Izazovi kulture u procesu globalizacije

Kultura u doba globalizacije i liberalnog kapitalizma, kao i mogućnosti očuvanja nacionalnih kulturnih specifičnosti, teme su međunarodnog skupa “Beogradski kontrapunkt” koji je počeo 4. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Srbije koje tim dvodnevnim skupom želi da Beograd postane jedan od centara globalnog promišljanja o izazovima u oblasti kulture i umetnosti u savremenom svetu - kako je rekao ministar Vladan Vukosavljević.

Vukosavljević je s filmskim rediteljem Emirom Kusturicom i bio uvodničar i moderator okruglog stola “Šta sa globalizacijom u kulturi?”, na kojem su učestvovali i kineska autorka Džang Kangkang, istoričar umetnosti Gunar Kvaran iz Norveške, umetnički direktor 57. Oktobarskog salona u Beogradu, te pisci Vladimir Pištalo iz Srbije, Jurij Poljakov iz Rusije, Fransisko Lopez Sača iz Kube i Dejvid Homel iz Kanade.

Vukosavljević je izrazio uverenje da će zaključci tog skupa poslužiti kao osnova za dalja promišljanja o pravcima kulturnog razvoja, odnosno načina na koji je moguće sačuvati kulturne osobenosti naroda i društava, povezivati se, razmenjivati i primati uticaje, te ustanoviti šta je dobro, a šta loše u procesu globalizacije.

“Globalno posmatrano, kultura mora da bude sačuvana u mozaičkom smislu od očuvanih nacionalnih kultura sa svim osobenostima, različitostima i specifičnostima. Tek tako očuvane kulture mogu da se uvezuju u kulturni mozaik i međusobno prožimaju. Ono što je opasnost je da u vrlo opštem procesu globalizacije, pa i u oblasti kulture, dođe do topljenja ivica kulturnih formata i da svet krene u pravcu stvaranja hibridne, amorfne kulture koja na prvi pogled jeste zajednička i opšta, ali veoma banalizovana. Očuvanje kulturnih obrazaca zato jeste uslov za kulturno umrežavanje i prožimanje koje je takođe neophodno”, rekao je Vukosavljević medijima uoči okruglog stola.

“Beogradski kontrapunkt”, zato je prilika, prema njegovim rečima, da se složeni procesi u oblasti kulture sagledaju iz ugla intelektualaca iz različitih kulturnih zona.

Kusturica i Vukosavljević

Kusturica je ponovio na okruglom stolu svoje poglede o pogubnom uticaju liberalnog kapitalizma na kulturu, posebno u svetlu dominacije interesa internacionalnih korporacija zbog kojih, prema njegovom mišljenju, propadaju i sve države danas u svetu.

Iako u procesu globalizacije vidi i pozitivan efekat u smislu udruživanja sveta, što je i sam iskusio prikazujući filmove i nastupajući sa svojom grupom No Smoking Orchestra, Kusturica se detaljnije osvrnuo na negativne strane globalizacije čije izvore vidi u vojno-strateškim ciljevima i interesima krupnog kapitala.

“Prvo dođe Madona, pa NATO. Mi smo trpeli bombe zbog demokratije i kada je uništeno 240 bogomolja, taj svet nije reagovao u zaštitu te kulture. Globalizacija ima potrebu za novim profitom i nema humani aspekt, samo tehnološki”, ocenio je Kusturica.

Kusturica je naveo i da je, prema njujorškom listu “Njujorker”, kultura još pre 20 godina “prestala da bude ono što mislimo da je kultura”. “Oni misle da je to naučna kultura, a da kultura kao neko katarzično s jedne strane ili apolonovsko delovanje na mase i ljude - ne treba da postoji. Ona treba da se konzumira, a naučna kultura je ono što već ljudi obavljaju, a to je komunikacija preko interneta i taj pristup svim mogućim jutjubovima, artefaktima… To je upravo ono što je u suprotnosti sa jednom ostvarenom socijalističkom idejom gospodina (bivšeg urugvajskog predsednika Hosea) Muhike, koji kaže da je kultura ne samo ono što smo mislili, nego rutina dnevnog obraćanja i saobraćanja sa ljudima”, rekao je Kusturica.

