Između akulturacije i etnocentrizma

Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević ponovio je važnost usvajanja Nacrta strategije kulturnog razvoja u Srbiji u narednih deset godina, a kritičke ocene na taj dokument u vezi sa predloženim definisanjem dimenzija srpske kulture i srpskog kulturnog prostora ocenio je kao “politizovane, politikantske i često vrlo detinjaste”.

“Čini mi se da je određenim krugovima najviše zasmetao pokušaj definisanja srpskog kulturnog jezgra, odnosno dimenzija srpske kulture, dakle, šta je to što čini jezgro naše kulture u dugom istorijskom trajanju na ovom prostoru. Druga stvar koja je bila sporna - zašto se uopšte govori o srpskom kulturnom prostoru, treba govoriti samo, kažu neki od njih, o savremenom stvaralaštvu, treba gledati u budućnost, ne treba se osvrtati na prošlost… Ti argumenti su politizovani, politikantski i često vrlo detinjasti. Razlozi za takvo ponašanje jesu oni razlozi iz različitih političkih motiva koji treba da dovedu do sledeće posledice, a to je da srpska kultura ubuduće nema svoje ime i prezime, da to postane jedan amorfni zbir pojava i fenomena u različitim oblicima postojanja”, rekao je Vukosavljević u intervjuu za Sputnjik.

Vukosavljević je naveo i da samim usvajanjem Strategije neće biti rešeni problemi, ali će biti označeni pravci razvoja, uočeni problemi, predloženi alati za njihovo rešavanje i napravljen “neki plan i redosled događaja i aktivnosti po redosledu prioriteta”.

“Strategija nije zec iz mađioničarevog šešira koji će sam od sebe da reši stvari. Ona samo znači da smo se kao društvo usaglasili oko nekoliko bitnih pitanja - šta je naša kultura, koje su njene dimenzije, šta je srpsko kulturno jezgro, šta je srpski kulturni prostor, koliko novca kao društvo moramo da izdvajamo za kulturu u narednim godinama iz budžeta, koji su to kapitalni, investicioni projekti koje ovo društvo mora da završi ako ih je započelo, ili da počne i završi ako ih nije ni počelo, koji su to zakoni koje treba doneti, koji su to zakoni koji postoje, a potrebne su im izmene i dopune da bismo i na taj način stvorili format za brojne aktivnosti koje treba da uslede”, rekao je Vukosavljević, dodajući da od Stretagije stoga ne treba očekivati čuda, jer ona “sama po sebi nije instrument za stvaranje čuda, ali jeste jedan razuman, čvrsto utemeljen plan i izraz temeljnih opredeljenja jednog društva za ono što namerava da čini sa svojom kulturom u posmatranom periodu, u ovom slučaju to je deset godina”.

Prema njegovim rečima, postizanje saglasnosti o prioritetima kulturnog razvoja nije lak poduhvat, ali se nada da će uspeti.

“Istorijskog poređenja radi, pre više od sto godina, zloglasni Benjamin Kalaj, koji je je bio ambasador Austrougarske u Beogradu, pa upravitelj Bosne i Hercegovine posle aneksije, i nije bio naklonjen srpskom narodu, u jednom pismu, koje je pisao svom saradniku krajem 19. veka, naglasio je sledeće: ‘Naš najveći saveznik u borbi protiv Srba u političkom prostoru na Balkanu jeste i biće srpski partikularizam’”, naveo je Vukosavljević, dodajući da podvojenost, nesaglasje, odsustvo zajedničke strategije i slično i danas vladaju u društvu.

Povodom kritika na Nacrt strategije kulture, iznetih tokom javne rasprave koja je održana u sedam gradova, Vukosavljević je rekao da je bilo i dobronamernih, koje ukazuju na neke nedostatke, manjkavosti i propuste, te predlažu rešenje problema, ali je bilo “i pakosnih kritika i paušalnih ocena”.

