Ljubav kao režim

Predstava “Režim ljubavi”, prema tekstu Tanje Šljivar, u režiji Bojana Đorđeva, premijerno će biti izvedena 28. aprila u Ateljeu 212, a u žanru komedije istražuje, analizira, komentariše i kritikuje različite aranžmane ljubavnih odnosa u savremenom kulturnom kontekstu.

Upravnik Ateljea 212 Branimir Brstina istakao je 27. aprila na konferenciji za novinare da je to - u duhu ove sezone - još jedna praizvedba mladog pisca. Reč je o naručenom tekstu u sklopu repertoarske strategije da se podrže savremeni domaći autori, dodao je dramaturg Dimitrije Kokanov.

Tanja Šljivar je izjavila da je prvi put pisala naručeni tekst, a da je temu odredio zadati žanr komedije.

“U našoj realnosti, što se mene tiče, ništa nije smešno, ali ljubav ili ono što podrazumevamo kao nedostatak ljubavi je zapravo nekako smešno u tom broju ponavljanja negativnih ishoda u mojim ličnim i iskustvima mojih prijatelja i prijateljica, u našim konstantnim razgovorima o tome. Provodimo dane i noći raspravljajući šta se u nekoj vezi dogodilo, odgovor ne pronalazimo, ali sve bukvalno kao u slepstiku ponavljamo, kao da se ponovo okliznemo na koru od banane”, rekla je autorka.

Opisujući komad kao “konglomerat raznih izvora, teorijskih tekstova, pop kulture i turbo folka”, Tanja Šljivar je izjavila da ju je “zanimalo šta se dešava na tom sudaru, šta su spoljne manifestacije ljubavi, kako govorimo o njoj, kako se ona reprezentuje”.

“Uključila sam i svoja i iskustva prijatelja i sve zajedno pretvorila u šest scena koje su kao šest mogućnosti za sprovođenje ljubavi - monogamija, buržoaski brak, trojka, samoća, poliamorija, preljuba”, rekla je Tanja Šljivar i dodala da je u svim scenama centralni lik jedan muškarac. “To mu je dominantna psihološka osobina. Muškarac danas u patrijarhatu. U takmičenju sa drugim muškarcima povređuje sve oko sebe. Svi se zaljubljuju u njega, a on ne nalazi zadovoljenje”, ispričala je autorka.   

Bojan Đorđev je napomenuo da je njegova rediteljska poetika specifična i dodao da se slabo snalazi sa psihološkim realizmom i dijalozima, a privlači ga sve što je neka vrsta ekspermenta.

“Ovde se desio srećan spoj. Volim ‘nemoguće’ tekstove, ono što se teško postavlja na scenu. Kako raditi na nečemu što je kompleksna tekstualna faktura koja se sastoji iz brojnih citata iz popularne kulture, folk muzike, ali i iz filozofskih i teorijskih tekstova, kako to odbraniti, šta reći glumcima, kako tome dati život na sceni - to je ono čime smo se bavili protekla dva meseca”, izjavio je Đorđev.

Prema njegovim rečima, tekst u monološkoj formi “nudi neku vrstu pregleda mehanizama u ljubavi, zaljubljivanju i pokušajima uređenja međuljudskih odnosa”, dok se “ljudi u komadu i glumci pojavljuju kao otelovljenje nekih klišea i mehanizama koji su daleko jači od nas, a kojima se mi sa zadovoljstvom ili sa mukom prepuštamo i ne želimo da odustanemo”.

“U toj borbi za organizovanje svog ljubavnog života, za pokušaj osluškivanja sebe, u borbi sa onim što zajednica, okolina, partner, partnerka i ostali ljudi zahtevaju od nas, naravno da svi ostajemo sa strašnim modricama, ali opet pitanje je - kako drugačije. To je nešto što pokušavamo da razrešimo kroz ovu predstavu. Nisam siguran da imamo rešenja, ali smo se potrudili da temeljno prikažemo sve aspekte ljudskog traganja za ljubavlju, šta je taj eros koji sve pokreće, šta je ljubav kao režim, jedan totalitarni režim i destrukcije i kreacije”, izjavio je Đorđev.

U predstavi igraju Sofija Juričan, Miloš Timotijević, Aleksandra Janković, Dejan Dedić i Jelena Ilić.

Dramaturzi na predstavi bili su Dimitrije Kokanov i Tanja Šljivar.

Kostimografkinja je Maja Mirković, scenograf Siniša Ilić, kompozitor Luka Papić, a scenski pokret radio je Čarni Đerić.

(SEEcult.org)