Sorentino zvezda 11. Kustendorfa
Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf prikazaće od 16. do 21. januara u takmičarskom programu oko 20 filmova mladih reditelja iz celog sveta, a među gostima je najavio slavnog italijanog autora Paola Sorentina i švedskog reditelja Rubena Ostlunda, dobitnika Zlatne palme za “Skver”, koji će i otvoriti 11. izdanje tog festivala Emira Kusturice u Drvengradu na Mokroj Gori.
Za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmiči se 21 kratkometražni film iz Holandije, Kine, Libana, Rusije, Srbije, Crne Gore, Poljske, Egipta, Izraela, Francuske, SAD, Hrvatske, Meksika i sa Filipina, a nagrade će dodeliti žiri koji čine producentkinja Rosi Atab (predsednica) i profesori Vlastimir Sudar i Serž Regur, najavljeno je 10. januara na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije.
Za 11. Kustendorf prijavljeno je više od 600 filmova, a u selekciju su ušli oni “koji se izdvajaju po stilu, tehničkom umeću i autentičnom pogledu na svet”, navela je produkcijska kuća “Rasta internešnel”, koja organizuje Kustendorf pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izrazio je “veliko zadovoljstvo što se 11. put sa uspehom održava jedna od najznačajnijih kuturnih manifestacija u Srbiji”, za koju je, kako je naveo u odgovoru na pitanja novinara, izdvojeno iz budžeta 25 miliona dinara.
“Trudimo se da svaki dinar koji dajemo na konkursima bude pametno uložen, a ovde je to svakako slučaj. To je i bitan segment kulturne politike”, rekao je Vukosavljević na predstavljanju 11. Kustendorfa u Ministarstvu kulture, dodajući da se “Srbija se diči ovim festivalom”, te da o liku i delu osnivača Kustendorfa, reditelja Emira Kusturice, “ne treba posebno govoriti”.
Takmičarski program
Ministar je istakao “simbolički značaj” Kustednorfa, navodeći da “malo gde na svetu postoji ovakav kulturni događaj koji na jedinstven način spaja ono što je često sveti gral, kulturna ideja, ali u praktičnom smislu teško izvodljivo, a to je da mladi filmski stvaraoci iz celog sveta imaju priliku da se direktno i neposredno druže sa svojim idolima ili kulturnim uzorima”.
“Organizator, zahvaljujući svom imenu i međunarodnoj reputaciji, uspeva da okupi najznačajnije filmske stvaraoce iz sveta da budu gosti Festivala. Ako pogledamo ko je sve bio na Mećavniku imaćemo jednu enciklopediju najznačajnijih stvaralaca filmske industrije 21. veka, a dela mnogih od tih ljudi sežu i u 20. vek i predstavljaju uzor i svetionik kulturne delatnosti u oblasli filma. Mladi ljudi na ovom festivalu mogu da sa njima razmene mišljenja i da kroz radionice steknu neposredna iskustva - i tehnička i opšta i moralna i umetnička”, izjavio je Vukosavljević.
Napominjući da je u blizini i Andrićgrad, Vukosavljević je rekao da ga taj “poduhvat sa festivalom simbolički podseća na junaka jedne Andrićeve pripovetke Stojana hajduka, koji opkoljen u kuli odbija pozive na predaju, prkosi i duri se i na kraju uspeva da nađe izlaz”.