Odbacujući kritike na pokušaj definisanja srpskog kulturnog jezgra, Vukosavljević je ocenio da su razlozi za takvo ponašanje politički motivisani u cilju dovođenja do situacije da “srpska kultura ubuduće nema svoje ime i prezime, da to postane jedan amorfni zbir pojava i fenomena u različitim oblicima postojanja”.

“Mi smo izloženi jednom veoma nezgodnom procesu akulturacije, fenomenu koji otprilike predstavlja topljenje osnovnih identitetskih atributa neke kulture i preuzimanja vrednosti i atributa neke druge kulture u određenom istorijskom procesu”, rekao je Vukosavljević, dodajući da bi nastavkom te akulturacije došlo “praktično do topljenja kulturnog jezgra i standardnih kulturoloških i identitetskih obrazaca” naroda, što je “preduslov za razne istorijske nevolje”.

S druge strane, kako je rekao, mora se voditi računa i o suprotnom procesu kulturnog etnocentrizma koji bi značio da je jedna kultura, uplašena od akulturacije, nespremna da se otvoreno upusti u izazove savremenog sveta, interkulturne saradnje, saradnje kulturnih prostora i da se, nespremna i slaba, zatvara u svoj etno prostor i topi se sama u sebi.

“Nijedna kultura, pa ni srpska, nije dovoljno kadra da samostalno funkcioniše bez primanja i davanja uticaja. Dakle, mi moramo da hodamo jednom vrlo precizno odabranom stazom, imajući na umu opasan proces akulturacije koji u doba globalizma utiče na mnoge male kulture. Veliki i bogati narodi i države se lakše odupiru tim procesima iz različitih razloga koji su jasni sami po sebi”, rekao je Vukosavljević.

Ocenjujući da je stanje u kulturi u Srbiji “donekle haotično”, Vukosavljević je naveo da je današnje vreme, globalno gledano, veoma osetljivo, jer se ruše dojučerašnji standardi poslovanja, razmišljanja, tehnologije, nauke…

U tom kontekstu Vukosavljević je naglasio da je veoma važno da država stane na stanovište da je potrebno odvajati više novca za kulturu.

“To je alfa i omega strukturalnih uslova”, naglasio je on.

“U ovom trenutku se za potrebe kulture i informisanja izdvaja, barem prema podacima za ovu godinu, oko 0,68 odsto iz ukupnog budžeta. To uključuje i kulturu i informisanje. Ako bismo suzili na ono što se odvaja samo za kulturu, to je nekih 0,4 odsto, sa vrlo malom marginom greške. To je malo. Srbija tim izdvajanjem nije poslednja na listi zemalja u Evropi, ali je veoma nisko plasirana”, rekao je Vukosavljević, podsećajući na preporuku Uneska da je, bez obzira na veličinu državnog budžeta, neophodno odvajati jedan odsto za kulturu, jer ispod toga “stvari stagniraju ili se dolazi u jedan opadajući proces, što je regresija kulturnog stanja i vodi direktno u propast”.

Nacrtom strategije, kako je podsetio, predviđeno je povećanje izdvajanja za kulturu od 0,1 odsto svake godine, što znači da bi sa današnjih 0,68 odsto, sledeće godine bilo 0,78, na šta se ponovo dodaje 0,1, pa bi se za deset godina ta suma približila iznosu od dva odsto.

“Veće odvajanje iz budžeta za kulturu predstavlja temeljnu investiciju u društveni, narodni i nacionalni razvoj”, rekao je Vukosavljević.

Vukosavljević nije želeo da posebno komentariše slučaj Kulturnog centra Požega, odnosno najpre smenjivanje direktorke Slađane Petrović Varagić posle odbijanja da podnese ostavku, a potom i nedavno gašenje te ustanove i njeno spajanje sa lokalnim sportskim preduzećem.

Prema saznanjima Ministarstva kulture, kako je rekao, nije reč o gašenju, već o pravnom restrukturisanju, odnosno o spajanju dve aktivnosti.

