Dan performansa na 57. Oktobarskom salonu
Oktobarski salon biće 13. oktobra u znaku performansa, koje će na tri lokacije izvesti Aleks Bačinski-Dženkins, Ana Prvački i Dona Kukama, uz podršku Balkan Projects, neprofitne međunarodne inicijative koju je osnovala Marija Karan u Los Anđelesu.
Britanski umetnik Aleks Bačinski-Dženkins održaće performans “Vrludamo” u 16 sati u Jugoslovenskoj kinoteci, Ana Prvački izvešće u 18 sati u Narodnom muzeju performans “Šator, kvartet, gudala i laktovi”, a Dona Kukama će nastupiti u 20 sati u Muzeju grada Beograda, jednom od izložbenih prostora 57. Oktobarskog salona “Čudo kakofonije”.
Aleks Bačinski-Dženkins (1987), koji živi i radi u Varšavi i rodnom Londonu, izvešće koreografsku tačku “Vrludamo” za izvođače na rolerima koji kruže jedan oko drugog recitujući, remiksujući i reformulišući odlomke stihova o želji. Nasumični, polihroni scenario kruži među performerima i stalno se menja usled njihovih pokreta, stavova i afekata. Neprestanim govorom izvođači počinju da stvaraju jedan kvir arhiv stihova i intonacija, u kojem su i stihovi Eseksa Hemfila, Ajlin Majls i Lengstona Hjuza. Izvođači na rolerima kruže kroz te artikulacije želje i senzualnosti ponavljanja koje ih pokreću.
Bačinski-Dženkins bavi se koreografijom i performansom. Suosnivač je feminističkog i kvir projektnog prostora Kem u Varšavi, a sarađivao je i u programu Kućni radni prostor u Bejrutu (2012-2013). Izlagao je samostalno, između ostalog, u Fondaciji galerije Foksal u Varšavi (2018) i Galeriji Čisenhejl u Londonu (2017). Predstavio se i u Muzeju savremene umetnosti Migro u Cirihu (2018), Muzeju savremene umetnosti Pale de Tokio u Parizu (2017), Muzeju moderne umetnosti u Varšavi (2017), Švajcarskom institutu za savremenu umetnost u Njujorku (2016), Muzeju Štuki u Lođu (2016) i u Umetničkom centru Bazel Liste u Bazelu (2014).
Alex Baczynski-Jenkins, Us Swerve, Palais de Tokyo
Ana Prvački, rođena 1976. u Pančevu, živi u Berlinu, a predstaviće rad “Šator, kvartet, gudala i laktovi”, nastao 2007. godine. Namera “Šatora”, koji je istovremeno skulptura, zvučna kompozicija i performans, jeste da fizički sadrži zvuk, da uključi telesno i učini ga efemernim, odnosno da lirskom da čvrstu formu. Šator je dovoljno veliki da u njemu može da svira gudački kvartet, ali je i dovoljno mali da publika izvan njega može da vidi njihove instrumente ili delove tela dok ga guraju i menjaju mu oblik.
Ana Prvački je umetnica performansa i instalacija sa pozorišnim i muzičkim obrazovanjem. U interdisciplinarnoj praksi često se bavi zvukom i senzualnošću. Često koristi blago pedagoški i humoristički pristup i teži konceptualnoj praksi. Izlagala je na brojnim međunarodnim izložbama, uključujući i 14. Istanbulsko bijenale (2015), Bijenale Contour u Mehelenu u Belgiji (2015); dOCUMENTA 13 (2012), Sidnejsko bijenale (2007), Singapursko bijenale (2006), Trijenale u Torinu (2005)… Samostalne izložbe i projekte predstavljala je, između ostalog, u Muzeju Hamer u Los Anđelesu, Muzeju Izabela Stjuart Gardner u Bostonu, Muzeju savremene umetnosti Kastelo di Rivoli u Torinu, na Institutu za savremenu umetnost u Singapuru i u Galeriji 1301PE u Los Anđelesu. Njeni radovi nalaze se u privatnim i javnim kolekcijama i institucijama, poput MoCA, LACMA i Muzeja Kastelo di Rivoli.
