Dan žena u znaku protesta i štrajkova

Međunarodni dan žena, 8. mart, obeležen je širom sveta protestnim marševima sa zahtevima za rodnu ravnopravnost i prestanak diskriminacije žena, a slični skupovi održani su i u gradovima širom regiona. Osim ženskih aktivističkih organizacija, poruke o potrebi rodne ravnopravnosti poslali su i zvaničnici, a pojedini su izazvali i burne reakcije, poput ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zorana Đorđevića, koji se kasnije izvinio zbog uvredljive izjave o ženama, odnosno citata Jovana Dučića.

Đorđević je bio domaćin konferencije “Žene iz ruralnih krajeva - ravnopravne građanke Srbije” sa koje je poručio da položaj žena u Srbiji treba da se poboljša, ali je ocenio i da se toj temi ponekad porilazi “previše kritički”, preneo je RTS. Nakon uvodnih reči, pročitao je nekoliko citata Jovana Dučića i Ive Andrića. Između ostalog, citirao je Dučićeve reči: “Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi nešto hladno, iz glave, a ne nešto preosećajno iz duše... Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem”.

Nakon oštrih reakcija javnosti, uključujući i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost na čelu s potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović, Đorđević se izvinio svim građankama Srbije koje je, kako je naveo, nenamerno uvredio pročitavši Dučićevu pesmu. “Neoprezno citirana pesma je uvredila žene, što nijednog trenutka nije bila moja namera. Želim da se izvinim svim ženama koje je moj gest povredio. To nisu ni moje, a ni vrednosti Vlade Srbije. Ostajem duboko posvećen svemu što Vlada Srbije i predsednica Vlade čine na emancipaciji žena, osnaživanju njihovog položaja u društvu i postizanju pune ravnopravnosti, što jeste jedna od osnovnih vrednosti našeg društva”, naveo je Đorđević u saopštenju.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost saopštilo je prethodno da, ne ulazeći u ocene umetničke vrednosti Dučićevog dela, smatra “nedopustivim da bilo ko kaže da ženu ne treba da poštujete, da su žene sklone da se predaju i onima koji su im 'fizički nemili', da žene vole bogataše, jer su one sirote ili pak da se žene pametnih boje, a da podležu jačem umesto lepšem i umnijem”.

Na skupu je, inače, rečeno da žene u seoskim područjima žive teže od onih u gradu – 12 odsto njih nema zdravstveno, a više od 60 odsto je bez penzijskog osiguranja. Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković iznela je i podatak da u seoskim područjima svega 12 odsto žena ima vlasništvo nad kućama u kojima žive, a 16 odsto su vlasnice zemlje.

Beograd, foto: Fb

Povodom 8. marta, u Beogradu je održan i protestni marš koji je tokom popodneva krenuo sa Trga republike, a pod sloganom “Smrt fašizmu - sloboda ženama!”, organizovali su ga Mreža Žene protiv nasilja, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Rekonstrukcija Ženski fond, Astra, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom Srbije, Mreža žena Rasinskog okruga, Levi samit Srbije, Konsultacije za lezbejke i Plenum žena za štrajk.

Osmomartovskim proglasom ukazano je na opresivne politike patrijarhata i kapitalizma koje ugrožavaju radna, socijalna, reproduktivna i seksualna prava žena. Ženski pokret time se pridružio i globalnoj inicijativi “Štrajk žena” usmerenoj protiv decenijske ekonomske nejednakosti, kriminalizacije i policijskog tlačenja, rasnog i seksualnog nasilja, kao i beskrajnog globalnog rata i terorizma.

Najmasovniji “feministički štrajk” održan je u Španiji, gde je na stotine hiljada žena izašlo na ulice, uzvikujući “Ako mi stanemo, svet staje”. Podršku im je pružilo deset sindikalnih organizacija, kao i neke vodeće španske političarke, a prema procenama sindikata, u štrajku je učestvovalo više od pet miliona žena, što je uticalo i na javni prevoz.

Vladajuća stranka desnog centra Partido Popular saopštila je, međutim, da je ta kacija za “feminističku elitu, a ne za prave žene sa svakodnevnim problemima”. Žene su podržale i javne ličnosti, pa je glumica Penelope Kruz otkazala sve javne događaje i saopštila da će štrajkovati kod kuće. I gradonačelnice Madrida i Barselone Manuela Karmena i Ada Kolau podržale su štrajk žena koje u Španiji, prema navodima Eurostata, dobijaju između 13 i 19 odsto manje novca od muških kolega za isti posao.

