Šta Beograd podržava u kulturi u 2019.

Grad Beograd objavio je 23. aprila rezultate godišnjeg konkursa za (su)finansiranje projekata u kulturi za 2019. godinu koji pokazuju da je nastavljen trend izostavljanja podrške za mnoge ključne aktere na kulturnoj i umetničkoj sceni, a među nosiocima niza podržanih projekata ponovo su udruženja, preduzeća i PR agencije dosad nepoznate stručnoj i široj javnosti.

Za nešto više od 300 projekata ukupno je odobreno oko 136,6 miliona dinara, što je oko 1,15 milion evra. To je za oko 20 miliona više nego što je izdvojeno 2018. godine na osnovu konkursa, čiji su rezultati izazvali bili burne reakcije u javnosti. Za razliku od prakse Ministarstva kulture i informisanja Srbije i uprkos ranijim negodovanjima, rezultati Konkursa gradskog Sekretarijata za kulturu i ovoga puta su objavljeni bez zbirnih iznosa, obrazloženja odluka konkursnih komisija i imena njihovih članova, kao i spiska odbijenih projekata, a kako je navedeno, zasnovani su na Uredbi o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave.

U oblasti književnosti izdvojeno je 5,87 miliona dinara za 24 projekta, u oblasti muzike 27,57 miliona za 49 projekata, a za likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu 19,73 miliona za 63 projekta. Za pozorišnu umetnost odobreno je 20,95 miliona za 41 projekat, a za umetničku igru (klasičan balet, narodnu i savremenu igru) 19,94 miliona za 29 projekata. U oblasti filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva izdvojeno je 3,2 miliona za osam projekata, za manifestacije vezane za filmsku umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo 6,55 miliona za 14 projekata, za digitalno stvaralaštvo i multimedije pet miliona za osam projekata, za ostala izvođenja kulturnih programa (mjuzikl, cirkus, pantomima, ulična umetnost) šest miliona za 13 projekata, za kulturno nasleđe 11,9 miliona za 26 projekata, za bibliotečko-informacione delatnosti 1,3 milion za pet projekata, za naučno-istraživačke i edukativne delatnosti 8,28 miliona za 23 projekta, a za menadžment u kulturi 300.000 dinara za jedan projekat.

Odobrena sredstva kreću se u rasponu od 22.000 dinara do osam miliona, koliko je izdvojeno za nedavno završeni 16. Beogradski festival igre (BFI). Kao i 2018. godine, drugi najveći iznos - tri miliona dinara, dobila je Beogradska filharmonija za projekat “Koncert na otvorenom”, koji treću godinu realizuje na Ušću, uz besplatan ulaz, a najavljen je za 23. jun.

Podrška za BGF za milion dinara manja je nego 2018. godine, a to je, inače, jedan od ukupno 49 projekata podržanih u oblasti muzike (stvaralaštvo, produkcija, interpretacija), za koje je izdvojeno ukupno 27,57 miliona dinara.

Po odobrenim iznosima izdvajaju se i Kulturni centar Surčin koji je za manifestaciju “Bojčinsko kulturno leto” dobio dva miliona dinara, koliko i Kolarčeva zadužbina za ciklus koncerata “Kolarac tvoj svet muzike”. Za manifestaciju “Fire Beograd” preduzeća Love & Brands odobren je 1,5 milion dinara, za “Arhangel moto rok fest” u Grockoj 1,2 milion dinara, a po milion dinara dobili su Kolarčeva zadužbina za godišnji ciklus Kolarčev podijum kamerne muzike, Udruženje klasičnih gitarista Srbije za jubilarni, 20. Gitar Art Festival, kao i Umetničko obrazovanje “Čarobna frula” za projekat “Muzička edukacija dese od 3 do 7 godina”. Međunarodna tribina kompozitora, koja će biti održana 28. put, podržana je sa 500.000 dinara, što je nešto više nego što je dobilo Umetničko udruženje Jenejart za projekte “Opera Karavan: Venčanje pod fenjerima” (300.000) i “Džepna opera: Slepi miš” (170.000).

Tradicionalno, najveći broj podržanih projekata (63) je u oblasti likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture, gde već godinama i stiže najveći broj prijava. Ukupan iznos izdvojen za tu oblast (19,73 miliona) veći je za oko sedam miliona u odnosu na 2018. godinu, ali među 63 podržana projekta ponovo nema nekih od najaktivnijih galerija, uključujući i Remont i U10, u kojima je 2018. godine, inače, održan i deo programa Oktobarskog salona - najveće gradske manifestacije u oblasti savremene umetnosti.

