Badju o Šarli Ebdo, Zvezdi, novom komunizmu, sreći…

Uticajni francuski filozof Alen Badju izazvao je veliko interesovanje prvim gostovanjem u Beogradu i regionu, gde je govorio o napadu na “Šarli Ebdo”, koji smatra fašizmom, reakciji francuskih i svetskih državnika, koje ocenjuje opskurnim, kulturnom rasizmu u Evropi, ali i okupaciji bioskopa Zvezda, koju je podržao, te o današnjem globalnom kapitalizmu i potrebi uspostavljanja nove politike jednakosti, kojoj može da doprinese i iskustvo jugoslovenskog komunizma.

Badju je 14. januara, posle dvodnevnog gostovanja u krcatom Domu kulture Studentski grad, a uoči predavanja u Novom Sadu, izrazio podršku okupaciji Zvezde konferencijom za novinare u tom bioskopu, na kojoj je govorio i o levici u današnjoj Evropi, diktaturi privatnog vlasništva, potencijalu intelektualnog otpora nekad i sad, potrebi preispitivanja ideje o revoluciji…

Nedavno ubistvo karikaturista i urednika pariskog satiričnog lista “Šarli Ebdo” Badju je okarakterisao kao fašizam, jer je počinjeno iz ideoloških razloga, protiv sredstava komunikacije, radi stvaranja nečeg iracionalnog – straha i terora.

S druge strane, reakciju francuske države na napad islamskih ekstremista na “Šarli Ebdo”, u kojem je ubijeno 12 ljudi, Badju je ocenio kao opskurnu, zbunjujuću i opasnu, jer stvara lažnu liniju odbrane i šalje neistinitu poruku da su svi na istoj strani.

Pariski marš solidarnosti sa “Šarli Ebdo”, na kojem je 11. januara učestvovalo oko 1,5 milion ljudi, Badju je nazvao “festivalom vladara”.

“Tu stoje zajedno (Angela) Merkel, moj jadni (Fransoa) Oland i (Benjamin) Netanijahu, koji je odgovoran za stvarni masakr od pre nekoliko meseci u kojem su stradale i žene i deca. Imamo velike demonstacije protiv zločina, a vode ih neki od najvećih kriminalaca”, rekao je Badju.

Badju je dodao da je njegov odgovor na to “protest protiv protesta”.

“Ovde sam, a ne u Parizu”, naveo je Badju, koji gostuje prvi put u regionu u organizaciji Edicije Jugoslavija, u saradnji sa DKSG-om i novosadskim SKC-om.

“Posledica te vrste demonstracija u ime slobode mišljenja i izražavanja je zapravo ideja da imamo samo jedno mišljenje - da su naša kultura, religija, tradicija, običaji i način života u Francuskoj dobri, a svi drugi su rđavi”, rekao je Badju, koji smatra da vlasti generalno pokušavaju da organizuju ljude ne samo protiv terorizma, nego protiv svih stranaca, svih koji dolaze iz Afrike, Azije…

“Imamo već godinama kulturni rasizam, ne biološki, već rasizam protiv drugih kultura, religija… Mnogi intelektualci su na toj strani”, rekao je Badju, ocenjujući da će posledice i reakcije napada na “Šarli Ebdo” biti izuzetno negativne, jer se pomeraju u desno u trenucima kada uticaj desnice u mnogim zemljama sve više jača.

Upitan koliko je okupacija na neki način deo onoga što je nazvao “novim početkom istorije”, Badju je rekao da je to pitanje nove politike i novog komunizma, pri čemu ne misli na komunizam 20. veka.

Badju je ohrabrio okupaciju kakva je u slučaju Zvezde, jer se "radi o dobrim razlozima".

Navodeći da je privatizacija neka vrsta destrukcije, dodao je da to pokazuje i prodaja 14 bioskopa nekadašnjeg “Beograd filma”, koje je privatni vlasnik uništio ne radeći ništa.

Zvezda je oživljena u pravcu svoje prave destinacije, rekao je Badju i izrazio nadu da će se taj proces završiti proširenjem aktivnosti u pravcu centra za kulturni i politički aktivizam.

Badju je rekao i da je “u neku ruku komunista”, te da nova politika jednakosti mora da bude “u nekom smislu u pravcu komunizma, jer ne može biti u pravcu globalizovanog kapitalizma i nejednakosti”.

Prema njegovim rečima, nemoguće je kreirati novu politiku jednakosti bez nove globalne strateške ideje koja je jasno suprotna današnjem stanju.

