Izazovi i perspektive Zvezde
Nastavak serije otvorenih razgovora u okupiranom/oslobođenom bioskopu Zvezda u Beogradu pokazao je 29. novembra da postoje velika očekivanja javnosti od daljeg razvoja te akcije, koja bi, kako se čulo, mogla da vodi ka stvaranju kulturnog centra i svojevrsne stalne platforme za pokretanje važnih pitanja u kulturi i širem društvu. Jedan od preduslova u tom pravcu je da grupacije unutar Pokreta za okupaciju bioskopa postignu minimalni ideološki konsenzus koji bi isključio opasnost od razbijanja jedinstva i obezbedio osnovu za pregovore s nadležnima o rešavanju imovinsko-pravne situacije Zvezde i ostalih bioskopa u lancu privatizovanog “Beograd filma”, ali i drugih neiskorišćenih i godinama zapuštenih prostora u gradu.
Akteri zauzimanja i oživljavanja Zvezde dobili su pohvale od većine učesnika tribine – Ivana Medenice, Branislava Dimitrijevića i Katarine Živanović, dok je dozu disonantnog tona dao Mijat Lakićević, koji je rekao da na celu akciju gleda sa simpatijama, ali ima rezerve u pogledu “upada u tuđ posed” u kojem se bioskop Zvezda formalno-pravno nalazi nakon privatizacije “Beograd filma” 2007. godine.
Dramaturg i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Ivan Medenica rekao je da je sada najvažnije postići samoodrživost cele akcije koja bi trebalo da vodi ka stvaranju kulturnog centra koji bi, uz filmske, objedinio i druge umetničke sadržaje. Kao drugu ključnu stvar istakao je potrebu dalje medijatizacije cele akcije, jer je paradigmatična i trebalo bi da podrazumeva proces koji bi stalno problematizovao važna pitanja položaja kulture u društvu, mesta države u kulturi, privatizacije i drugih problema u širem kontekstu.
“Važno je imati svest o koncentričnim krugovima koji se odmotavaju od jedne konkretne situacije”, rekao je Medenica, koji smatra da je najmanja zajednička stvar o kojoj bi trebalo postići konsenzus – stav o poljačkaškoj privatizaciji, a ne o privatnoj svojini.
I Medenica i Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti i profesor na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija, složili su se da je neophodno i da inicijatori zauzimanja Zvezde zauzmu stav da je ta akcija politički događaj, te da na osnovu toga zauzmu i pregovaračku poziciju.
Navodeći da zauzimanje Zvezde smatra jednim od najvažnijih kulturnih i političkih događaja u Srbiji u poslednje vreme, Dimitrijević je rekao da se najvažnije već desilo – osvajanje prostora za projekcije, koje se i događaju, što je već politički događaj.
“Za sada ste se identifikovali kvalitetom filmova i razgovorima koje organizujete, jer svaki estetski akt je i vrsta političkog akta”, rekao je Dimitrijević, dodajući da je za opstanak organizacije i buduće pregovaranje važno i postizanje konsenzusa o osnovnim principima.
Katarina Živanović, bivša gradska sekretarka za kulturu, koja ima iskustvo rada i u institucijama (kao direktorka Muzeja istorije Jugoslavije) i na nezavisnoj sceni (kao direktorka Kulturnog centra Reks), rekla je da zauzimanje Zvezde smatra prvom autentičnom akcijom od 90-ih godina do danas.
“Mi smo do sada uvek bar deo dobijali, a vi ste uzeli”, rekla je ona, dodajući da je ne iznenađuje postojanje kritične mase za tu akciju, ali da je važno se ne završi kao “partikularno paktiranje”. U tom smislu je pomenula i potrebu opreza u vezi sa dolaskom pojedinih političara u Zvezdu i njihovim davanjem “blanko saglasnosti sa celom akcijom”.
Iako je država u slučaju Zvezde izvan, jer nije reč o okupaciji neke gradske ili državne ustanove kulture, već o privatnom posedu, Katarina Živanović je rekla da su zauzimanjem Zvezde ipak dovedene u pitanje određene vrste državnih praksi koje štite privatni interes.
Za razliku od ostalih učesnika tribine, koji se slažu da je privatizacija “Beograd filma” bila pljačkaška, ekonomski novinar Mijat Lakićević rekao je da će o tome odlučiti sud, te da je bitno da li je pravna ili protivpravna.
“Ako je protivpravna, sud će je poništiti”, rekao je Lakićević, koji je ocenio da je u slučaju Zvezde važno otvaranje tog pitanja, a to je politička stvar. “Zato je važno to što je elementarno bude jasno. Onda možete jasno i da definišete ciljeve”, rekao je Lakićević.
Razgovor je organizovao kolektiv Ministarstvo prostora, čiji su članovi, u okviru inicijative Bioskopi: Povratak otpisanih, i proteklih nekoliko godina ukazivali na problem privatizacije “Beograd filma”.
Pokret za okupaciju bioskopa započeo je 26. novembra serijal otvorenih razgovora koji bi trebalo da doprinesu pronalasku rešenja za komplikovanu imovinsko-pravnu situaciju u kojoj se nalaze Zvezda i ostali bioskopi u okviru "Beograd filma", nakon sporne privatizacije 2007. godine. Većinski vlasnik tog društvenog preduzeća postao je Nikola Đivanović, koji je 70 odsto kapitala kupio za 9,2 miliona evra. I sam Đivanović, koji je zbog malverzacija u vezi sa poslovanjem “Beograd filma” uhapšen u martu 2011. i potom osuđen na tri godine zatvora i novčanu kaznu, uključio se u razgovor putem Skajpa, ali nije dao konkretne odgovore na brojna pitanja.
Zauzimanje bioskopa Zvezda podržali su brojni filmski autori i drugim umetnici i kulturni radnici.
U znak podrške okupaciji Zvezde, deo programa 20. Festivala autorskog filma održava se u tom bioskopu, koji je dobio i od Jugoslovenske kinoteke kolekciju starih filmova kako bi ih prikazao publici.
Ulaz je besplatan, a 30. novembra na programu su filmovi "Samo jednom se ljubi" (Rajko Grlić), uz Vladicu Milosavljević i Mikija Manojlovića, koji su najavljeni kao gosti, te "Obrana i zaštita" (Bobo Jelčić), "Bela senka" (Noaz Deše) i u ponoć "Teksaški masakr motornom testerom" (Tobi Huper).
(SEEcult.org)