“Nisam bio u Požegi, ali sam dobio određene stavove i izveštaje da nije reč o gašenju, već o racionalizaciji… Nije situacija takva da ga danas ima, a sutra nema, već nastavlja da postoji”, rekao je Vukosavljević, dodajući da niti pravda, niti nalazi razloge, ali misli da “smo skloni olakim stanovištima da se nešto gasi, da je nešto katastrofa, da je uništeno”, a “nije uvek to slučaj”.

“Neka vreme pokaže da li su događaji u Požegi potezi koji dovode do slabljenja ili gašenja kulturnog života – u tom slučaju će se Ministarstvo postaviti veoma oštro, ili je reč o snalaženju u datim okolnostima”, rekao je Vukosavljević, a na insistiranje novinarke da postoji sumnja da je reč o političkom kadriranju, čemu se i šira javnost usprotivila, te da je to indikativna tačka ne samo za kulturu, nego i za druge oblasti društva, ministar je rekao da nije “siguran da je emisija posvećena KC Požegi”, ali da to nije dokaz da izbegava tu temu, već je “nekako partikularna stvar”. Kako je dodao, nije to suđenje KC Požega, niti je u prilici – zbog manjka određenih informacija - da odgovara na takva pitanja.

“Ne zbog toga što za mene postoje bilo kakva delikatna pitanja, ili teme koje ja izbegavam. Ako vaše pitanje glasi da li se dnevna politika meša u kadriranje u kulturi, mislim da za moj ukus da, u meri koja nije dobra. To se dešava na lokalu, ali naš sistem je takav”, rekao je Vukosavljević, navodeći da je Ministarstvo zateklo v.d. stanja u svih 26 ustanova kulture na republičkom nivou i da je bilo tumačenja da su to metodi za postizanje poslušnosti ljudi na tim funkcijama, jer su lako smenjivi, ali da su u   najvećem broju ustanova rešili taj problem, osim u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, gde je bilo potrebno zadržati v.d. direktora zbog procesa rekonstrukcije.

Napominjući da zbog toga ne očekuje aplauze, ponovio je da, kada je reč o ustanovama čiji je osnivač Ministarstvo kulture, nema partijskog kadriranja, a naredna faza je da se postara da takav princip zavlada i u lokalnim ustanovama.

Upravo zato, kako je dodao, važna je i Strategija kulture koja govori o depolitizaciji, odnosno o izboru kadrova koji moraju da budu stručni i da ispunjavaju određene uslove.

“Ja ne negiram bilo kakav potencijal da je u bilo kojem gradu i bilo kojoj ustanovi kulture čiji je osnivač lokalna samouprava došlo ili moglo da dođe do nepodnošljivo visokog uplitanja politke – ne negiram, verovatno  ima, a za neke slučajeve možda i znam, ali ako sad bacamo svetlo na to… Ako imam sumnju, ja mogu, ne samo ja, da reagujem, ukoliko zakon takvu reakciju omogućava”, rekao je Vukosavljević, ističući da je i zbog toga Strategija bitna, jer predviđa čitav niz propisa i stvaranje formalnih preduslova za reakciju.

Ministar je rekao da je vrlo ohrabrujuće to što bezmalo 200.000 ljudi dođe na Sajam knjiga u Beogradu tokom sedmodnevne manifestacije da pogleda ili kupi knjigu. Iako, kako je rekao, nije prezadovoljan nekim pojavama na proteklom Sajmu, jer je bilo i banalizacije, i autora i koncepcija koji možda ne pripadaju takvoj manifestaciji, Vukosavljević je rekao da je potrebno biti svestan toga da se oko knjige i zbog knjige stotine hiljada ljudi skupi.

“Mi možemo da kozmetički, možda malo iznad toga, popravljamo neke stvari i utičemo na neke pojave koje nisu idealne kad je reč o Sajmu knjiga, ali suština sajma knjiga je nešto zbog čega imamo razloga da budemo ponosni”, rekao je on.