Ana Prvački, Šator, kvartet, gudala i laktovi
Južnoafrička umetnica Dona Kukama, rođena 1981. u Mafikengu, živi u Johanesburgu, a trenutno radi na istorijskom priručniku čija se poglavlja “odvijaju” na različitim lokacijama širom sveta. Svako poglavlje, prema njenim rečima, predstavlja site specific odgovor na prošla, sadašnja i buduća interesovanja ne samo za ono što je istorija izbrisala, već i za trenutke u istoriji koje bi možda trebalo preispitati. Forma te knjige nije ograničena na uvezane stranice sa ispisanim tekstom, već se kreće između pričanja priča, javnog saopštavanja, buke, spomenika i predloženih načina postojanja.
U prethodnih 13 poglavlja uglavnom ponovo posećuje mesta nasilja (fizički/diskurzivno, lično/javno) prema marginalizovanim grupama, a za 57. Oktobarski salon će proizvesti poglavlje koje preko otpornih biljaka mapira arhitektonske ožiljke koji su ostavljeni na Beogradu, nakon što je kroz istoriju uništavan 44 puta. Site specific rad nastao je u toku kratkog istraživanja uoči 57. OS. “Opšta namera knjige nije da se ponovo proživi prošlost, već da se ostave praznine za ‘povratke’ u sadašnjost; praznine koje dobijaju građu iz prošlosti i omogućavaju kontradiktorne budućnosti”, navela je Dona Kukama, interdisciplinarna umetnica koja crpi materijal za svoje radove u istraživačkim procesima zasnovanim na performansu.
Dona Kukama, portret
Dona Kukama često predstavlja institucije, poglavlja knjige, spomenike ili istorijske arhive koji su podjednako realni i fiktivni. Performansom, videom, zvukom, tekstovima i ne-spomenicima, njen rad preispituje način na koji se pričaju istorije i grade vrednosni sistemi; često se opirući utvrđenim “načinima rada”.
Kukama je realizovala performanse u Južnoafričkoj nacionalnoj galeriji u Kejptaunu; Muzeju savremene umetnosti u Antverpenu; Novom muzeju u Njujorku; učestvovala je na 12. Bijenalu u Lionu; 6. Moskovskom bijenalu savremene umetnosti; 32. Bijenalu u Sao Paulu. Nedavno je sa malom grupom umetnika pozvana da pokrene javni program 10. Berlinskog bijenala, a u okviru južnoafričkog paviljona izlagala je na 55. Venecijanskom bijenalu. Članica je Centra za rekonstrukciju istorije (CHR).
Kao uvod u Dan performansa na 57. Oktobarskom salonu, 12. oktobra u 18 časova u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda biće održan razgovor sa umetnikom Dragoljubom Rašom Todosijevićem i direktorom Švajcarskog instituta Simonom Kastetsom (Simon Castets), uz promociju knjige FADE IN koju je je objavio Balkan Projects uz podršku Švajcarskog instituta. Knjiga se bavi traženjem odgovora na pitanje odakle dolazi fake art u filmovima i televizijskim formatima.
Marija Karan, Gunar Kvaran i američki ambasador Kajl Skot na branču povodom otvaranja 57. OS
Balkan Projects je inicijativa glumice Marije Karan, koja živi u SAD, a čiji je cilj da aktivno uključi balkansku umetničku scenu u širi međunarodni kontekst organizovanjem izložbi, događaja i razmenom lokalnih i međunarodnih umetnika, kustosa, kritičara i kolekcionara.
Marija Karan je 15. septembra i otvorila 57. Oktobarski salon u Muzeju grada Beograda, jednoj od pet lokacija na kojima se do 28. oktobra predstavlja ukupno 72 umetnika iz Srbije, regiona i sveta.
Kustosi 57. Oktobarskog salona Gunar i Danijel Kvaran zasnovali su koncept izložbe “Čudo kakofonije” na ideji o različitosti savremenog umetničkog izraza i policentričnosti scene savremene umetnosti danas.
(SEEcult.org)