“U ovom slučaju Turci koji pozivaju Stojana hajduka na predaju slikovito su predstavnici industrije zabave, onog lošeg i banalnog u svetu filma i trivijalnog shvatanja kulture. Svi ti glasovi pozivaju ga da se preda, ali on uporno, vešto i otresito, ponekad i sočnim jezikom, što se takođe uklapa, prkosi i šalje poruku. U ovom slučaju, na sreću, Stojan hajduk nije sam. U metežu buke političkog života i banalizacije kulture na globalnom nivou naš Stojan hajduk iz meteža i iznad meteža te buke zove druge slične sebi, a takvih ima, oni se svojim glasovima traže i pronalaze i u uskovitlanom vremenu banalnosti pružaju ruku jedno drugome. Na ovaj način Mećavnik je postao jedna od nekoliko kula svetilja globalno gledano u oblasti filmske industrije. Simbolika je i u tome da izvan velikih gradova, izvan kalambura i zapleta svakodnevice, u dodiru sa čistom prirodom, najbolji umetnici ovog sveta, etablirani i priznati, druže se sa onima koji treba da nastave njihovu ulogu i umetnosti i u kulturi”, izjavio je Vukosavljević.
Emir Kusturica je uzvratio da mu je zanimljiva priča o Stojanu hajduku.
“Moj život je zapravo na izvestan način specifična hajdučija, međutim ona koja je robinhudovskog tipa. Tako je i ideja sa Kustendorfom zapravo ideja da se na jednom brdu gde je bila nedođija napravi destinacija i to ne ona koja se povodi normama novog sveta. Kad se neko povodi tim novim normama to obično nema veze sa dobrim namerama. To su uglavnom kratice kojima se uzima lova, kojima postajete popularan. A ovo je plod ideje, s obzirom da sam svoj prvi film napravio pre 40 godina, da se to iskustvo koje je skoncentrisano u toj nedođiji pretvori u dobit, da se sve ono što je bila moja lična dobit od filma i naravno muzike, pretvori u opštu dobit. Ta ideja je bila na početku Kustenorfa”, rekao je Kusutrica.
Ove godine, kako je dodao, ta ideja je “u skladu sa ozbiljnom dilemom, a to je gde je film i kakva je sudbina filma”.
“Film je potpuno promenio karakter u poslednjih deset godina. Imam problema da shvatim taj novi jezik, koji uopšte nije definisan. Kada sam počinjao, mi smo znali od koga se uče zakonitosti kinematografije. Danas to ne postoji. Postoji tržište koje traži i porađa ono što bi filmski radnici trebalo da rade. Često dolazi do konfuzije i kod kritike, koja više to i nije. Zato smo ove godine hteli da napravimo komunikaciju na temu šta je film, a šta je televizijska serija, da li je tv serija postala bolji medij za izražavanje od filma, jer ima više vremena, prostora, pojednostavljen je proizvodni ciklus”, rekao je Kusturica i dodao da će u skladu sa tim glavni gost biti Paolo Sorentino, koji će biti zastupljen u programu Savremene tendencije serijom “Mladi papa”.
Sorentino će biti gost na otvaranju 11. Kustendorfa, primiće Nagradu za budući film, koja od ove godine ima još jedno ime – Drvo života, a narednog dana će učestvovati u razgovoru na temu njegove serije “Mladi papa”, koja će biti prikazivana non-stop 24 sata svih pet dana u malom bioskopu u Drvengradu, najavio je Kusturica.
“Tu ćemo započeti diskusiju na temu da li je film pobegao iz bioskopa na televiziju i tamo se razvija u novu formu, da li je to nova smesa koja je nastala tehnologijom, ali i ideologijom”, rekao je Kusturica.
Kusturica je najavio i projekcije Sorentinovih nagrađivanih filmova u programu Retrospektiva velikana.
U programu Savremene tendencije, pored “Skvera” Rubena Ostlunda, satire o svetu umetnosti i imperativu političke korektnosti, koja je pobedila na 70. Kanskom festivalu, najavljeni su i filmovi “Nikada nisi zaista bio ovde” rediteljke Lin Remzi, koji će na radionici predstaviti producentkinja Rosa Atab, zatim filipinski film “Rikša” Paola Viljaluna, dobitnika Zlatnog pehara u Šangaju, bugarski “Pravci” Stefana Komandareva, kineski “Sunce koje može da pomera planine” Ćijana Vona, kao i francusko-belgijski film “Vernost” Mikaela Roskama. Reditelji će takođe razgovorati sa studentima.