Vukosavljević je rekao i da Ministarstvo nema mogućnost da utiče na elektronske medije koji ne ispunjavaju uslove za koje su dobili nacionalne frekvencije.

“Mi danas živimo u medijskom svetu, to je opet jedno složeno pitanje - kako ohrabrivati one televizije sa nacionalnom frekvencijom koje su dobile koncesiju od države da koriste prostor nacionalne frekvencije, i samim tim da imaju dobačaj do svakog doma u Srbiji, da ispunjavaju ono na šta su se ugovorom obavezali? Kada dobijete nacionalnu frekvenciju, vi ste u obavezi da, pored informativnog programa i zabavnog programa, što je možda manje bitno, emitujete i dosta solidan i obiman sadržaj iz kulture, i to u većoj meri izostaje”, rekao je Vukosavljević, pominjući i da Ministarstvo kulture nema alate za oštrije postupanje u tom pogledu, već su odgvoorna regulatorna tela koja “ponekad propuštaju da vrše svoja zakonska ovlašćenja”.

Povodom mogućnosti učešća građana u kulturnom životu, Vukosavljević je rekao da to zavisi od nekoliko faktora, a kao konkretan primer naveo je ponovno otvaranje za javnost Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, posle desetogodišnje rekonstrukcije.

“Otvaranjem rekonstruisanog MSU otvaraju se okolnosti i prilike da veliki broj naših ne samo sugrađana, nego i ljudi iz cele Srbije, turista, dobije priliku da uživa u vrednoj kolekciji tog muzeja i sazna mnogo o srpskoj i jugoslovenskoj savremenoj umetnosti. MSU biće mesto u kome ćemo moći da ugostimo i velike i važne izložbe iz inostranstva, što dosad nije bio slučaj. Za nekoliko meseci, u junu, biće otvoren Narodni muzej. Videćemo da odaberemo neki simbolički i lep datum od kojeg će naš kulturološki, kulturni ponos biti dostupan posetiocima. Time će na dodatni način građani moći da učestvuju u kulturnom životu. U strateškim investicijama planiramo okončanje velikog projekta - završetak Narodnog pozorišta u Subotici, nameravamo da renoviramo veći broj pozorišnih sala, domova kulture, da ohrabrimo amaterizam u Srbiji, koji je posustao, a veliki je izvor kvalitetnih sadržaja”, rekao je Vukosavljević.

Povodom najavljenog otvaranja kulturnih centara Srbije u inostranstvu, koje je predviđeno i Nacrtom strategije, Vukosavljević je rekao da bi već krajem januara trebalo da bude otvoren Kulturni centar Srbije u Pekingu, a zvaće se “Ivo Andrić”. Naredni cilj je Moskva, a potom Berlin i Trst.

“Bio bih presrećan ako bismo tokom 2018. otvorili KC u Moskvi, a tokom 2019. Berlin i Trst. Time bismo tek delom nadoknadili višedecenijski potpuni izostanak aktivnosti na tom polju”, rekao je Vukosavljević, navodeći da očekuje da vidi 2027. godine u kulturi u Srbiji ono što bi očekivao da vidi već juče.

“Ustanove kulture koje su u boljem stanju, sređenije i funkcionalnije, očekujem da vidim državu koja daje dosta novca za kulturu, bez obzira na to ko odlučuje o tome u tom trenutku, državu koja finansira i savremeno stvaralaštvo i prevode i vizuelnu umetnost…”, rekao je Vukosavljević, dodajući da nije idealista, ali očekujem napredak.

“Zaista smo započeli čitav niz ozbiljnih procesa u mnogim zapuštenim oblastima. Trebaće nam malo sreće, razumevanja i mnogo ohrabrivanja opšteg kulturnog poleta u zemlji”, dodao je Vukosavljević.

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.