Dokumentarci o filmskim ikonama na 47. Festu
Među 125 premijernih naslova na 47. Festu je i izbor dokumentarnih filmova koji pružaju uvid u fascinantne živote kultnih ličnosti koje su obeležile istoriju svetskog filma, počev od novog ostvarenja slavnog Pitera Bogdanoviča o jednoj od najvećih zvezda nemog filma - Basteru Kitonu.
“Veličanstveni Baster” pruža uvod u život i delo tog velikog umetnika za nove generacije filmofila.
Basterov stoički izraz lica i fizička komedija su u temeljima današnje filmske komedije, a Bogdanovič intervjuiše autore koji svedoče o uticaju koji je ostavio na istoriju filma - od komičara poput Bila Hejdera i Džonija Noksvila, do reditelja Kventina Tarantina i Vernera Hercoga.
“Robi Miler: Život u svetlosti” delo je snimateljke Kler Pajman, koje je nezaobilazno štivo za profesionalce iz sveta filma, posebno one koji se bave kamerom i fotografijom. Miler, čuveni direktor fotografije, zaslužan za neke od kultnih filmova Džima Džarmuša, Vima Vendersa i Larsa fon Trira, ostavio je za sobom veliku arhivu ličnih fotografija i snimaka koje je načinio tokom života. Kler Pajman koristi taj materijal kao osnovu za svoj film, stvarajući mozaički prikaz tog kompleksnog čoveka i umetnika.
U čast svog prijatelja, Džarmuš je sačinio muziku za taj film u saradnji sa Karterom Loganom.
Čuveni fotograf Brus Veber ovekovečio je život omiljenog holivudskog antiheroja Roberta Mičama. Veber je sredinom 90-ih počeo da pravi video portret Mičama, ali ga je glumčeva smrt prekinula i materijal je pao u zaborav. Dvadeset godina kasnije, Veber konačno prikazuje poslednje snimke legendarnog “lošeg momka” koje kombinuje sa intervjuima njegovih prijatelja i kolega kao što su Džoni Dep, Benisio del Toro i drugi.
Mičam je bio beskrajno fascinantna ličnost, glumac koji je večito tvrdio da je gluma lak posao, seks simbol vesterna i film noara koji je u slobodno vreme pisao poeziju, čovek koji je ušao u legendu svojim ulogama, ali i avanturama u koje je konstantno upadao. Dokumentarac “Robert Mičam: Fine devojke ne ostaju na doručku” donosi fascinatne detalje iz života čoveka za koga su kolege tvrdile da ipak najbolje uloge ostvaruje na žurkama.
Legendarni njujorški klub Studio 54 obeležio je jednu epohu i krajem 70-ih bio je najekskluzivnije okupljalište zvezda tog perioda. O tom prostoru se ispredaju legende, a retki su oni koji su imali privilegiju da prisustvuju žurkama koje su se održavale na vrhuncu slave kluba od 1977-1980. U novom dokumentarcu Meta Tirnauera “Studio 54” nema zvezda, a nema ni disko muzike. Jedina osoba na koju reditelj želi da se fokusira je Ian Šrejger, osnivač kluba koji prvi put u javnosti govori o svojim iskustvima.
Pored ekskluzivnih intervjua sa Šrejgerom, tu je i nikad do sad viđen materijal iz kluba koji su snimili studenti za projekat koji nikad nije ugledao svetlost dana.
Program DokuFest nudi i posebnu poslasticu za sve koji su voleli Vitni Hjuston. Reditelj Kevin Mekdonald pažljivo je odvojio čuvenu pevačicu od skandala i tabloidskih priča koje su je pratili ceo život. Vitni je razbila više rekorda nego bilo koja žena u svetu muzike – imala je više od 200 miliona prodatih albuma i sedam uzastopnih singlova na vrhu top lista. Glumila je i u nekoliko filmova pre nego što je njen fantastični talenat pao u senku skandala, droge i prerane smrti u 48. godini. Dokumentarac “Vitni” prikazuje intiman, beskompromisan portret Hjustonove i njene porodice, otkrivajući ujedno nove detalje njenog tragičnog života.
Filmovi u programu DokuFest najverovatnije neće zaživeti u bioskopima, pa su festivalske projekcije jedinstvena prilika za publiku da ih pogleda.
Fest predstavlja od 22. februara do 3. marta 125 premijernih naslova, koji će biti prikazivani u: Sava centru, Kombank dvorani, Domu omladine, Dvorani KCB-a, Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju Kinoteke, Centru za kulturu "Vlada Divljan", bioskopima Fontana, Cine Grand – Capitol park Rakovica, Cineplexx Usce, Cineplexx 4D Delta city, Cineplexx Big, u Art bioskopu Kolarac i Centru za kulturu Sopot.
Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU (pdf).
(SEEcult.org)
