• Search form

19.12.2018 | 18:12

Digitalizacija u Biblioteci Matice srpske

Digitalizacija u Biblioteci Matice srpske

Biblioteka Matice srpske započela je digitalizaciju snimanjem starih i retkih publikacija digitalnom kamerom, u okviru procesa zaštite publikacija, a u Digitalnoj biblioteci, koja je danas jedna od najvećih u Srbiji, ima od 2006. godine već više od 16.000 publikacija. Digitalizacija se odvija kao deo sistema zaštite starih i retkih publikacija u Odeljenju zaštite publikacija, u saradnji sa Odeljenjem stare i retke knjige i legata, a prema rečima zamenice upravnika BMS Novke Šokica-Šuvaković, cilj je zaštita, ali i brži i jednostavniji pristup publikacijama, promocija i predstavljanje bogatog fonda BMS i stvaranje novih kvalitetnih sadržaja.

Izbor građe za digitalizaciju, prema njenim rečima, obavlja se prema vrednosti, celovitosti, retkosti, učestalosti korišćenja i drugim važnim kriterijumima. Prioritet je dat publikacijama koje su opisane u redovnim edicijama Ćirilske rukopisne knjige BMS i Katalogu starih i retkih knjiga BMS, kao i izdanjima Biblioteke.

U Digitalnu BMS uključuju se novi sadržaji kontinuirano. Nakon skeniranja, odnosno fotografisanja pripremljenih publikacija, originalni fajlovi se deponuju na storidž i izrađuju se oprimitovane kopije koje se koriste za postavljanje u prezentaciju Digitalne BMS. Bibliotekari pregledavaju opitimizovane kopije publikacija, unose metapodatke i provezuju iz sa kopijama i označavaju za prikazivanje na prezentaciji. Za taj posao bibliotekari koriste autorizovanu prijavu na softver koji je izrađen za potrebe BMS. Za ceo proces BMS koristi softvere skenera, softvere za obradu slika, aplikativni softver za izradu Digitalne BMS...

Bogatstvo zbirki Digitalne BMS

Ukupan broj stranica u Digitalnoj BMS do sredine decembra 2018. iznosio je oko 1,35 milion, a odnosi se na više od 5.000 monografskih i gotovo 10.700 periodičnih izdanja.

Posebno se po značaju i broju digitalizovanih primeraka izdvajaju zbirke starih i retkih publikacija BMS: rukopisne knjige (90), srpske knjige 15-17. veka (9), srpske knjige 18. veka (271), srpske knjige od 1801. do 1867. godine (2.726), časopisi (31) i novine (6).

Skrinšot najpopularnijih izdanja u Digitalnoj BMS

Posebno je veliko korišćenje novina Zastava (1866-1929), časopisa Letopis Matice srpske (125- ) a na linku digital.bms.rs/ebiblioteka postoje najpopularnija izdanja. Korisnici su iz celog sveta, a najviše ih je iz Srbije i okruženja. Uglavnom su korisnici istraživači iz različitih oblasti, kulture, nauke i obrazovanja.

Među rukopisnim knjigama, inače, najstarija je Matičin apostol, ispisana na pergamentu u 13. veku, a u zbirci srpskih knjiga 15-17. vek, koja je najveća te vrste na svetu po broju izdanja i primeraka, najstarija knjiga je Oktoih prvoglasnik Đurđa Crnojevića (Cetinje, 1494), prva srpska i južnoslovenska inkunabula. Među srpskim knjigama 18. veka najstarija je Bukvar Teofana Prokopoviča (Rimnik, 1726), a posebno se ističu po značaju bakrorezna Stematografija Hristofora Džefarovića (Beč, 1741), dela Zaharije Orfelina, Jovana Rajića, Dositeja Obradovića i drugih srpskih pisaca. U zbirci srpskih knjiga od 1801. do 1867. godine, takođe najvećoj te vrste, dominiraju dela Vuka Stefanovića Karadžića, a nalaze se i dela Petra II Petrovića Njegoša, Đure Daničića, Lukijana Mušickog, Branka Radičevića i drugih srpskih pisaca i stvaralaca.

Digitalna BMS sadrži i zbirke stranih knjiga od 15. do 17. veka i od 18. do 19. veka, zatim objavljenija - svojevrsne oglase iz 18. veka kojima su se pisci ili izdavači knjiga i urednici časopisa obraćali čitalačkoj publici, zbirku oglasa od 1803. do 1867, zbirku sitne štampane građe do 1867. godine, te zbirke kalendara i mesecoslova, razglednica, plakata, likovnih radova, dokumentacionog materijala, fotografija, atlasa, muzikalija, planova grada, geografskih karata, kao i izdanja BMS i digitalizovanih knjiga štampanih posle 1867. godine.

Deo zbirke casopisa u Digitalnoj BMS

Izazovi u procesu digitalizacije

Svi učesnici u procesu digitalizacije, kako navodi Novka Šokica-Šuvaković, od velikog su značaja – kako bibliotekari koji odabiraju, tako i knjižničari zaštite koji pripremaju publikacije, te knjižničari operateri digitalizacije i informatičari.

Napominjući da BMS treba da angažuje još najmanje četiri operatera digitalizacije i dva informatičara, Novka Šokica-Šuvaković ukazuje da je BMS, recimo, nabavila softver DocWorks sa dve licence, ali nije u mogućnosti da ga koristi zbog toga što ne postoje stučnjaci koji bi radili u njemu.

“Njih treba obučiti za rad u softveru – posao nije jednostavan i obučavanje je neohodno u trajanju bar dva meseca. Potrebno je obučiti četiri stručnjaka koji bi trebalo da rade u dve smene uz saradnju informatičara”, dodala je Novka Šokica-Šuvaković, navodeći da su najveće prepreke u procesu digitalizacije tehničke, kadrovske i finasijske prirode.

“Najkritičniji su nam informatičari koji znaju nove tehnologija (programeri), operateri digitalizacije i stalni saradnici u digitalnim procesima”, precizirala je ona.

Rukopisne knjige moguće je prelistati u Digitalnoj BMS

BMS se priprema da prihvati standarde koji su dati u Pravilniku o bližim uslovima za digitalizaciju bibliotečko-informacione građe i Smernica za digitalizaciju kulturnog nasleđa kada je u pitanju sistem metapodataka, dok je sistem digitalizacije standardizovan i u skladu sa tim dokumentima.

Tokom 2019. godine planiran je nastavak uključivanja digitalizovane građe u prezentaciju Digitalne BMS koja će biti dopunjena sa 250.000 digitalnih stranica (oko 2.500 novih publikacija). Publikacije u Digitalnoj BMS biće povezane sa zapisima u elektronskoj bazi BMS i COBIB.SR (uzajamnom katalogu biblioteka Srbije).

Ako se obezbede odgovarajući stalni saradnici, obuče za rad u softveru DocWorks, BMS će pripremiti METS/ALTO XML objekte putem kojih se obavlja pretraživanje digitalizovanih publikacija prema punom tekstu. Ako obezbedi softver, postaviće i pretraživanje sadržaja za korisnike interneta.

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta Vodič kroz digitalizaciju kulture u Srbiji, koji SEEcult.org realizuje u saradnji sa Centrom za medijsko obrazovanje i kulturu, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r