Mogućnosti nemogućeg
Promišljanje emancipatornog potencijala politike, odnosno mogućnosti i uslova za ostvarivanje politike emancipacije u vremenu “kapitalo-parlamentarizma”, kada je, u ime principa da je pravilo bolje od samovolje, a sloboda od ropstva, diskurs o demokratiji postao imperativ – posebno imajući u vidu aktuelne pobune, demonstracije i štrajkove po celom svetu, tema je predavanja koje će 30. aprila u podne održati u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) u Beogradu Lana Zdravković sa Mirovnog instituta u Ljubljani.
Predavanje Lane Zdravković “Politika emancipacije: misao-praksa militantnog subjekta, ili: šta nam poručuju globalne pobune, demonstracije i štrajkovi danas” sugeriše da politiku treba nužno misliti izvan okvira koji nam se danas nudi kao podrazumevajuć, zaključen i najbolji moguć, i koji je ostvaren u nacionalnoj, predstavničkoj, liberalno-demokratskoj državi, sa svim svojim postulatima u okviru kapitalističke ideologije koja se reprodukuje putem sistemskog nasilja.
Treba poći, kako navodi, od aksioma da istinsko promišljanje politike nužno uključuje promišljanje temeljne radikalne jednakosti među ljudima, dakle kao neetatističku, nereprezentabilnu i neidentitetnu odnosno nekomunitarnu, odnosno kao nekonsenzualnu (disenzualnu) politiku emancipacije kojoj je inherentna egalitarna norma.
Cilj izlaganja je da se – u vremenu u kojem ne možemo ignorisati sve jasnije izražene želje ljudi da konstituišu takav oblik političke participacije koji će temeljiti na istinskoj jednakosti – otvori diskurs o “mogućnosti nemogućeg”: o politici emancipacije kao aktivnoj misli-praksi, koju istovremeno i bez posredovanja razglašava i ostvaruje njen protagonista, aktivista, militant, i koja je posledica univerzalnog mišljenja u kojem se raspadaju sve razlike, koje za mišljenje postanu potpuno irelevantne.
U tom smislu je za promišljanje opstanka politike emancipacije, nužno promišljanje opstanka militantnog subjekta koji kroz misao-praksu situacijom upravlja tako da u njoj svaka neegalitarna izjava postane nemoguća: radikalna jednakost je nužna pretpostavka, a takođe i posledica istinske politike emancipacije.
Lana Zdravković je aktivna kao istraživačica, publicistica, politička aktivistica, kulturna producentkinja i umetnica.
Diplomirala je opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu sa tezom “Samuel Beckett, novator romaneskne forme”, a doktorirala je filozofiju na Fakultetu za postdiplomske studije u Novoj Gorici (Komparativni studiji ideja i kultura, Filozofski modul: transformacije moderne misli – filozofija, psihoanaliza, kultura) sa tezom “Politika emancipacije: misao-praksa militantnog subjekta”.
Zaposlena je na Mirovnom institutu – institutu za savremene društvene i političke studije, a uz to je i suosnivačica i saradnica Instituta za umetničku produkciju i istraživanje KITCH u Ljubljani.
U svom angažmanu neguje sinergiju teorijskog, aktivističkog i umetničkog pristupa istraživanju na područjima politike emancipacije, misli-prakse militantnog subjekta, radikalne jednakosti, političke/angažovane/kritičke umetnosti. Zanimaju je kontroverze moći prezentacije i ekscesa reprezentacije, potencijala subverzivnosti umetničkog dela, otvaranja prostora jednakosti kao procesa redistribucije čulnog, skandala telesnosti, identiteta i pripadnosti.
(SEEcult.org)
