za EU sredstva - ispred jedne bosanske i austrijske organizacije, ali nismo prošli na tom konkursu. Nekoliko puta smo bili partneri i prošli smo u Slovačkoj, Sloveniji, Austriji. Lepo smo radili i dobro se sve to završilo.

Mislim da time treba da se bave srednje i veće nevladine organizacije. Program Kreativna Evropa je dobar i treba raditi uprkos tome što je birokratija komplikovana, što su preduslovi složeniji. Mislim da postoje nove nevladine organizacije s mladim, odlučnim i beskompromisnim ljudima koji  verujem da bolje razumeju to što se dešava u evropskim kulturnim politikama, nego što mi stariji to možemo da ispratimo i uopšte prihvatimo time da se bavimo.

Razgovor sa Milanom Bosnićem deo je projekta “Zašto DA NE u EU?” koji ZMUC i SEEcult.org realizuju kroz seriju intervjua sa akterima sektora kulture u Srbije u vezi sa mitovima, očekivanjima, strahovima i dilemama kulturne scene u vezi sa priključenjem EU. Sagovornici su i evroentuzijasti, i evroskeptici, i neopredeljeni - kako sa institucionalne, tako i sa nezavisne scene.

Među sagovornicima su i: v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković, filmski scenarista Dimitrije Vojnov, pevač grupe Darkwood Dub Dejan Vučetić Vuča, Rastko Šejić iz udruženja Šta hoćeš, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović, Vladislav Nešić iz Omladinskog pozorišta PATOS u Smederevu, zatim aktivista, umetnik i urednik i koordinator tribinskog programa Kulturnog centra Rex Nebojša Milikić, Vlada Đurić iz Umetničke asocijacije, koji je i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, grafički dizajner Slavimir Stojanović, Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_Kuda.org u Novom Sadu, direktorka Centra za kulturu Sopot Suzana Anastasov Marković, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom Jelena Pajović van Reenen, direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, Marko Miletić, član Kontekst kolektiva i jedan od urednika portala Masina.rs, Zoran Gajić iz Centra za konceptualnu politiku, kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Nebojša Milenković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladislava Gordić Petković, slikar i pisac Mileta Prodanović, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, novinarka i urednica kulture u Radio Beogradu 202, pozorišna kritičarka i dramaturškinja Aleksandra Glovacki, umetnica i aktivistkinja Tanja Ostojić, šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport...

Pozivamo sve da se priključe raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”, a argumentovane komentare uzećemo u obzir prilikom daljeg istraživanja i analize.

Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.