Po broju podržanih projekata ističe se preduzeće Vizuelno doo, registrovano za dizajn i grafičke usluge, koje je dobilo ukupno 2,65 miliona dinara za četiri izložbe (Beograd - top mesta - 700.000, EKO arhitektura - 600.000, Nove vibracije - 650.000 i Gradimo budućnost - 700.000).

Udruženje likovnih umetnika Srbije dobilo je za programe galerije ULUS i Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" po milion dinara, a po podršci za godišnji izlagački program izdvaja se i Galerija 73 na Banovom brdu, koja je dobila 800.000. Među retkim galerijama koje su takođe dobile podršku za godišnje programe su i Galerija Zvono (500.000), Gradska galerija Kulturnog centra Grad i Centar za kulturu Grocka (po 400.000), Likovna galerija Kolarca (200.000) i X vitamin (150.000).

Srpska akademija nauka i umetnosti dobila je 1,1 milion dinara za izložbe “Svetomir Arsić Basara” (500.000) i “70 godina Grafičkog kolektiva” (600.000).

Među podržanim projektima su, između ostalog, i “Porodični dan u galeriji Novembar”, za koji je izdvojeno 100.000 dinara, što je nešto više nego što je, između ostalog, Fakultet likovnih umetnosti dobio za rezidencijalni projekat vizuelnog umetnika iz Dizeldorfa (80.000).

Galerija Rima dobila je 800.000 dinara za učešće na Sajmu umetnosti Vienna Conemporary u Beču.

Takođe, Galerija Rima dobila je i 500.000 dinara za monografiju “Veličković - crteži 2005 – 2018”, ali u oblasti književnosti (stvaralaštvo i prevodilaštvo), u kojoj su ukupno podržana 24 projekta sa 5,87 miliona dinara (prošle godine 33 projekta sa 6,29 miliona).

Među podržanim projektima u oblasti književnosti su i manifestacije, poput “Igrale se delije” (200.000) istoimenog udruženja, 9. “Međunarodni sabor duhovne poezije Rakovica” (100.000) i “Kroz pesmu i priču” (150.000) Književnog društva Rakovica.

Za 41 projekat u oblasti pozorišne umetnosti izdvojeno je 20,9 miliona dinara, što je oko sedam miliona više nego 2018. godine, kada su podržana 64 projekta.

Po visini iznosa, izdvaja se podrška Kulturnom centru Čukarica za 4. “Štrih fest” (1,4 milion), te preduzeću Klan production za predstavu “Celo telo tu me boli” (1 milion) i Udruženju za zaštitu mladih za projekat “Kulturom do mladih” (900.000).

Po broju podržanih projekata izdvaja se i Prvo prigradsko pozorište Lazarevac, koje je dobilo 1,5 milion dinara za 12. Festival profesionalnih pozorišta Srbije za decu i mlade "Mali Joakim” (700.000) i predstave “Strahinja” (500.000) i “Naši preci, jedite sa nama” (300.000). Javno preduzeće Sportsko kulturni centar "Obrenovac" dobilo je 1,2 milion dinara za predstave “Četiri praseta” i “Sumnjivo lice”.

Podržano je, između ostalog, nekoliko projekata Udruženja dramskih umetnika Srbije - izložba povodom stogodišnjice (miliona dinara), nagrade “Ljubinka Bobić” i “Bojan Stupica” (po 300.000) i “Dobričin prsten” (400.000), te pozorišne novine Ludus (500.000).

U oblasti umetničke igre, u kojoj je podržano 29 projekata sa 19,9 miliona dinara, prednjači Dance council - Savet za igru Srbije, koji je za 16. Beogradski festival igre dobio osam miliona dinara (tri miliona više nego 2018). Takođe, Nacionalna fondacija za umetničku igru dobila je dva miliona dinara za predstavu "Ana Pavlova".

Podržana su i brojna kulturno-umetnička društva, pa je KUD Abrašević na primer, dobio 900.000 dinara za "Božić u Srba", dok je, između ostalog, Udruženje baletskih umetnika dobilo za 23. Festival koreografskih minijatura 500.000 dinara

U oblasti filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva podržano je osam projekata sa 3,2 miliona dinara, što je za oko 2,5 miliona manje nego 2018. godine, ali su povećana sredstva za manifestacije u vezi sa filmskom umetnošću, pa je za 14 projekata izdvojeno 6,55 miliona dinara (prošle godine 3,64 miliona za 19 projekata). Uprkos tome, sredstva za neke od najznačajnijih festivala ostala su skromna – za jubilarni, 25. Festival autorskog filma izdvojen je jedan milion dinara, a po 500.000 odobreno je za 15. Slobodnu zonu, 15. Festival evropskog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih”, 12. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks i 11. Međunarodni festival LGBT filma ''Merlinka''. Pola miliona odobreno je i Kulturnom centru ''Čukarica'' za 4. filmski festival “Restl fest”, dok je za 16. festival “Balkanima” u Domu kulture Studentski grad izdvojeno svega 200.000 dinara.

