Ničiji sin premijerno u BDP-u

Predstava “Ničiji sin” prema tekstu hrvatskog autora Mate Matišića biće premijerno izvedena 4. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu, u postavci mladog reditelja Marka Misirače, koji ističe da je ta “drama o disfunkcionalnoj porodici i njenom članu, nosiocu postratne traume, zapravo priča o tajni i otkrivanju istine”.

“Matišić je već tri decenije jedan od najvažnijih pisaca za pozorište i film u Hrvatskoj. Fascinantno mi je da još nije prisutan kod nas. Bio sam u pregovorima da radim njegove komade u Ateljeu 212 i Zvezdara teatru, ali smo došli do zida. Nekome to nije odgovaralo, mada Matišić u Hrvatskoj važi, zajedno sa Oliverom Frljićem, za antinacionalni element”, izjavio je Misirača 1. oktobra na konferenciji za novinare u BDP-u.

Radnja drame “Ničiji sin” (prvi put izvedene 2006. u Rijeci) dešava se u Zagrebu početkom 2000-ih kroz postepeno otkrivanje sablasti iz nedavne prošlosti, Domovinskog rata. Središnji lik je veteran Ivan, a u život čoveka za koga veruje da mu je otac, univerziteskog profesora, bivšeg političkog zatvorenika i novokomponovanog političara Izidora, naprasno i ucenjivački upada njegov nekadašnji zatvorski čuvar, Srbin Simo.

Prema rečima Misirače, usled otkrivanja tajni i saopštavanja istina svakog od članova porodice, doći će do drmanja identiteta, a budući da je “ovim nesrećnicima uspostavljeni identitet jedino što im je preostalo, urušavanje toga biće zapravo i urušavanje njih samih”.

Misirača je ocenio da pisac “sve to briljantno žanrovski plete” i neosetno vodi gledaoca “od urnebesno smešnih scena vodviljskog tipa do najvećih ponora, poput onih iz antičke tragedije, da bi na kraju sve obavio osećanjem apsurda”.

Drama govori i o srpsko-hrvatskim odnosima, ali je fokus predstave na disfunkcionalnoj porodici i posleratnoj traumi.

“Svi likovi su na prvi pogled zlikovci, a zapravo su nesrećnici. Pisac je svakome dao jaku motivaciju i svi su na neki način žrtve sistema”, rekao je Misirača, koji je režirao i prvi deo Matišićeve “Posmrtne trilogije” – “Sinovi umiru prvi” pre dve godine u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci. Ta predstava je dobila nagrade na festivalima u Brčkom, Jajcu i Doboju, te učestvovala i na Sterijinom pozorju. Drugi deo trilogije je “Žena bez tijela”, a crnohumorni psihološki triler “Ničiji sin” treći je deo Matišićeve “Posmrtne trilogije”.

U glumačkom ansamblu su Miodrag Krivokapić (Izidor), Danica Ristovski (Ana), Vladan Milić (Ivan), Milena Predić (Tonka), Aleksandar Alač (Simo), Lako Nikolić (Inspektor) i drugi.

Miodrag Krivokapić je izjavio da mu je odličan komad izuzetnog pisca bio motiv za novu saradnju sa BDP-om, čiju scenu voli i na kojoj je prvi put zaigrao još 1991. godine u čuvenoj predstavi “Čekajući Godoa”.

“Prošlo je pet godina od moje poslednje premijere. Malo sam bio umoran, mislio sam da sam završio s pozorištem. Onda se javio Marko, a ja sam slučajno na televiziji video film snimljen po ovoj drami. Počeo sam bio da ga gledam informativno, ali me je uhvatio i prikovao uz ekran do kraja”, rekao je Krivokapić.

Pomenuti film u režiji Antona Ostojića izazvao je u Hrvatskoj kontroverze zbog teme kojom se bavi, ali je osvojio šest Zlatnih arena, uključujuću Veliku zlatnu arenu za najbolji film u Puli 2008. godine.

Krivokapić je dodao da je ulogu prihvatio zato što se predstava bavi relevantnim stvarima, a i zato što želi da podrži darovitog reditelja koji je “pozorišni fanatik”.

Danica Ristovski je izjavila da je njena uloga supruge i majke veoma kompleksna.

“Ana je žena koju je život prevario. Ona je jaka ličnost, pliva da bi spasla ono što joj je od života ponuđeno. Ogrubela je u okolnostima u kojima je bila primorana da živi. U komadu postoji jak odnos prema istini i laži. Ana se bori za svoju istinu, da je bila primorana na saradnju sa čuvarem zatvora”, rekla je Danica Ristovski napominjući da su svi likovi i žrtve i egzekutori.

Vladan Milić, koji igra sina, istakao je da je to “izuzetna, višeslojna, ljudski uzbudljiva uloga koja biva razorena, rastavljena na sitne komade kada istina počinje da izlazi iz svih pora”.

“Ivan je osakaćen kao invalid, ali njegova unutrašnja osakaćenost je teža. Moj stav je da ko god je otišao u taj rat 90-ih, nikada se nije stvarno vratio”, izjavio je Milić.

Aleksandar Alač je primetio da ovaj komad “i mimo teme teatarski dobro funkcioniše”.

“Svi likovi su uronjeni u vreme koje je mutno, prljavo. Svi imaju mračnu stranu, ali i nešto dobro u sebi”, rekao je Alač.

Dramaturg predstave je Ivan Velisavljević, scenograf Boris Maksimović, kostimografkinja Tatjana Radišić, a kompozitor Branislav Pipović.

Direktor BDP-a Slobodan Ćustić najavio je za 27. oktobar i premijeru predstave “Roman o Londonu”, prema delu Miloša Crnjanskog, u režiji Ane Đorđević.

Do kraja kalendarske godine biće izvedene i nove predstave “Neispričano” Božidara Kneževića, u režiji Vladimira Đurkovića, “Raslo mi je badem drvo” Živojina Pavlovića, u režiji Milene Pavlović, “Equs” Pitera Šefera, u režiji Marka Manojlovića, te “Idealni muž” Oskara Vajlda, u režiji Predraga Štrpca.

Ćustić je istakao da BDP za ovaj obimni plan rada ima adekvatnu podršku Sekretarijata za kulturu Beograda.

Predstava “Ničiji sin” biće igrana na velikoj sceni BDP-a “Rade Marković”, a prva repriza je 5. oktobra.

(SEEcult.org)