“Moramo imenovati tu ideju, ja sam predložio komunizam, jer je to istorija te ideje”, rekao je Badju, dodajući da je Jugoslavija imala zanimljive eksperimente u odnosu na staljinizam i da je “jugoslovenska istorija korisna u smislu novih mogućnosti osmišljavanja novog komunizma”.

“Bivša Jugoslavija, Srbija, nije tek tako deo globalnog kapitalizma. Treba da afirmišete svoju istoriju”, rekao je Badju.

Prema njegovom mišljenju, danas je nejasna i ideja revolucije, koja mora podrazumevati rad sa ljudima, a ne protiv, mora biti konstruktivna, a ne destruktivna i mora biti zasnovana na jasnoj, konstruktivnoj ideji, jer je u suprotnom samo “radost zbog uništenja neprijatelja, a to je u neku ruku sadistički”.

Badju dovodi u pitanje i demokratiju u globalnom kapitalizmu, smatrajući da deluje u interesu privatnog vlasništva.

“Svi mediji su u vlasništvu velikih kompanija. Ne možemo govoriti o pravoj demokratiji u kontekstu vladavine malog broja korporacija i siromašne većine”, rekao je Badju.

Badju je na predavanjima u DKSG-u bio kritičan i prema reformama, jer održavaju postojeće stanje i kreiraju lažne novine, dok se zapravo radi po starom.

Kao događaj koji je omogućio novo rađanje - nov pogled na svet, Badju je naveo 1968. godinu.

Iznoseći na predavanju u DKSG-u detalje još neobjavljene knjige “Metafizika realne sreće”, Badju je govorio o pet mogućih svetova: individualni (unutrašnji život, koji se može povezati sa psihologijom), kolektivni (često i zatvoren kolektiv, koji se može povezati sa sociologijom), kolektivni svet koji je otvoren (može se povezati sa istorijom), te planeta Zemlja i univerzum.

Badju smatra da treba "izmisliti novi vid sreće", koja bi predstavljala pobedu nad "diktaturom zadovoljstva i nagona smrti”.

"Sreća je uvek, baš kao i istina, užitak nemogućeg", naveo je Badju, koji poredi zadovoljstvo sa smrću, jer je subjekt zadovoljstva zatvoren u postojeće.

Sreća je, kako je naveo, pobeda protiv konačnosti.

Kao drugi ključan pojam, Badju navodi događaj, čija je snaga u mogućnosti da pokrene nešto što je bilo skriveno i negativno.

Poenta je, prema Badjuu, pronaći u sebi aktivan potencijal koji smo sakrili i za koji nismo znali da postoji.

Badju insistira i na pojmu sloboda, smatrajući da novi subjekat postoji izvan starog, odnosno postojećeg sveta. Novi subjekat pronalazi snagu u svetu, ali u onome što nije vidljivo i što je postalo poznato za njega, jer esencija slobode nije da se radi ono što svet od nas očekuje.

Prava sloboda, prema mišljenju Badjua, podrazumeva: disciplinu, otvorenost ka mnogostrukim identitetima (u smislu da slobodan subjekat nije zatvoren u kategorijama, niti je redukovan na odsustvo identiteta) i otkrivanje nečeg  što nismo znali da radimo.

Badju je u DKSG-u učestvovao i u razgovoru nakon projekcije filma “Kineskinja” (1967) Žan-Lik Godara, za koga je rekao da nije bio “angažovan u političkoj realnosti”, već je “umetnički svedok svake sekvence koja se događa”.

Badjuova predavanja, kako je najavila Edicija Jugoslavija, biće objavljena u vidu transkripta na sajtu te izdavačke kuće.

Badjuove poslednje objavljene knjige su: Logike Svetova (Logiques des mondes, Seul, 2006); Drugi manifest za filozofiju (Second manifeste pour la philosophie, Fayard, 2009); Pohvala ljubavi (Éloge de l’amour, Flammarion SA, 2009); Vitgenštajnova antifilozofija (L'antiphilosophie de Wittgenstein, Nous 2009); Komunistička hipoteza (L'hypothèse communiste, Lignes, 2009); Ponovno rođenje istorije (Le Rèveil de l’histoire, Lignes, 2011).

Na srpsko-hrvatskom jeziku objavljeno je nekoliko izdanja Badjuovih tekstova, među kojima su: 4. maja 1968 (iz komunističke hipoteze), 2010. Edicija Jugoslavija (sveska br.1), O mračnom raspadu; D'un désastre obscur, Edition de l'Aube, 1991. Mračni raspad, O kraju Državne istine, englesko i hrvatsko-srpsko izdanje sa pogovorom, Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin, Zagreb, 2009.

(SEEcult.org - N.P/M.Ć/V.M)