Nešto više od tih festivala dobilo je, međutim, Udruženje građana ''Zemunfest'' za ''Zemunski otvoreni festival'' (600.000) i Studio za filmsku, video i audio produkciju i marketing “Star media” za “Letnji bioskop na Vračaru” (700.000).

U oblasti digitalnog stvaralaštva i multimedija podržano je osam projekata sa pet miliona dinara, od čega je petina izdvojena za “Agape - TV serijal”, u produkciji Agape knjige, a nešto manje za “Virtuelni muzej srpskog ratnika” Saveza boračkih organizacija Republike Srbije (800.000).

U oblasti ostalih izvođenja kulturnih programa (mjuzikl, cirkus, pantomima, ulična umetnost), podržano je 13 projekata sa šest miliona dinara, a četvrtina je otišla na “Rakovački međunarodni karneval” (1,5 milion) udruženja “Rakovački karneval”.

U oblasti kulturnog nasleđa podržano je 26 projekata sa 11,9 miliona dinara, što je za oko dva miliona više nego 2018. godine.

Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti dobila je jedan milion dinara za projekat “Slobodan Jovanović, život, delo, vreme”, kao i 700.000 dinara za konzervaciju, restauraciju i publikovanje umetničke zbirke.

Po milion dinara dobili su preduzeće Hominid Advertising za “Signalizaciju znamenitih objekata Beograda” i Centar za kulturu i obrazovanje Rakovica za “Duhovne svečanosti ‘Put duhovnosti’”, nešto manje Centar za Srbe u rasejanju ''Sveti Sava'' za festival “Jezičke avanture” (900.000), te Muzej Srpske pravoslavne crkve za projekat “Osam vekova umetnosti pod okriljem SPC” (800.000).

U oblasti bibliotečko-informacione delatnosti odobreno je pet projekata, za koje je izdvojen 1,3 milion dinara, a za projekte u oblasti naučno-istraživačkih i edukativnih aktivnosti 8,28 miliona za 23 projekta, uključujući projekat “Srem u Velikom ratu” koji je pojedinačno gledano dobio najmanju podršku na ovogodišnjem konkursu – 22.000 dinara.

Između ostalog, udruženje “Epomena” dobilo je 800.000 za projekat “Medijska slika kulture u Beogradu”, a nešto manje je odobreno Kolarčevoj zadužbini za “Predavački i tribinski program” (700.000).

U oblasti menadžmena u kulturi podržan je samo jedan projekat - Fakultet dramskih umetnosti dobio je 300.000 dinar za “150 godina dramske pedagogije u Srbiji”.

Prošlogodišnju konkursnu sezonu obeležilo je nezadovoljstvo velikog dela kulturne scene u Beogradu rezultatima gradskog konkursa čija je analiza pokazala bila da je je većina glavnih aktera kulture diskriminisana, a da je, s druge strane, podrška dodeljena projektima sumnjivih organizacija koje se ili ne bave kulturom, ili su registrovane i preregistrovane uoči samog konkursa. Takve organizacije činile su trećinu od ukupnog broja podržanih projekata. Predstavnici Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, Univerziteta umetnosti u Beogradu, ULUPUDS-a, ULUS-a, Srpskog PEN centra, Srpskog književnog društva, Muzikološkog društva Srbije i Foruma za kulturu Evropskog pokreta, zatražili su bili smenu  tadašnje gradske sekretarke za kulturu Ivone Jevtić, te poništenje konkursa zbog kršenja procedure i nepoštovanja kriterijuma, javnu raspravu o sprovođenju kriznog konkursa i o utvrđivanju kriterijuma konkursa i izbora članova komisija, kao i objavljivanje kompletne dokumentacije o rezultatima gradskog konkursa za podršku projektima u kulturi 2018, kao i narativnih i finansijskih izveštaja projekata podržanih na konkursu za 2017.

Na te zahteve nije bilo reakcija nadležnih, a Ivona Jevtić razerešena je u oktobru 2018. i ujedno imenovala za v.d. direktora Muzeja Nikole Tesle, dok je na mesto gradskog sekretara imenovan Ivan Karl.

Rezultati gradskog Konkursa za (su)finansiranje projekata u oblasti kulture objavljeni su i ove i 2018. godine bez obrazloženja, zbirnih iznosa i imena članova komisije, što je bio slučaj i 2017. godine, kada se tek na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, na zahtev Građanskih inicijativa, saznalo ko je odlučivao o predloženim projektima.

*U prilogu: Rezultati Konkursa Sekretarijata za kulturu Beograda za 2019. (pdf)

(SEEcult.org)