Duhovita strana baleta

Beogradski festival igre (BFI) premijerno predstavlja u Beogradu 29. i 30. marta njujoršku trupu Balet Trokadero od Monte Karla, koja se poigrava
tradicionalnim baletom kroz parodiju i zamenu uloga među polovima.

Profesionalni muški igrači izvode niz baletskih naslova, negujući poseban manir u predstavljanju “gvozdenog” ruskog stila. Komedija se postiže preuveličavanjem slabosti i nezgoda, ili podvlačenjem bajkovite banalnosti ozbiljne igre.

Njujorška trupa izvešće “Labudovo jezero” Petra Iljiča Čajkovskog, u koreografiji Leva Ivanoviča Ivanova, “Kreni za Barokom” na muziku Johana Sebastijana Baha, u koreografiji Petera Anastosa, te komad “Pakita” na muziku Ludviga Minkusa, prema koreografiji Mariusa Petipe.

Predstava “Labudovo jezero”, elegična fantazmagorija varijacija, skladnog ansambla i muzike, predstavlja potpis u radu karaktrističnom za Balet Trokadero. Priča o Odeti, lepoj princezi koju je zla veštica pretvorila u labuda, i tome kako ona nalazi spasenje zahvaljujući iskrenoj ljubavi Princa Zigfrida, nije bila neuobičajena tema u vreme kada je Čajkovski napisao taj balet (1887). Metamorfoza umrlih u ptice, i obrnuto, često se pojavljuje u ruskom folkloru. Originalno “Labudovo jezero” u Boljšoj teatru u Moskvi doživelo je neuspeh, da bi godinu dana posle smrti Čajkovskog, 1893. godine, Marijinski balet iz Sankt Peterburga, predstavio verziju koja je i danas poznata.

Balet “Kreni za Barokom”, stiliski naslednik perioda Balanšinovog srednje-plavog-koji-se-graniči-sa-belim-i-crnim, postao je vodilja u identifikaciji potpune hladnokrvnosti i koreosimfoničnog razgraničenja u novoj (neo), neo-novoj klasičnoj igri. Nazivan je kazaljkama koje otkucavaju na Balanšinovom ručnom satu.

“Pakita” je, prema navodima BFI-ja, vrhunski primer francuskog stila kakav je izvezen u Sankt Peterburg krajem 19. Originalno, to delo je nastalo kao balet-pantomima u dva čina, u koreografiji Džozefa Mazijea, na muziku Ernesta Deldeveza.

Priča je imala špansku temu sa čuvenom balerinom Karlotom Grizi u ulozi mlade žene koju su oteli Cigani i koja spasava mladog i zgodnog oficira od sigurne smrti.

Premijerno izveden u Operi u Parizu 1846. godine, “Pakita” je godinu dana kasnije, u Rusiji, postavio Marijus Petipa. Petipa je naručio od Ludviga Minkusa, kompozitora koji se tada već proslavio muzikom za balete “Don Kihot” i “Bajadera”, da napiše dodatnu muziku, kako bi je pripojio briljantnom “divertismanu” Mazlijeove “Pakite”. Petipa je za tu priliku, u svom karakterističnom stilu, kreirao Pas de Trois i Grand Pas de Deux. Ovi delovi postaće uskoro bravurozni vrhunac večeri, do toga da su ostali jedini do danas sačuvani fragmenti “Pakite”.

Igrači prikazuju raspon vatrometa koreografskih ideja, kakav koristi virtuozne mogućnosti akademske klasične igre, obogaćene neočekivanom kombinacijom koraka.

Balet Trokadero od Monte Karla osnovan je 1974. godine od baletskih entuzijasta, a najpre je nastupao najkasnjim predstavama na off-off potkrovljima Brodveja. Troks, kako ih mnogi danas nazivaju, ubrzo dobijaju važne kritičke eseje i osvrte u Njujorkeru, Njujork Tajmsu i listu Village Voice.

Do sredine 1975. godine, inspirisana spojem zaljubljenog poznavanja igre, komičnim pristupom, kao i zapanjujućom činjenicom da muškarci zaista mogu da igraju na vrhovima prstiju, a da ne padnu na nos, kompanija je postala poznata u Njujorku. Članci u magazinima kao što su Variety, Oui, London Daily Telegraph, kao i foto esej u časopisu Vogue, učinili su da trupa postane popularna u zemlji i svetu.

Sezona 1975/76. donela je punu profesionalizaciju kompanije. Pokrenut je menadžment obučen za korišćenje nacionalnih fondova za turneje, angažovan stalni pedagog i balet majstor. Iste sezone dogodile su se prve velike turneje po SAD i Kanadi. Troksi su se etablirali kao važan plesni fenomen širom sveta. Učestvovali su na festivalima u Holandiji, Finskoj, Španiji, Kanadi, Francuskoj, Italiji, Austriji…Takođe su nastupili u mnogim televizijskim emisijama i programima širom sveta, i osvojili važne nagrade.

Originalni koncept kompanije nije se promenio.

To je trupa profesionalnih muških igrača koji izvode čitav niz baletskog i savremenog repertoara, uključujući klasične i originalne postavke, negujući duhovit manir u predstavljanju različitih plesnih stilova. Komedija se postiže uključivanjem, a onda i preuveličavanjem svih slabosti, nezgoda, i podvlačenjem bajkovite banalnosti ozbiljne igre. Činjenica da muškarci igraju sve delove, da krupna tela delikatno balansiraju na prstima, kao labudovi, vazdušasti duhovi, vodene vile, romantične princeze, očajne viktorijanske dame – prikazuje fantastičan duh igre kao umetničke forme, ne rugajući se, već oduševljavajući i zabavljajući pođednako najiskusniju i početničku publiku.

U okviru BFI-ja, u Pozorište na Terazijama stiže i sicilijanska Kompanija Zappala Danza koja je 2014. godine oduševila beogradsku publiku. Nastupiće i francuska Kompanija Kafig koja donosi predstavu koreografa Murada Merzukija o boksu i sitnicama koje povezuju igru i borilačke veštine.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)