12. Filmske mutacije – Gestovi andergraunda
Filmske mutacije – festival nevidljivog filma predstavlja od 20. januara do 4. februara u Zagrebu uzbudljiv program objedinjen sloganom “Gestovi andergraunda”, a među gostima je najavio jednog od najintrigantnijih filmskih autora današnjice, katalonskog radikalnog sineastu Alberta Serru. Program 12. Filmskih mutacija uključuje i retrospektivu katalonskog filmskog autora Pere Portabelle, te radove Jamesa Benninga, Haruna Farockija i Antje Ehmann.
Festivalski program, koji će posle Zagreba biti predstavljen delom i u Rijeci i Splitu, počinje diptihom filmske vampirologije katalonskih umetnika - filmovima žudnje Vampir Cuadecuc (1970) Pere Portabelle i Priča o mojoj smrti (2013) Alberta Serre.
Kustoska politika Filmskih mutacija je rizomatsko povezivanje istorijskih filmskih avangardi sa savremenim dispozitivima pokretnih slika, a u tom sučeljavanju ogleda se i šest decenija Portabellinog rada u trenjima španskog političkog i umetničkog krajolika, te Serrina eksplozija prošireno-filmskih otkrića i oblika koja izaziva i začuđuje publiku poslednjih godina.
Program Alberta Serre obuhvata šest filmova - od posvete Fazbinderu Cuba libre (2013), preko radikalnih književno-istorijskih porteta: mitskog putovanja Don Kihota i Sanča Panse Viteška čast (2006) i njihovog povratka u La Manču u metafilmskom pismu Lisandru Alonsu iz serije Korespondencije, Gospodin je činio čuda u meni (2011), fiktivnog susreta Kazanove i Drakule u Priči o mojoj smrti (2013), do dve izvedbe smrti kao ultimativne tajne (kako je Amos Vogel imenovao tradiciju te subverzije) Smrt Luja XIV (2016) sa harizmatskim Jean-Pierreom Leaudom i Roi Soleil (2018).
Albert Serra, Priča o mojoj smrti / Story of my death (2013)
Uz razgovore u kinu Europa, Serra će 22. januara održati masterklas na filmskom odseku Akademije dramske umetnosti u Zagrebu, najavili su organizatori.
Filmovi Pere Portabelle umetnički su dokumenti revolucionarnih ideja u razdoblju političke represije, zatvaranja i cenzure, u kojem je delovala zajednica pesnika, performera, kompozitora, konceptualnih umetnika. Njegov fantazmatski materijalizam gest je umetničkog andergraunda stvaran u prikrivenim okolnostima, a dugotrajno prećutkivanje jedan je od razloga za to što se njegov rad tek sada može videti u hrvatskim bioskopima. O Portabellinom opusu u kontekstu međunarodne političke i materijalističke avangarde govoriće suosnivač i stalni saradnik festivala Filmske mutacije Jonathan Rosenbaum, koji od ranih 1970-ih piše o njegovim filmovima, a na njihovu korespondenciju ukazuje i Portabellin predgovor španskom izdanju knjige Movie Mutations, projekta nastalog na Rosenbaumov podsticaj, koji je aktivno nadahnuće i samim Filmskim mutacijama.
Retrospektiva Portabelle u bioskopima Europa i Tuškanac obuhvata filmove: Ne računajte na prste (1967), Nokturno 29 (1968), Vampir Cuadecuc (1970), Umbracle (1972), Večera (1974-2018), Varšavski most (1989), Tišina pre Baha (2007), Generalni izveštaj o nekim stvarima važnim za javno prikazivanje (1976), Generalni izveštaj II. Nova otmica Evrope (2015), te kratkometražne filmove Pomozite Španiji (1969), Državne nagrade (1969), Miró drugi (1969), Katalonski pesnici (1970), Play Back (1970), Miró kovač (1973), Miró tapiserija (1973), Akcija Santos (1973), Oluja (2003), Neka živi piano! (2006) i Izmeštanje (2008).
Program 12. Filmskih mutacija nadahnut je i poslednjim rukopisom o fenomenologiji gesta filozofa medija i kulture Viléma Flussera (Geste, 1991) čija se ontologija i nomadologija slike, izmakla filmologiji, nadovezuje na prošlostoletnu liniju egzilske filozofije filma, pozorišta i kulture Waltera Benjamina, Bertolda Brechta, Rudolfa Arnheima i Siegfrieda Kracauera.
Dijalog Viléma Flussera (1920-1991) i Haruna Farockija (1944-2014) u kratkom filmu Schlagworte - Schlagbilder, ali i u celokupnom Farockijevom radu, početna je tačka programa filmova i instalacija koji će predstaviti umetnica i kustoskinja Antje Ehmann. Program uključuje Farockijeva filmska dekodiranja slika i gestova Ključne reči, ključne slike. Razgovor s Vilémom Flusserom (1986), Dva puta (1966), Srebro i krst (2010) i Zatvorske slike (2000).