Protestni marševi povodom Dana žena održani su i u gradovima širom regiona.

U Zagrebu je treći put održan Noćni marš, a protestovalo se i u Splitu, Rijeci i Zadru. “Ne dajmo da nas brišu, ne dajmo da nas zastrašuju, ponižavaju i ućutkavaju! Marširajte s nama utabanim stazama stoletnog ženskog otpora!”, poručile su organizatorke zagrebačkog protesta na kojem se, prema navodima HRT-a, okupilo nekoliko hiljada građanki i građana kako bi digli glas i za svoja prava danas, i za prava budućih generacija.

I u Ljubljani je održan protest na Kongresnom trgu, sa kojeg je Tea Jarc iz sindikata Mladi plus poručila da žene umesto čokolade ili ruže zahtevaju prestanak diskriminacije – jednake uslove za rad i jednake plate za isto delo.

Predstavnice Studentske Iskre, koja je organizovala protest, poručile su da su žene daleko od ravnopravnog položaja sa muškarcima, te da je krajnje vreme da se to promeni.
Izraženo je ujedno i žaljenje što je duh 8. marta vremenom počeo da se gubi, pa je umesto praznika radnica, koje su ga i inicirale u Njujorku pre više od sto godina, protestujući zbog niskih plata i nehumanih uslova rada, poprimio potrošački karakter.

Zagreb, foto: Kulturpunkt

Dan žena obeležen je marševima i u Sarajevu, Tuzli i Banjaluci.

Fondacija CURE organizovala je u Sarajevu aktivističku šetnju kako bi skrenula pažnju na “nevidljivost” problema s kojima se suočavaju žene u Bosni i Hercegovini. Učesnice su, kako je prenela državna televizija, nosile transparente s porukama poput “Neću cvijet, hoću pravdu”, “Za revoluciju spremne”, “Solidarnost je naše oružje”, “Neposlušne žene stvaraju istoriju”, “Feminizam kaže stop femicidu”…

Aktivistkinje Fondacije CURE ukazale su na probleme institucionalne politike, kao što su neujednačene porodiljske naknade, problemi sa alimentacionim fondom, neujednačenost po pitanju medicinski potpomognute oplodnje među entitetima, diskriminacija i mobing na radnom mestu, kršenje prava marginalizovanih grupa žena, problemi žena s invaliditetom, nezastupljenost žena u procesu ustavnih reformi…

I u Banjaluci je na protestnom skupu koji su organizovale nevladine organizacije postavljeno pitanje ravnopravnosti, jer su žene manje plaćene od muškaraca, imaju ograničene mogućnosti za profesionalno usavršavanje i građenje karijere, simbolično učestvuju u izvršnoj vlasti i upravnim odborima javnih preduzeća… Među brojnim transparentima, bio je i onaj kojim je poručeno: “Nećemo da rađamo jeftinu radnu snagu”!

Osmomarstovsko okupljanje i šetnju banjalučkim ulicama organizovali su Helsinški parlament građana, Udruženje “Oštra Nula”, Fondacija Udružene žene, BASOC, Centar za mlade KVART, Banjalučki centar za ljudska prava, Inicijativa Građanke za ustavne promjene, Centar za životnu sredinu i Udruženje žena sa invaliditetom “Nika”.

Banjaluka, foto: Helsinški parlament gradjana / Mirjana Ribić

U Tuzli je održan protest u organizaciji udruženja Amica Educa, Forum građana Tuzle, Horizonti, Omladinski pokret Revolt, Tuzlanski otvoreni centar i Vive Žene, a ukazano je na rodnu neravnopravnost, kao i na problem nasilja nad ženama. Ulična akcija pod sloganom “Imam pravo da imam prava” organizovana je u okviru Meseca ženskog romskog aktivizma. Ukazano je da se sa posebnim problemima susreću Romkinje, žene iz ruralnih sredina, samohrane majke i žene sa invaliditetom.

Savez sindikata Republike Srpske pozvao je radnice da ne dozvole da 8. mart izgubi svrhu svog postojanja. “Podsetite same sebe na borbu američkih švalja, sifražetkinja, Luiz Cic, Klare Cetkin, Aleksandre Kolontaj – borbu za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost”, saopštio je SSRS, podsećajući da su žene nekada 8. marta nosile transparent na kojem je pisalo: “Osmi mart je dan pobune radnih žena protiv kuninjske robije. Reci NE ugnjetavanju!”.

