Glas majke nestale bebe u potrazi za istinom

Film “Šavovi” Miroslava Terzića o krađi beba u beogradskim porodilištima, zasnovan na istinitoj priči, nakon svetske premijere i prvih nagrada na Berlinalu, ima priliku da premijerno vidi i publika 47. Festa. Poruku te potresne drame, nastale prema scenariju Elme Tataragić, bilo bi dobro da čuju i poslanici Skupštine Srbije povodom najavljenog zakona posvećenog zastrašujućem problemu nestanka beba sa kojim se, kako se procenjuje, suočava najmanje oko 500 porodica.

Filmska priča o nestanku novorođenih beba iz bolnica koje su godinama, prema svedočenjima stotina roditelja, proglašavane umrlim, a zapravo su prodavane na usvajanje, konretno je inspirisana svedočanstvom krojačice iz Beograda Drinke Radonjić, koja već skoro dve decenije traga za svojim navodno umrlim sinom, boreći se protiv bolničke administracije i lekara, policije, sudova i opštinskih funkcionera kako bi došla do istine. Nedostatak umrlice, kao dokaza da je beba sahranjena, tumači se nekadašnjom praksom odstranjivanja “medicinskog otpada” iz porodilišta. Zahvaljujući insajderskoj pomoći u opštinskoj vlasti, glavna junakinja “Šavova”, koju igra Snežana Bogdanović, ipak uspeva da dođe do podataka koji je dovode do istine o sudbini sina.

“Jako je bilo bitno da se toj ženi da glas i da se njena priča ispriča”, rekla je Snežana Bogdanović 28. februara na konferenciji za novinare 47. Festa, na kojem će “Šavovi” biti premijerno prikazani 1. marta, nakon nedavnog učešća u programu Panorama Berlinala, gde je taj film dobio nagradu Europa Cinema Label, a zauzeo je i drugo mesto prema glasovima publike.

Do nastanka "Šavova", čiji se festivalski i bioskopski život poklapa sa najavom nadležnih da će problem nestanka beba biti ozvaničen i posebnim zakonom na jednom od prolećih zasedanja, došlo je tako što je reditelj Miroslav Terzić pre oko 18 godina pronašao novinski članak o jednom takvom slučaju – u vreme kada je i sam postajao otac. Istražujući dalje, u arhivu Politike pronašao je čitav fajl Krađa beba, a sticajem okolnosti, upoznao je u jednoj krojačkoj radnji ženu čija je priča poslužila za temelj scenarija. Nakon intervjua koji je uradio sa njom, scenario je na osnovu te istinite priče uobličila Elma Tataragić kao priču svih onih roditelja koji se suočavaju sa sličnim zastrašujućim problemom.

Još dok je radio intervju s Drinkom Radonjić, Terzića su njen stav i čvrstina podsetili na Snežanu Bogdanović, koja je 1994. godine napustila uspešnu filmsku i pozorišnu karijeru u Beogradu i preselila se u Njujork sa suprugom Uliksom Fehmiuom, inače producentom filma “Šavovi”, nastalog u koprodukciji Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Snežana Bogdanović rekla je da su dokumentarni materijal i intervju s Drinkom Radonjić ostavili na nju veliki utisak i da je smatrala da je snagu i energiju te žene nemoguće nadjačati glumačkom interpretacijom.

“Jako sam bila uzbuđena, ali i motivisana da radim”, rekla je Snežana Bogdanović, koja se uoči snimanja filma intenzivno družila sa Drinkom Radonjić, posećivala je u krojačkom salonu, naučila da šije...

“Probala sam da budem ona. Zatvorila sam oči i rekla: ‘Od ovog trenutka ja sam ona’”, rekla je Snežana Bogdanović, koja u “Šavovima” pleni mirnoćom i očiglednom upornošću da dođe do istine, uprkos nedovoljnoj podršci zabrinutog supruga (Marko Baćović) i ćerke koju je na neki način i zapostavila (Jovana Stojiljković).

Marko Baćović rekao je da njegov lik pokušava da zaštiti suprugu od novih ožiljaka i rana dugogodišnje borbe za istinu, zbog koje je i hapšena, završavala na psihijatriji i suočavala se sa raznim drugim strahotama, počev od obaveštenja da im je dete umrlo nekoliko sati posle porođaja, pa do svih drugih muka koje je jako teško izraziti.