Retrospektiva velikana, pored Sorentinovih, prikazaće i filmove u kojima je igrao srpski glumac Aleksandar Berček, kao i dva jugoslovenska filma iz 1967. godine – “Brezu” Ante Babaje i “Praznik” Đorđa Kadijevića.
U prateći program Kustendorf predstavlja uvrštena su dva nova filma mlađih autora: “Pesma jezera Svej” Arija Golda i dokumentarac Tankreda Ramona “Nema bogova, nema gospodara: istorija anarhizma”.
Kusturica je najavio da će na Mećavniku biti postavljena izložba istaknutug srpskog scenografa Miljena Kljakovića Kreke iz filma “Andergraund”, dok će u okviru Kustendorfa, ali u Andrićgradu, biti priređena retrospektiva slikara Petra Lubarde.
Muzički program održavaće se svake večeri, nakon projekcija i radionica.
Na svečanom otvaranju nastupiće Geri Lukas, američki gitarista sa bogatom muzičkom karijerom koja je obeležena saradnjom sa Leonardom Bernštajnom, Džefom Baklijem, Nikom Kejvom, Luom Ridom… Zatim će svirati japanski bend Japalkan koji izvodi srpsku muziku.
Gosti Kustendorfa među prvima će čuti numere sa novog albuma Emira Kusturice i No smoking orkestra - na koncertu drugog festivalskog dana. Narednih večeri nastupiće i Vlatko Stefanovski trio, francuski bend Barbo i Bajaga i instruktori.
Plakat za 11. Kustendorf predstavlja izgubljeni film Majakovskog “Zakovanjaja filjmoj” ili “Bound by the movie”.
“Imamo minut i po od tog filma od pre sto godina. Čini nam se da je plakat romantičan i upečatljiv za filmsku umetnost”, rekao je Kusturica.
Na pitanje portala SEEcult.org po čemu se razlikuju filmovi mladih autora na prvom i 11. Kustendorfu, Kusturica je odgovorio da još nije video celu ovogodišnju selekciju, koju je radio Marko Milosavljević, ali da smatra da nema bitne razlike.
“To je jedna egoistična kategorija u umetnosti. Tu se radi o likovima koji žele da ostvare svoje snove i najčešće je, od pećine pa do danas, uvek isti motiv - da se ostavi utisak u svetu o snazi vlastite ideje i forme, koja se uči u školama. Ono što se najviše primećuje jeste da se filmom danas bave svi, da to nije više privilegija školovanih ljudi, nažalost. Razlika u odnosu na vreme kada sam ja bio student je u tome što smo mi štedeli svaki kvadrat trake, a danas se uključi kamera i curi ne bi li uhvatila neku spontanu reakciju. Inače, autori koji su se pojavili kod nas i pobeđivali, dobili su svoje prve dugometražne filmove, reditelji iz Italije, Japana, Norveške, Rusije. Što se tiče naših selekcija, stilski postoje velike oscilacije i nema zajedničkih imenitelja, bilo da je reč o prvom ili 11. festivalu”, rekao je Kusturica.
Prošle godine, na 10. Kustendorfu, glavne nagrade osvojili su filmovi mladih reditelja iz Izraela, Danske i Švajcarske.
Zvezda desetog Kustendorfa bio je filipinski reditelj Lav Dijaz, kome je uručena nagrada za buduće filmove, a isto priznanje dobio je i domaći scenarista Gordan Mihić, kome je priređena retrospektiva.
Među dosadašnjim gostima Kustendorfa bili su i Paolo Sorentino, Nikita Mihalkov, Džoni Dep, Žak Odijar, Džim Džarmuš, Odri Tatu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči, Aleksej Balabanov, Andrej Končalovski, Mateo Garone, Berenis Bežo…
(SEEcult.org)