Izložbeni program Antje Ehmann u Galeriji Kulturno-informativnog centra (KIC) obuhvata od 27. januara do 4. februara dve video instalacije: Farockijevu koreografiju gesta i prostora sećanja Transmisija (2007) i gradski portret kroz gest rada Marseille. Rad u jednom kadru (2018).
Antje Ehmann će otvoriti i izložbu 27. januara u dvorani KIC-a, izvedbom onlajn arhiva gradskih portreta A Labour in a Single Shot, koje je osmislila i radila sa Farockijem u radioničkoj formi od 2011. do 2014, a potom sa video umetnicom Evom Stotz. Autorka će radna pitanja projekta povezati sa Flusserovom fenomenologijom gesta: "Subjekat ispitivanja bio je ‘rad’: plaćeni i neplaćeni, materijalan i nematerijalan, bogat tradicijom ili posve nov. Gotovo svaka forma rada je ponavljajuća. Kako pronaći početak i kraj? Većina radnih aktivnosti događa se iza zatvorenih vrata. Često rad nije samo nevidljiv nego i nezamisliv".
Među gostima Filmskih mutacija najavljen je i Siegfried Zielinski, jedan od najnadahnutijih filozofa medija i kustosa savremene umetnosti i urednik (sa Peterom Weibelom i Davidom Irrigangom) impresivne Flusseriane, pojmovnika sa 250 Flusserovih lemma, izložbe Bez čvrstog uporišta – Vilém Flusser i umetnosti (ZKM, 2015.), kao i Flusserovog arhiva. Zielinski će 31. januara, predavanjem u MSU, uvesti publiku u duboko vreme medija.
Dvostruki program Jamesa Benninga, američkog umetnika strukturalnog filma, a obuhvata rad O Panama (u saradnji s umjetnikom Burtom Barrom i glumcem Willemom Dafoeom, 1983), te kratki nokturno L. Cohen (2017).
Programe filmova, video instalacija, predavanja i masterklasa, uvodnih izlaganja i razgovora osmislili su Antje Ehmann, Carles Guerra, Siegfried Zielinski, Nicole Brenez, Jonathan Rosenbaum, Luis Feduchi i Tanja Vrvilo, u saradnji s Pereom Portabellom, Albertom Serrom i Jamesom Benningom.
Fragmentom Totaliteta Jamesa Benninga najavljuje se ujedno prvo jesenje izdanje Filmskih mutacija, predviđeno za oktobar ove godine.
James Benning, O Panama, 1985.
Filmske mutacije filmološki je projekat o politikama filmskog kustostva koji je pokrenula 2007. godine filmološkinja i izvođačica Tanja Vrvilo sa grupom uticajnih filmologa i kustosa, autora epistolarnih eseja “Filmske mutacije: Pisma neke dece (nekoj deci) 1960-ih” (Alexander Horwath, Nicole Brenez, Raymond Bellour, Jonathan Rosenbaum, Adrian Martin, Kent Jones).
Tokom proteklih 11 izdanja festivala rađeni su filmski i kustoski programi za promišljanje modusa prenosa sistema slika, znanja i memorije filmskog dispozitiva u digitalnom dobu.
Stalno područje istraživanja su mutacije svetskih istorijskih filmskih avangardi i japanske kinematografije koja je predstavljana nizom retrospektiva i ciklusa. Festival je predstavio i više desetina programa koji izazivaju granice filma i savremene umetnosti, poput instalacija za bioskop i specifične lokacije, te arhivskih prisvajanja i izmeštanja živih slika prošlog veka.
Program 12. Filmskih mutacija, osim u bioskopima Europa i Tuškanac, održava se i u Muzeju savremene umetnosti, na Akademiji dramske umetnosti i u Kulturno-informativnom centru, a od 6. do 8. februara i u Art-kinu Croatia u Rijeci, te 2. i 3. marta u Kino klubu Split.
Festival organizuje umetnička organizacija Film-protufilm, a 12. izdanje odvija se u partnerskoj saradnji sa MSU, bioskopima Europa i Tuškanac - Hrvatskim filmskim savezom, KIC-om, Art-kinom Croatia u Rijeci, Kino klubom Split, Institutom Harun Farocki u Berlinu i Austrijskim filmskim muzejem u Beču. Program su podržali Hrvatski audiovizualni centar, Ured za kulturu Grada Zagreba, Ministarstvo kulture Hrvatske, Zaklada Kultura nova, Language Barrier Productions, Inc., Harun Farocki GbR.
Festivalski sajt je filmskemutacije.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