Kao primer svojevrsne kompaktne multikulturne sredine, Kusturica je naveo Jugoslaviju, napominjući da je to bila zasluga poretka, a ne nekoga ko je mislio na budućnost. “U ovoj sredini se još o (Josipu Brozu) Titu ne sme progovoriti kako valja, ali ljudi žude za onim što stvara poredak, a on je to imao”, rekao je Kusturica.

Prema njegovom mišljenju, kultura se danas seli u tržne centre, u kojima se uskoro mogu očekivati i sakralni objekti, pa i čitave gradske uprave.

“Pošto će bioskope preuzeti Netfliks, možemo komotno da tvrdimo da će se u nekadašnjim bioskopskim salama održavati neredovna zasedanja skupštine”, rekao je Kusturica, koji smatra da je globalizacija počela otkrićem televizije i potom raspadom SSSR-a.

Kritikovao je i holivudsku produkciju idealizovanog sveta iz 50-ih i 60-ih godina, ali i današnju filmsku industriju, koja je postala bezdušna, jer se autori ne bave čovekom, već profitom. Kao posledicu Holivuda i pop kulture u liku Elvisa Prislija, Kusturica vidi rijaliti šou programe današnjice, koji banalizuju čitave narode i predstavljaju poslednji udarac u cilju gubitka ljudskog samopoštovanja.

Smatrajući i da je demokratski totalitarizam zamenio totalitarizam sovjetskog tipa, Kusturica je ocenio da se tržište danas širi bombardovanjem.

I kanadski pisac Dejvid Homel ocenio je da su raspad SSSR-a i pad Berlinskog zida bili uvod u i globalizaciju i divljanje kapitalizma.

Iako je naveo da ne može da kaže da mu je žao SSSR-a, Homel je dodao da je kapitalizam podivljao kada više nije imao konkurentan sistem. Homel će 6. juna, inače, imati susret sa citaocima u knjižari Bookastore, povodom srpskog izdanja romana "Putujući cirkus", koje je objavio Arhipelag, a napisao ga je sa kanadskom ilustratorkom Meri Luiz Gej.

Kineska književnica Džang Kangkang ocenila je da globalizacija utiče na život ljudi širom sveta, te da, iako ima i dobre stvari, nosi sa sobom i brojne opasnosti. Kao jednu od posledica globalizacije, navela je bilbord sa natpisom u Pekingu: “Kompjuteri svih zemalja ujedinite se i neka internet bude ljudski rod”.

Prema rečima Džang Kangkang, koja je bila u Srbiji i Jugoslaviji pre tri decenije, već tada je shvatila da je jedna od osnovnih karakteristika Srba da obožavaju svoju tradiciju i slobodu, zbog čega ih danas, kao i njene sunarodnike u Kini, muči pitanje da li će prihvatanjem novog izgubiti sopstveni identitet.

Srpski pisac Vladimir Pištalo rekao je da je u tom pogledu “donekle optimista”, jer kulturni identitet “nije kliker da ga izgubite”.

“Trend u kojem živimo je kao neko klatno koje se kreće između globalizma i tribalizma, ali toliko brzo da je to neka vrsta stalnog dijaloga. Najvažniji je zato za sve nas odnos prema kulturi”, rekao je Pištalo, dodajući da je izraz kulture naroda poezija koja “pokazuje kako se nešto najlepše i najdublje može izraziti malim brojem reči”. Odnos prema poeziji tako, prema njegovim rečima, pokazuje i brigu ili nebrigu prema celoj kulturi. Pažljivo postupanje prema svojoj poeziji i kulturi, kako je dodao Pištalo, način je da se ona održi u neprestanom dijalogu između globalizma i tribalizma.

Program prvog dana “Beogradskog kontrapunkta” obuhvatao je i tribinu “Kultura na putu svile” u Jugoslovenskoj kinoteci, posvećenu kulturnim vezama Srbije i Kine i značaju Kine za svetsku kulturnu baštinu.

Predstavnicima kineske delegacije organizovan je i susret sa predstavnicima reprezentativnih udruženja u kulturi.

Za 5. jun najavljen je nastavak okruglog stola “Šta sa globalizacijom u kulturi?”, te potpisivanje zajedničke izjave učesnika i njihovo prestavljanje medijima.

*Foto: Ministarstvo kulture

(SEEcult.org)