U Podgorici je održan osmomartovski marš u organizaciji Centra za ženska prava i NVO Anima, na kome je učestvovalo više desetina žena, apelujući na međusobnu solidarnost. "Stečena prava moramo zajednički braniti", poruka je sa tog skupa, inspirisana istoimenim umetničkim radom jugoslovenske vajarke Vide Jocić, pripadnice NOB-a, koja je oslobođenje dočekala u koncentracionom logoru. U svoj umetnički rad utkala je svoja, ali i iskustva svih žena sa kojima je delila zatočeništvo.

“Citiranjem njenog dela želimo da podsetimo i na ogromne napore koje su naše pretkinje uložile u borbu za slobodu i ravnopravnost i pozovemo žene Crne Gore da ne zaborave da stečene vrednosti i prava, utemeljena na njihovim žrtvama, moramo zajednički čuvati i braniti”, poručile su organizatorke.

I bivše korisnice naknada za majke sa troje i više dece održale su protestni skup povodom Dana žena, sa kojeg je poručeno da 8. mart nije jedan dan u godini i da je najveći poklon majkama podrška građana u odbrani njihovog doživotno stečenog prava.

O teškom položaju žena u Crnoj Gori, posebno na radnom mestu, govorio je i predsednik Skupštine Ranko Krivokapić, koji je na početku zasedanja Ženskog parlamenta ocenio da su najnezaštićenije u društvu samohrane majke, prenela je RTVCG. Krivokapić je rekao da su žene tokom istorije bile temelj crnogorske kuće, temelj države. “I u miru i u ratu, bile su najhrabriji deo, koji je očuvao veru da je Crna Gora nepobediva", kazao je Krivokapić i istakao da su i u vreme antifažizma žene stale rame uz rame sa muškarcima.

Protestna okupljanja zbog rodne neravnopravnosti održana su širom Evrope, Azije, Amerike.

I generalni sekretar UN Antonio Gutereš konstatovao je da u današnjem svetu dominiraju muškarci i da ostvarivanje rodne ravnopravnosti nije završen posao, te da predstavlja najveći izazov u oblasti ljudskih prava.  

Više od jedne milijarde žena u svetu nije zakonom zaštićeno od seksualnog nasilja u porodici, a neplaćeni rad koji mnoge žene obavljaju ne prepoznaje se, rekao je Gutereš. 

Prema podacima evropske kancelarije za statistiku Evrostat, objavljenim uoči 8. marta, žene su tokom 2016. u zemljama EU u proseku zarađivale 16 odsto manje nego muškarci.

U Estoniji ta razlika iznosi 25,3 odsto, u Češkoj 21,8 odsto, Nemačkoj 21,5 odsto, Velikoj  Britaniji 21 odsto i Austriji 20,1 odsto. S druge strane, u Rumuniji je razlika 5,2 odsto, u Italiji 5,3 odsto, a u Luksemburgu 5,5 odsto. U sredini su zemlje poput Belgije, Poljske, Slovenije i Hrvatske, koje imaju razliku u primanjima manju od 10 odsto.

Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je da će imenovati i osramotiti kompanije koje plaćaju žene manje nego muškarce za isti posao.

Pariski dnevnik Liberasion povećao je cenu 8. marta za 50 centi, ali samo za muškarce, dok su žene mogle da ga kupe za standardna dva evra.

U Saudijskoj Arabiji žene su, kako prenosi BiBiSi, počele da upražnjavaju nove slobode – da džogiraju i uče da voze.

U Rusiji je tradicionalnu čestitku ženama uputio predsednik Vladimir Putin, prenoseći im stihove Andreja Dementjeva: "I sve dok ne umrem, obožavaću ih, pred njima klečati, ljubavi dajući posebno mesto. Žena je čudo koje je Bog otkrio i podario našem svetu njihovu milost”.

Grupa novinarki u Ukrajini pokrenula je Fejsbuk kampanju “I am not your darling”, reagujući na odgovor predsednika Petra Porošenka jednoj koleginici.

Međunarodni dan žena obeležava se u znak sećanja na demonstracije američkih tekstilnih radnica u Čikagu 1909. godine, kao i na marš više od 15.000 žena u Njujorku koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Dan žena ustanovljen je na drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalistkinja, 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, tadašnje liderke ženskog radničkog pokreta.

Generalna skupština UN proglasila je 1977. godine posebnom rezolucijom 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira.

(SEEcult.org)