“Ona traži istinu koja je prirodna ljudskom biću i zato je film više od Drinkine borbe – to je borba čoveka u svakom sistemu koji ne može ili neće da ga sačuva od jedne takve tragedije”, rekao je Baćović, koji je naveo i da je bio oduševljen što je dobio ulogu, a igrao je i u ranijem Terzićevom filmu "Ustanička ulica".

Prema rečima Snežane Bogdanović, svest da će filmom ispričati Drinkinu priču bio je celoj ekipi vetar u leđa, a njene reči da joj film mnogo znači – najveća satisfakcija.

“Mi kao umetnici treba da uperimo svetlo na priču koja ne bi mogla da dođe do javnosti drugačije”, rekla je Snežana Bogdanović.

Snežana Bogdanović rekla je i da se lično oseća mnogo emotivnije i slabije od Drinke u stvarnom životu, koja je, kako je saznala iz dugih razgovora sa njom, plakala samo kada je niko ne vidi, kada je sama kod kuće. Više puta je, kada bi osetila slabost, odustajala od pojavljivanja u opštini i na drugim šalterima na kojima je tražila istinu.

Navodeći da ne zna kada je samoj Drinki bilo najteže u celoj toj potrazi, Snežana Bogdanović rekla je da je njoj u glumačkom procesu to bilo na kraju – kada se njen lik suočava sa pronađenim sinom, ali i odlučuje da ga pusti da ode, jer je majčinstvo i pravo na odgajanje deteta zauvek izgubljeno, a on je duboko uznemiren razvojem događaja.

Uliks Fehmiu rekao je da je izuzetno važno što je Terzić uspeo da umetničkim kvalitetom filma dostigne nivo strahovitog problema nestalih beba.

“U suprotnom, veoma lako bismo mogli da budemo u obrnutoj situaciji i da ono što smo hteli da kažemo kao ljudi ne uspemo da prenesemo”, rekao je Fehmiu, ističući da su strahote kroz koje je Drinka Radonjić prošla “potpuno mirna, ali apsolutno dosledna” prepoznali i reditelj i glavna glumica, a i scenario Elme Tataragić pisan je “rukopisom koji nije smišljen zato što ga je neko tako zamislio, već se porodio iz priče te žene”.

Prema rečima Fehmiua, scenario “Šavova” je uglavnom prolazio lako gde god bi ga poslali sa upitom za podršku.

“Svi znamo da nema novca za kulturu, umetnost, kinematografiju, ali što se tiče ovog projekta, lako je otvarao vrata. Nekada smo morali par puta da pokucamo, kao u Hrvatskoj i BiH, ali osnovna podrška Filmskog centra Srbije, Slovenačkog filmog fonda, a onda i Eurimaža, odmah je dobijena”, rekao je Fehmiu.

Producentkinja Milena Trobozić Garfield istakla je da je film “Šavovi”, u kojem igraju i Vesna Trivalić, Dragana Varagić, Ksenija Marinković, Jelena Stupljanin, Petar Benčina, Radoslav Milenković, Rade Marković, Petar Čemerikić... pre svega ženska priča, ali je i univerzalna, a to je prepoznato i na Berlinalu.

“Berlin je pokazao da – ako imate dobru priču, koja je lokalna, ali i univerzalna, i koja izaziva emocije – bilo smeh, bilo suze, nije važno koliko je mala zemlja iz koje dolazi”, rekla je ona.

Inače, zakon o rešavanju slučajeva nestalih beba, koji je već više od godinu dana u proceduri, najavljen je na proleće pred poslanicima Skupštine Srbije, ali nacrt tog dokumenta ne zadovoljava roditelje koji godinama traže istinu. Roditelji smatraju da predloženi zakon ne garantuje da će istraga o nestanku beba dovesti do istine, već predviđa novčanu nadoknadu. Na tom zakonu insistira i Savet Evrope kako bi se omogućilo sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava i kako bi porodice saznale sudbinu nestalih beba.

Nakon premijerne i prve reprizne projekcije 1. i 2. marta u Kombank dvorani, “Šavovi” su na programu 47. Festa i 2. marta u Art bioskopu Kolarac, a poslednjeg festivalskog dana, 3. marta, u bioskopu Fontana. U bioskopima će biti u distribuciji MegaCom Filma.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU (pdf).

(SEEcult.org)